Мокринској песникињи, Зорици Деспотов, ових дана стигла је још једна вредна награда. За стихове песме „Прамен“ освојила је прво место на Међународном фестивалу забавне музике за децу и младе „ТИН“ у Доњем Милановцу. Песму је отпевала Новосађанка Бојана Срдановић, још једна од младих који радо слушају, читају и певају Зоричину поезију.
Зорица Деспотов је васпитачица у вртићу „Невен“ у Мокрину. Рођена у Мојковцу, на северу Црне Горе, по завршетку Више педагошке у Кикинди, у Мокрин се, некако, вратила.
– У Мокрин нисам дошла случајно, то је родно место моје мајке и, после двадесет година проживљених овде, доживљавам га као свој други родни крај – каже Зорица.
Иако је поезију почела да пише врло рано, каже, животне околности, школовање, касније породица и посао, удаљили су је од писања, све до пре неколико година.
– Прва збирка песама, „Где станује срећа“, припремљена је у необично кратком року, јер су стихови као лавина једноставно извирали из мене – објашњава Зорица. – Наравно, без подршке и помоћи неколицине драгих људи, никада не бих успела у томе, јер таленат сам по себи није довољан.
За прву збирку рецензију је написао познати писац за најмлађе, Тоде Николетић. Да стихови више не могу да чекају било је јасно кад је, непуне две године касније, 2021, изашла још једна књига поезије за децу, „Скакутаво детињство“.
– Поезија за децу важна је из три аспекта – сазнајног, естетског и васпитног. У раду са децом, схватила сам да поезија умногоме олакшава усвајање одређених знања, препознавање емоција, друштвених односа и појава, а с друге стране подстиче машту, као покретачку енергију детета – истиче песникиња.
У припреми оба наслова Зорица је помоћ имала од своје талентоване ћерке Емилије, која је ауторка илустрација. Обе књиге издао је „Графофсет Челарево“. У међувремену, композитори и извођачи су препознали њен таленат. Прва песма коју је написала била је за Кикинђанку Ену Гогић. Песма под називом „Ена“ донела јој је успех на бројним међународним и музичким фестивалима у нашој земљи.
Поезија Зорице Деспотов део је бројних зборника песама за децу, уз стихове истакнутих савремених писаца. Ипак, постоји нешто што је Зорици важније.
– Највећа награда је када видим да ме деца препознају, прилазе да ме загрле и када говоре моје стихове. Некако волим да мислим да моје време тек долази и да ћу да растем и развијам се заједно са својом поезијом. Инспирацију проналазим у деци са којом радим, у успоменама на своје детињство и људе који су га обележили, у лепоти света који нас окружује и у љубави као основној емоцији од које увек полазим и којој се враћам – закључује Зорица.
Песникиња коју у Мокрину с љубављу називају поетесом и наследницом Мике и Раше, васпитачица којој деца трче у загрљај и када одавно више нису у забавишту, сада се спрема за још једно остварење својих жеља – припрема књигу песама за одрасле, у сарадњи са својом Емилијом, наравно.
Њен раст и развој као песникиње сигурно ће бити на понос њене породице, али и свих Мокринчана. А њена рима, ведра, полетна и љубави пуна, свакако ће јој осигурати место међу најбољим песницима и много даље од њеног другог родног краја.
