Nekada je umor bio jednostavno posledica teškog dana, fizičkog rada ili nespavanja. Danas, međutim, sve češće govorimo o drugoj vrsti iscrpljenosti, onoj koja ne dolazi iz mišića, već iz uma. O mentalnom umoru razgovarali smo sa Jovanom Davidhazi, specijalizantkinjom medicinske psihologije, koja je istakla da ovaj problem nije više rezervisan samo za velike gradove ili zaposlene na visokim pozicijama.

-Mentalni umor je univerzalno prisutan sindrom u današnjem vremenu,  u kojem svakodnevne obaveze i obilne informacije koje procesuiramo dovode do smanjenog kapaciteta za adekvatno mentalno funkcionisanje. U našoj sredini se osobe javljaju za pomoć usled stresnih reakcija, pa i iscrpljenosti, rekla bih više nego ranije, posebno mlađe generacije – objasnila je Davidhazi.

Ona je napomenula da mentalni umor ne mora odmah da predstavlja klinički značajne simptome, ali da uvek postoji mogućnost da se produbi i razvije u ozbiljniji problem, ukoliko se ignoriše.

Iako ne postoji jedinstven uzrok, zajedničko svima koji osećaju mentalni umor jeste predugo izlaganje stresu.

-Reč je o nedostatku psihičke snage usled dejstva hroničnog stresora. Taj nedostatak dovodi do problema u svakodnevnim okolnostima, kao što su burne reakcije, sukobi i odlaganje obaveza, jer je ličnost „okupirana“ borbom sa stresom koji traje – rekla je naša sagovornica.

U praksi to može da znači da osobe postaju teške za komunikaciju, da se gubi volja, koncentracija i najmanji problem deluje nepremostivo. Sve više istraživanja potvrđuje da dugotrajna mentalna iscrpljenost može ozbiljno da naruši kognitivne funkcije, ali i da izazove fizičke simptome poput glavobolje, vrtoglavice, nesanice i ubrzanog rada srca.

Mentalni umor ne bira ni godine ni zanimanje. Pogađa zaposlene, roditelje, učenike, studente, ali i starije koji nose brigu o porodici. Posebno je izražen kod onih koji retko sebi dopuštaju pauzu, bilo zbog osećaja odgovornosti, perfekcionizma ili jednostavno iz navike da „moraju izdržati“.

Prvi korak ka oporavku jeste prepoznavanje i prihvatanje sopstvenog stanja.

-Najbitnije je da pojedinac prizna da ne može da funkcioniše kao pre, da prepozna znake stresa koji proživljava i da to prihvati, nikako da ignoriše i forsira sebe usled održavanja slike jake osobe – objasnila je psihološkinja.

Odmor je, dakle, neophodan. Ali ne samo fizički. Potrebno je, koliko god je moguće, distancirati se od neprijatnih okolnosti, makar na kratko. Tehnike disanja, opuštanja, lagane fizičke aktivnosti, ali i razgovor sa bliskim osobama ili stručnjakom, mogu biti od ogromne pomoći.

Ako se prepoznajete u rečenicama poput „ništa mi se ne radi“, „koncentracija mi je slaba“, „umoran/na sam i kad odmorim“, vreme je da zastanete. Da dopustite sebi da se oporavite, potražite podršku i da shvatite da snaga ne znači izdržati sve, već znati kad treba stati.

Jer, kako ukazuje Jovana Davidhazi, mentalni umor ne prolazi sam od sebe, ali uz razumevanje, podršku i brigu o sebi, može se prevazići.