Trideset godina je prošlo od vojno-policijske akcije „Oluja“, u kojoj je, prema podacima centra „Veritas“, sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a život izgubilo najmanje 1.900 ljudi. Ova akcija hrvatskih snaga ostavila je trag duboke patnje i gubitka za srpski narod.
Napad je započeo u ranim jutarnjim časovima 4. avgusta 1995. i trajao do 7. avgusta, a akcije su se potom proširile i na delove Republike Srpske u septembru iste godine. Područja severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije – koja su bila pod zaštitom UN – bila su izložena intenzivnim napadima.
Na sastanku održanom 31. jula na Brionima, najviši hrvatski zvaničnici, na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom, definisali su završne korake za napad. Iz transkripata tog susreta proizlazi da je ključni cilj bio „nestanak Srba“ sa tih prostora, uz paralelno medijsko plasiranje poruka o poštovanju ljudskih prava.
U operaciji je učestvovalo između 130.000 i 150.000 pripadnika hrvatskih snaga, uz podršku jedinica iz Hrvatskog veća odbrane i tzv. Armije BiH. Nasuprot tome, odbrana RSK brojala je oko 34.000 ljudi, mahom rezervista.
Već u popodnevnim satima 4. avgusta, započela je masovna evakuacija stanovništva, koje je krenulo u dva pravca – preko Srba u Lici i preko Dvora u Baniji. Narednog dana, 5. avgusta, hrvatske snage su ušle u Knin, dok su izbegličke kolone postajale meta napada. Jedan od najstrašnijih zločina dogodio se na Petrovačkoj cesti, kada je avijacija Hrvatske otvorila vatru na civile. Poginulo je deset osoba, među kojima četvoro dece.
Oni koji nisu uspeli da izbegnu, često su stradali u napadima koji su nastavljeni i nakon formalnog završetka operacije. Ministar odbrane Gojko Šušak objavio je 7. avgusta da je „Oluja“ okončana.
Izveštaj OEBS-a od 10. avgusta potvrđuje da su hrvatske snage, uključujući i policijske jedinice, sistematski palile kuće i imovinu Srba.
Savet bezbednosti UN je 10. avgusta usvojio rezoluciju br. 1009, kojom je pozvana Hrvatska da zaštiti preostale civile i njihovu imovinu.
Izbegli Srbi su većinom utočište našli u Srbiji i Republici Srpskoj, gde su, između ostalog, građani Prijedora i Banjaluke pokazali veliku solidarnost.
Nakon „Oluje“, u septembru su usledile nove akcije pod imenima „Maestral“ i „Una“, usmerene ka teritoriji Republike Srpske.
Međunarodni krivični tribunal u Hagu je 2011. godine u prvostepenoj presudi zaključio da je „Oluja“ predstavljala udruženi zločinački poduhvat, s Tuđmanom na čelu, čiji je cilj bio trajno proterivanje srpskog stanovništva. Ipak, generali Ante Gotovina i Mladen Markač su u žalbenom postupku oslobođeni odgovornosti.
Od 2014. godine, Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale u „Oluji“, dok Hrvatska taj datum slavi kao Dan pobede.
Državna ceremonija povodom tridesetogodišnjice ovog tragičnog događaja održaće se danas, 3. avgusta u 19.30 časova u Sremskim Karlovcima, pod sloganom „Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek“. Tom prilikom obratiće se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a parastos žrtvama služiće patrijarh Porfirije.
„Pamtimo sa tugom i poštovanjem sve žrtve i stradalnike i ostajemo čvrsto posvećeni očuvanju istine, pravde i sećanja“, poručili su iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
(Foto: Istorijski arhiv Kikinda)