Православна Нова година, или  другачије Српска Нова година, празник је који се слави 13. јануара, као почетак нове године по Јулијанском календару. Самим тим поново се подиже празнична атмосфера после дочека Нове године. У данашње време све више грађана слави Српску Нову годину па се широм градова организују прославе.

Званично 1919. године држава Србија прелази на рачунање времена по Грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала грегоријански календар, она је наставила да обележава празнике на тадашњи начин. Овако је први пут прослављена „Српска Нова година“.

Након 1923. године па све до данас прослава Нове године и Српске Нове године су дефинитивно два празника која се обавезно прослављају у кафанама, клубовима и ресторанима. Иако није званичан празник, Срби врло радо славе Православну Нову годину. Обе Нове године су и те како повод за добро дружење и славље.

На овај дан обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овај дан понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб – „василица“. Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.