Ukoliko ovih dana prolazite ulicom Save Lipovanova i vidite kuću koja sija u ljubičastoj boji znajte da tu živi četvorogodišnja devojčica, pravi MALI DIV. I unutrašnjost kuće sija ljubičasto, od jelke okićene svećicama. Naša mala sugrađanka rođena je na početku sedmog meseca odnosno u 27, 28. Gestacijskoj nedelji. Imala je svega 770 grama i od početka je pokazala da je borac, saznajemo od njene mame Biljane i tate Željka Budakova.

– Naša mezimica rođena je 7. septembra 2019. godine. Ona nam je šesto i jedino dete koje imamo. Iako je po rođenju imala niz zdravstvenih problema, pa je tako reanimirana po rođenju, odmah su uočeni problemi sa pankreasom koji nije dobro funkcionisao, imala je sepsu, znala sam da ću je odvesti kući. Isto tako sam znala da ću brzo ostati bez njenog brata Mihajla, koji je rođen nekoliko godina pre nje, i koji je živeo svega dve nedelje – priseća se Biljana.

Porođaj, carskim rezom, je obavljen u Beogradu u „Narodnom frontu“, a malena Palčica, odmah po rođenju prebačena je na Institut za neonatologiju.

– Na Intenzivnoj nezi u inkubatoru moja devojčica provela je 12 nedelja. Prvih mesec i po dana mogla sam da je posećujem samo na kratko, a preostalih šest nedelja proveli smo na poluintenzivnoj nezi i to vreme ja sam bila uz nju. Poverenje u lekare i medicinsko osoblje je ključno. Ja sam im u potpunosti verovala da se brinu o mom detetu kao da sam ja tu i bila sam smirena prilikom svake posete. Morate sami sebe da bodrite i da sakupite svu snagu koju imate u tim životnim trenucima. Rekla sam doktorici, ako ovo dete ima barem 10 odsto moje snage ona će biti odlična. Tako je i bilo – dodaje naša sagovornica.

Po izlasku iz Intenzivne nege, Biljana je sa ćerkom provela još 15 dana u Bolnici i konačno 29. novembra stigle su kući. Najlepši, najteži, ali i momenat koji ostaje u sećanju do kraju života, jeste onaj kada je Biljana svoje dete prvi put pomazila.

– Kada sam otišla drugi put da je vidim, to je bio prvi put da su mi dopustili da je dodirnem. Bila sam uplašena. Ona je u inkubatoru koji konstantno pišti, bojala sam se da je ne povredim, prenesem neku bakteriju ili virus. Savladala sam sve strahove i stavila svoj prst kod njene ručice. Odmah me je uhvatila za prst i to je osećaj koji se ne zaboravlja. Znala je da sam njena majka, da je volim i da joj dajem snagu potrebnu da preživi. I prvi put kada sam je uzela u ruke bila sam uplašena, ali snaga koju smo jedna drugoj dale neopisiva – kaže Biljana.

Kada je stigla kući Biljanina i Željkova mezimica imala je 1.800 grama. I danas, četiri godine po rođenju, na svake dve nedelje odlazi na redovne kontrole u Beograd. Problem su nerazvijena pluća, nisko gvožđe, ali i mala kilaža.

– Pluća traže konstantno inhaliranje, a kako bi bolje napredovala u kilaži na posebnom je režimu ishrane, tako da pije posebno mleko koje dobijamo u Bolnici. Sigurni smo da će se sve to rešiti na najbolji način jer su doktori uverenja da će se alveole u plućima, koje nisu razvijene, razviti od četvrte do šeste godine. Njenom organizmu potrebni su planina i more i mi joj to omogućavamo. Preporuka je da ide na plivanje i u planu nam je da je upišemo u klub – saznajemo od Biljane.

Savetuje sve koji su u ovoj situaciji da budu strpljivi i puni ljubavi, da dozvole da vreme uradi svoje. Da veruju u svoje instinkte, u ono što kao roditelji osećaju i da sebi govore da će budućnost doneti samo lepe trenutke, poručuje Biljana.

Sad leče nju, a ona će druge kad odraste

Našem malom borcu omiljena hrana su meso i krem bananice. Obožava sirene, voli decu i da se šminka, uvek je vesela i raspoložena. Pošto često posećuje lekare kad poraste, kaže biće doktorica.

– Leči sve, lutke, životinje, sve što joj dođe pod ruku. Mamina je maza, a tata je malo strožiji. Sa njim uči sve što može o životinjama i u kući imamo mali zoološki vrt o kom se brine. Tu su: papagaji, prepelice, zečevi, kuce, patke. Ona ih hrani i mazi – otkriva nam Biljana.

Mali divovi

Biljana je članica Fejsbuk grupe „Mali div“ u kojoj su svi roditelji koji imaju prevremeno rođenu decu.

– Ta grupa je velika podrška svima nama. Razmenjujemo iskustva, gde god da smo. Bodrimo se, pružamo podršku jedni drugima. Tu smo da pomognemo u teškim i radujemo se svim lepim trenucima koje članovi podele. Drago mi je što se i Kikinda pridružila gradovima koji svakog 17. novembra obeležavaju Svetski dan prevremeno rođene dece jer nama ta podrška puno znači – napominje naša sugrađanka.