Иако је одавно јасно да ни мед није као што је некада био, односно да је тржиште преплављено фалсификатима, најновија анализа овог производа на нашем тржишту показала је да, од 25 узорака, 22 нису прошла тестове аутентичности. У чак 88 одсто узорака утврђено је да је меду додавана нека врста шећера у различитим процентима.

Различите методе тестирања меда у кухињским условима не могу да дају поуздане резултате, каже Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.

– Кад видите кристално прозиран мед, не купујте га – напомиње Чолак. – Моја препорука је да мед купујете од својих комшија пчелара којих у Кикинди има много. У кругу од највише 500 метара овде можете наћи пчелара, јер се сви познајемо. Код нас је такав менталитет да тешко да би неко од пчелара био склон таквој превари. Када мед купујете у продавници, добро прочитајте шта пише ситним словима на етикети, да ли пише „са додатком глукозно-фруктозног сирупа“, на пример, и у ком проценту. Овај додатак није штетан, али је у питању превара.

Чолак додаје да је проблем у правилнику у којем пише да се у мед могу ставити додаци.

– Неки су то схватили као рупу у прописима, па су додаци различити шећерни и фруктозни сирупи. А када то и напишу на декларацији, онда није кажњиво – изричит је Чолак.

У Кикинди има око 250 до 300 пчелара. Цена за килограм меда је 700 динара са тенденцијом пада, док су импути за пчеларе поскупели. Цене на велико су пале, организованог откупа каквог је некада било у Србији сада нема. Људи су очајни, немају коме да продају, а многи живе од тога, објашњава Саша Чолак.

У Србији је почела контрола по такозваној ЕИМ-ИРМС методи за процењивање аутентичности прехрамбених производа која је резултат вишегодишњег научноистраживачког рада дипломираног инжењера технологије Ивана Смајловића.

У Савезу пчеларских организација (СПОС) који је и објавио резултате, кажу да су се поштени произвођачи меда, вина и ракије удружили у Кластер „Уједињени за квалитет“ ради сузбијања нелојалне конкуренције, односно потпуног уклањања са тржишта свих фалсификованих медова, вина и ракија, и не само њих, већ и сокова, млека и других производа.

– Скандалозно је до каквих резултата смо стигли. У овој години, када су пчелари на просјачком штапу, неко се богати продајући шећер као мед. И не само да вара потрошаче и маркете, већ и државу утајом пореза – ПДВ на производе од шећера је 20 одсто, а на мед само 10 процената. Разлика иде директно фалсификаторима у џеп – рекао је Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а, а преноси „Политика“.