Према недавно објављеном билансу у билтену Републичког хидрометеоролошког завода, зима 2023/2024. године била је најтоплија од 1951. године и сушна у већем делу земље. Забележене су рекордно високе вредности температура. У неким местима забележени су и летњи дани, а регистрована су два топлотна таласа. Кикинда се нашла међу три града (поред Крушевца и Краљева) у којима је измерено рекордно дуго сијање сунца током зиме.
Између осталих, последице утицаја ових зимских метеоролошких изненађења, полако своде и пчелари.
– Цела зима и први дани пролећа су нас врло изненадили – каже за Кикиндски портал Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине. – Пчеларством се бавим готово 40 година, али овакве временске прилике нисам запамтио. Ипак, пчеле никад нису биле боље него овог пролећа, али је то релативно јер је све и оживело доста раније. Оно чега се плашимо, што смо имали првих дана пролећа, то је мраз којег је било у целој земљи. Код нас су те најниже температуре биле степен и два испод нуле, што ће се лоше одрадити на цветање воћа. Пчеле су, за сада, накупиле довољно хране, не знамо још шта нас чека, али се надамо добром.
Пчеле су у добром стању у овом тренутку и прилично добро подносе промену климе, тврди Чолак и наводи да је багрем претрпео доста велику штету због мраза.
– Ми у Кикинди немамо багремову пашу, али је репица у фази пред цветање. Обично почиње да цвета 15. априла, али ће ове године то бити бар 20 дана раније. Сунцокрет, који је тек у фази у сетве, понеће исхрану, али само ако не буде тровања, ако ратари и ми будемо на истом задатку, као што смо били неколико година уназад јер једино ће тако бити добро и њима и нама – сигуран је Чолак.
Ако томе додамо и већ познате проблеме са којима се суочавају пчелари: чињенице да је откупна цена сунцокретовог меда ниска – прошле године је била 1,8 евра за килограм, али да откупа готово и да нема, пчеларима остају проблеми стварања залиха јер од куће продају само пет до 10 одсто производње.
Поред тога, како се чуло јесенас на скупу војвођанских пчелара у Кикинди, субвенције су сувише ниске да би биле довољне за опстанак пчелара, посебно оних којима је то једини извор прихода. У Кикинди се пчеларством бави између 250 и 300 суграђана.
С. В. О.
