Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Sveti Dimitrije rođen je u trećem veku u Solunu. Veruje se da je taj grad spasavao od neprijateljskih vojski i zemljotresa i smatra se njegovim zaštitnikom.
Car Maksimilijan postavio je Dimitrija za namesnika Soluna i dao mu zadatak da progoni hrišćane. Dimitrije je, međutim, i sam bio hrišćanin, pa se oglušio o carevo naređenje i počeo javno da propoveda hrišćanstvo.
Predanje kaže da je Sveti Dimitrije znao šta ga čeka, pa je razdelio sav svoj imetak i mirno otišao u tamnicu, spreman na stradanje. Car je naredio da Dimitrije bude pogubljen, što su vojnici i učinili tako što su ga izboli kopljima i to za vreme molitve.
Njegovo telo je bačeno, a hrišćani su ga tajno uzeli i sahranili na mestu gde je kasnije podignuta crkva. Po kazivanju, njegov grob mirisao je na bosiljak i smirnu, a mnogi veruju u lekovitost njegovih moštiju.
U narodu se Mitrovdan smatra za dan kada dolazi zima. Ako padne sneg na Mitrovdan, veruje se, zadržaće se do aprila. Lepo vreme na ovaj dan najavljuje blagu zimu.
Dok je Srbija bila pod Turcima, govorilo se da su se hajduci na Mitrovdan razilazili i skrivali kod svojih jataka, da bi se ponovo sastali na proleće, za Đurđevdan. Otud i poznata izreka – „Mitrovdanak – hajdučki rastanak i Đurđevdanak – hajdučki sastanak”.
Ovaj dan je crveno slovo u pravoslavnom kalendaru. Veruje se da do Mitrovdana treba završiti sve velike poslove koji se rade napolju i da na taj dan ne treba izlaziti iz kuće. Postoji još jedno predanje vezano za Mitrovdan, da na taj dan nije dobro prekorevati decu, čak i ako su bila nevaljala, jer će onda biti takva cele godine.