žrtve nasilja

Наш град домаћин скупу о унапређењу борбе против насиља у породици

Aleksandra Djuran September 25, 2025

У организацији Покрајинског заштитника грађана – Омбудсмана и града у Градској кући одржан је састанак посвећен унапређењу борбе против насиља у породици и системској подршци жртвама. Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана, омбудсманке, задужена за равноправност полова истакла је да је покрајински омбудсман координатор мреже „Живот без насиља“ која ове године обележава 20 година постојања.

-У недостатку, тада, правног оквира мрежа „Живот без насиља“ настала је 2005. године. Она окупља све институције на територији Војводине које се баве насиљем у породици и насиљем према женама. Године 2017. донет је Закон о спречавању насиља у породици који је обавезао институције на сарадњу. Једна од активности обележавања јубилеја мреже је и обилазак свих округа где разговарамо са представницима центара за социјални рад, полицијских управа, тужилаштава, домова здравља, болница. Желимо да чујемо са каквим се проблемима сусрећу професионалци у раду са предметима насиља, шта може да се промени како би се поступало ефикасније и боље и институција покрајинског омбудсмана може да учини да би заштита жртава насиља била боља – навела је Снежана Кнежевић.

Кнежевић додаје да породичног насиља има доста, али да има и помака од када је донет Закон.

-Сарадња институција и размена информација је кључна и на томе инсистирамо. Насиље је круг који се не зауставља сам од себе, те је од суштинске важности да се жене охрабрују да пријаве насиље – закључила је Снежана Кнежевић.

Александра Јованов, социјални радник у Општој болници додала је да постоји добра сарадњу са Полицијском управом и Центром за социјални рад.

-Упркос мерама и изменама Закона о спречавању насиља, бележи се пораст броја насиља у породици. Општа болница поступа по свим протоколима и правилима када је у питању жртва насиља. Наша законска обавеза је да насиље пријавимо, а дуже од 10 година у нашој установи функционише и Центар за заштиту жена жртава сексуалног насиља. Било би добро да имамо и повратне информације о томе како се на крају поступак завршио и да ли је жена жртва насиља добила свеукупну заштиту – напоменула је Александра Јованов.

Градоначелник Младен Богдан, поздрављајући учеснике скупа, истакао је насиље у породици појава која је јако дуго присутна у друштву и да је локална самоуправу ту да помогне жртвама.

-Локална самоуправа, у сарадњи са надлежним републичким и покрајинским институцијама, учествује у свим програмима, препорукама и стратегијама за смањење, спречавање и сузбијање насиља у породици. Сваке године све више је пријава насиља у породици и важно је причати о насиљу и оснаживати жртве. Нови Закон умногоме је допринео да се убрза функционисање читавог система, а овакви скупови прилика су да се он још више унапреди – закључио је градоначелник Богдан.

Скупу су присуствовали представници релевантних институција из свих места Севернобанатског управног округа.

А.Ђ.

Породично насиље невидљива претња: Охрабрити жртве да пријаве насилника

Aleksandra Djuran June 15, 2024

Случај насиља у породици у ком је 57-годишњи Г.Б. претукао четири године млађу супругу О.Б. користећи пиштољ, из ког је и испалио пет метака који, на срећу, нису погодили жртву насиља него су завршили у зиду и поду собе, наишао је на осуду јавности. Оца насилника полицији је пријавила 24-годишња ћерка, студенткиња економије која је кобног дана била у Новом Саду, где борави током школске године. Како је истакла највећи страх имала је да полиција неће стићи на време и да ће мајку затећи мртву. Додаје и да је њена мајка дуго трпела насиље, батине, псовке, те да је отац болесно љубоморан, као и да је сада најважније да се она опорави.

Насилнику се на терет стављају кривична дела насиље у породици и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја јер је полиција у кући пронашла један пиштољ у легалном поседу и четири комада ватреног оружја у илегалном поседу, а одузели су и 2.168 комада муниције у легалном поседу и 890 комада муниције у илегалном поседу. На предлог тужиоца Основног јавног тужилаштва, судије Основног суда у Кикинди осумњиченом су одредиле притвор до 30 дана.

Насиље се обично везује за особе које су на ивици егзистенције и нижег образовања, међутим, да је то стереотип потврдио је и овај случај јер се ради о добростојећој породици и угледном приватнику. То потврђује и Александра Чолић, правница и члан тима за насиље у породици Центра за социјални рад.

-Сви могу да постану жртве насиље, без обзира на образовање и друштвени статус. Доминантна врста насиља са којом се сусрећемо је физичко, занемаривање и психичко насиље, док се сексуално и економско насиље недовољно препознају. Тек током разговора са жртвама долазимо до закључка да постоји и ова врста насиља. Примарно место где се оно одвија је породица односно кућа где жртва живи, а насилници су најчешће брачни и ванбрачни партнери, како садашњи тако и бивши, а у одређеном броју случајева као насилнике имамо децу синове, а ређе ћерке чије жртве су старији родитељи – каже Александра Чолић.

Насилници су најчешће запослени и већина их конзумира алкохол или има неки здравствени проблем. Старости су од 30 до 50 година, у пуној снази, а њихове жртве имају од 18 до 65 година. Ове године евидентирана су и 32 случаја поновљеног насиља односно жртве су већ евидентиране ове или претходних година.

-Мобилни тим за насиље у породици доступан је 24 сата и обезбеђујемо све ресурсе којима располажемо. Закон о спречавању насиља у породици из 2017. године олакшао је рад поменутом тиму јер мање долазимо у ситуацију да жртву збрињавамо у прихватилиште односно сигурне куће. Сада се изричу хитне мере забрана приласка и комуникација са жртвом и исељење насилника из стана. У 90 одсто случајева по истеку 48 сати мере се продужавају што нам омогућава да оснажимо жртву. Број мобилног тима доступан је свим институцијама, али не и јавности с обзиром на то да је у ранијем периоду, када је био јавно доступан, злоупотребљен – напомиње наша саговорница.

По пријави насиља у породици у Центру за социјални рад отвара се предмет и задужује се особа која ће да га води. Након разговора са жртвом процењује се да ли је потребно укључити још неке институције или трећа лица ради подршке. Психосоцијалну подршку жртвама пружа Центар за подршку женама.

-У првим данима након што је пријављено насиље разговарамо са жртвама и део њих се одлучује да покрене поступак за развод брака. Са друге стране има оних који настављају да живе заједно – сазнајемо од Александре Чолић.

Насилника и то полицији, најчешће пријављују саме жртве. Оне добијају и бесплатну правну помоћ како би се сачинила тужба за изрицање мера заштите од насиља у породици у парничном поступку, а правник може и да заступа жртву. Центар за социјални рад такође има право да подноси тужбе за насиље у породици.

-Постоје осцилације када је реч о поднетим тужбама. У 2015. години, према подацима службе правне помоћи, било их је 27, наредне године 40, 2017. поднето је 50 тужби, потом смо 2020. године имали 19 тужби, 2021. за две више, 2022. имали смо 15 колико их је било и прошле године.

Александра Чолић истиче да је важно да се насиље пријави, те да је неопходно подизати свест целокупне јавности о томе. То је начин да се помогне жртви да изађе из зачараног круга, јер сутра, свако може да постане жртва.

A.Ђ.

ПОВЕЋАВА СЕ БРОЈ ПРИЈАВЉЕНИХ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Од почетка године до 10. јуна на територији града пријављено је 106 случајева насиља у породици што је повећан број у односу на исти период прошле године када их је било 79. Прошле године и 28 деце непосредно је било изложено насиљу, што је више у односу на раније године. У 22 случаја су мушкарци жртве насиља. У 2023. години пријављено је укупно 192 насиља у породици, 2022. било их је 206, 2021. године 222, а 2020. када је била година короне, 144.