золтан тот Архиве | Кикиндски портал

(ВИДЕО) Косили жито као некада: Чувају традицију и преносе је на младе

Aleksandra Djuran July 5, 2025

Сајан је био домаћин 28. Севернобанатским жетелачким свечаностима. Манифестација је окупила је екипе из Црне Баре, Мађарске из места Апартхалом, Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 88-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-И данас, кроз оваква окупљања, подсећамо како се некада тешко долазило до хлеба. Први пут сам косу узео у руке са 15 година и прво сам косио детелину, док нисам научио добро да радим са косом. Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

У сенћанској екипи био је младић Кристоф. Он ће наследити традицију ручног кошења жита породице Фекете. Научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак био да спреми укусан фруштук екипи косаца. Она је припремила барена јаја, барен кромпир, сланину, погачице са чварцима, сир, проју и још много тога. Било је и слатких колача за оне који су могли да их приуште

Фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, потврдила нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности – навела је наша саговорница.

У екипи из Црне Баре био је и Далибор Стојков, косац.

-Са 15, 16 година научио сам да косим од деде. Добра коса је пола посла и уз добар доручак читав дан може да се ради. Важно је да млади науче како је то било некада. Сада уз, уз добар комбајн, жетва се заврши за десет дана. Раније је она трајала и по месец дана – навео је Стојков.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови КУД-а „Ади Ендре“ Атила Бењоцки, Акош Бењоцки, Александар Митревски и и Хенрик Косо настављају сеоску традицију.

-Имамо од 15 до 19 година и четврти пут учествујемо у косидби. Научили смо од очева и деда да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Није тешко али желимо да сачувамо оно традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Манифестацију је подржала и локална самоуправа,а овом догађају присуствовали су градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа Мелита Гомбар. И први човек града опробао се у ручном кошењу „хлебног зрна“.

-Важно је очувати обичаје, јер уколико не знате прошлост свог народа, остајете без корена. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да ми ову традицију пренесемо на младе. Ово је уједно и почаст прецима без којих ни нас не би било – прецизирао је градоначелник Богдан.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, и промоција правих породичне вредности. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – казао је председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот.

КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.

У Сајану имају велике планове и све их остварују

Igor Crnogorac January 28, 2024

На стварању бољих услова за живот за све мештане у Сајану се ради непрекидно – у Савету Месне заједнице договарају се најхитнији послови и новац се усмерава према приоритетима.

– За ову годину најважнија је реконструкција лименог крова на згради у којој је вртић „Медењак“. Објекат је изграђен пре три деценије и у њега није улагано. Кров прокишњава и ови радови су нам приоритет – каже председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот. – Следећа инвестиција биће замена гасних котлова у згради Дома културе. Потребно је поставити енергетски ефикасне котлове јер су постојећи потпуно дотрајали.

Вредност радова на згради вртића је 15 милиона, док енергетско ефикасни котлови за Дом културе коштају пет милиона динара. Ова средства планирана су за инвестиције у Буџету града Кикинда за 2024 годину, напомиње Тот.

Према плану договореном на Савету Месне заједнице, наставиће се уређење коловоза у краћим улицама у којима нема асфалта. Постављају се гребани асфалт или туцаник, па ће ове године посао бити завршен у улици Хуњади Јаноша, а затим ће се уредити коловоз у улицама Краљевића Марка и у Ужичкој, каже Тот.Средствима које Град редовно опредељује од издавања пољопривредног земљишта биће уређени атарски путеви, подсећа Тот и обећава решавање једног великог проблема у селу.

– Уклонићемо дивљу депонију и поставићемо камере, како бисмо решили тај проблем – каже Тот. – За овај посао Град је аплицирао за средства у Покрајинској влади и одобрено нам је пет милиона динара.Из буџета града за ову годину Месној заједници Сајан одобрено је девет милиона динара. Нешто мање од два милиона динара биће усмерено на дотације удружењима која раде у овом месту.

– Трудимо се да обезбедимо средства за пројекте – приредбе и манифестације за сва удружења која делују на територији Месне заједнице – наглашава Тот и подсећа да се различите манифестације и светковине у овом месту одржавају деценијама.

Ускршње народне игре биће, ове године, одржане 30. пут, а неће изостати ни чувени Жетелачки дани, Међународно такмичење у кувању, прослава Дана села. „Инсистирамо да се постојеће манифестације мењају и унапређују, да се уводе новине“, напомиње Тот.
Он додаје да је дугогодишњи план Савета и да се уреди центар села и да ће се радити и на томе.

– Константно треба радити на уређењу атмосферске канализације и ту понекад настају проблеми када имамо већу количину падавина. Нису сви власници кућа савесни и не одржавају канале испред својих кућа – истиче Тот.

Што се тиче пијаће воде, Тот напомиње да се пречистач и замена цеви очекују следеће године. У међувремену, са лепим временом, вредни мештани укључиће се у редовне акције: уређење парка, чишћење села, пошумљавање, одржавање канала за атмосферске падавине.

У овом месту за пример живи тек око 800 мештана, али ентузијазам, слога и поверење које влада у сарадњи са Месном заједницом, доноси видљиве и корисне промене.

Много воље у малом месту – за још лепши Сајан

Igor Crnogorac April 10, 2023

Сајан је једно од најмањих насељених места на подручју града Кикинде, и село у којем се, у сарадњи са Месном заједницом, мештани веома труде да га учине што лепшим и удобнијим за живот.

– Трудимо се да наше расположиве капацитете – хумане, материјалне и законске, усмеравамо ка побољшању живота наших мештана, да им увек пружимо адекватну помоћ, колико год смо у могућности. Приоритете у раду утврђујемо тако што слушамо њихов глас и то усклађујемо са расположивим финансијским средствима – каже председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот.

Уређени коловози, расвета, сигнализација…

Осврћући се на годину за нама, Тот каже да је већина планираног и остварена.

– Планирали смо поправку крова на старој биоскопској сали. Струка је, међутим, проценила да је потребна комплетна реконструкција која кошта пет милиона динара, па смо, за сада, учинили први корак, израдили смо пројектно-техничку документацију. Као што је и било предвиђено, изградили смо два аутобуска стајалишта, ремонтовали смо електричну инсталацију расвете у Дому културе и поставили соларну саобраћајну сигнализацију за успоравање у зони школе на регионалном путу што, показало се, има ефекта. Урађен је коловоз са туцаником у улицама Ударничка, Хуњади Јаноша и Петефи Шандора, што нам је било преостало из претходне године – каже Тот.

Из буџетских средстава Града, која су износила шест милиона динара, обновљена је и јавна расвета у целом селу и постављене су нове лед-сијалице. Планирано одржавање тротоара остало је за ову годину.

– Настављени су и радови на путу између Сајана и Иђоша који користе наши пољопривредници. У 2021. години уређен је део у дужини од 800 метара, а прошле године туцаник је постављен на још 600 метара пута. Ове радове финансирао је Покрајински секретаријат за пољопривреду, а за средства је аплицирао Град. У питању је напредна технологија, нови, квалитетни материјали су уграђени и очекујем да ће дуго трајати.

Тот додаје да је, од Покрајинског секретаријата за образовање, прошле године добијено 30 хиљада динара за израду вишејезичне информационе табле – на српском, мађарском и енглеском језику, са мапом и агендом места, која ће ускоро бити постављена у центру села.

По конкусима за јавне радове, Месна заједница је, у 2022. години, радно ангажовала три особе са инвалидитетом, за шта је утрошено 443 хиљаде динара.

Мештани у редовним акцијама уређења села

У Сајану се веома води рачуна о томе да се село редовно, периодично чисти и уређује. Акцијама се мештани спремно одазивају, организовано, као чланови удружења, или самостално, каже Тот.

У акцији пошумљавања простора око фудбалског терена, посађено је 600 стабала сибирског бреста, добијеног од „Војводинашума“. МЗ је прошле године обезбедила и вишегодишње засаде који су посађени у парку у центру села. Одржавање и заливање садница такође су мештани преузели као своју обавезу.

У великој акцији поводом Дана планете у априлу, очишћено је цело село. Још једна редовна активност је „Базар здравља“ – бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви, које организују веома активно месно Удружење пензионера и Црвени крст Кикинда.

Удружења са дугом традицијом и дуговечним манифестацијама

Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ најстарије је у Сајану, ове године славе 75 година постојања. Овај КУД познат је на ширем простору као носилац „Жетелачких свечаности“. Заслужни су и за организацију Дана села – Светог Стефана, али и за бројне културне и фолклорне манифестације.

Вишедеценијским радом на очувању обичаја могу да се похвале чланови Друштва за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Они су, ове године, 29. пут одржали Ускршње свечаности.

– Поред већ поменутог Удружења пензионера, у друштвеном животу села активни су и чланови Добровољног ватрогасног друштва. Чланови Ловачког удружења „Слатина“ такође, поред својих редовних активности, нађу времена да се прикључе акцијама које покреће Месна заједница, као и Удружење спортских риболоваца које, иначе, редовно организује и такмичења за најмлађе – каже Тот.

Он напомиње да је за удружења која немају своје просторије доступан простор у Дому културе са плаћеним режијским трошковима.

За дотације цивилним и спортским организацијама, удружењима и Римокатоличкој цркви, из буџета намењеног селу издвојено је, прошле године, 1,4 милиона динара.

Да у селу свима буде добро

И ове године, када су у питању инвестиције, радиће се по установљеним приоритетима, каже Золтан Тот.

– Лимени кров зграде у којој се налази вртић „Медењак“ је у веома лошем стању, зграда је изграђена пре више од 30 година и до сада се није улагало у њу. Кров прокишњава и то нам је приоритетна инвестиција.

Два гасна котла у Дому културе се морају заменити новим како би се смањили трошкови и то ће бити наредна инвестиција ове године. Ускоро ће почети обнављање тротоара код пијаце и наставиће се са уређењем коловоза у делу улице Хуњади Јаноша и у Ужичкој улици. Биће саниране и ударне рупе у Улици Ади Ендреа.

Редовне акције неће изостати ни ове године: уређење парка, пошумљавање, чишћење села, одржавање канала за атмосферске падавине.

Тот, такође, наглашава да ће, у читавом селу, са постављањем пречистача за воду који ће користити заједно са становницима Иђоша, бити замењене водоводне цеви.

За ову годину из буџета Града, Сајану је припало 8,5 милиона динара, што је више у односу на 2022.

– За дотације за наредну годину морамо планирати још више новца јер је сада то мало за све активности – објашњава Тот. – Било би добро да нам се издвајања повећају бар за 30 одсто.

У Сајану, према првим проценама са најновијег пописа, живи нешто више од 800 становника. На попису из 2011. године било их је тачно 1.164. У сарадњи са својом Месном заједницом мештани се труде да одржавају и побољшају услове у којима живе. Зато су сарадња и поверење од највеће важности, сигуран је Тот.

– Месна заједница треба да буде у служби грађана. Кад имају проблем, људи нам се одмах обраћају. То су, најчешће, скромни захтеви и много им значи када то решимо. Увек се трудимо да им помогнемо и то је узајамно, ради лепшег живота у нашем месту.

Колпинг друштво Србије у Сајану – оснаживање кроз едукацију

Сајан је, поред Новог Сада, једино место у Србији у којем свој едукативни центар има Међународно удружење „Колпинг“. Ова организација реализује пројекте у циљу позитивних друштвених промена кроз развој појединаца, подршку старијима и оснаживање маргинализованих група. Друштво је основано 1850. у Келну и делује у 60 земаља, у нашој држави дуже од две деценије.

Колпинг друштво Србије организује едукације, посебно намењене женама у сеоским срединама, али и јавне догађаје. У Сајану су прошле године девети пут приредили Међународни фестивал кувања, што је само једна од активности.

Лепа божићна традиција у Сајану: Јелка за сваку новорођену бебу

Jelena Trifunović December 20, 2022

Месна заједница Сајан поделила је јеле свим бебама рођеним у овој години. Даривано је осам новорођенчади: Марк, Елизабета, Ненад, Тања, Марина, Вивиен, Зое и Тристан. Ова божићна акција започета је 2018. године.

-Од тада, сваке године пред Божић поклонимо за новорођену децу јелке са бусеном које ће, после празника, бити посађене. Остаће као лепа успомена.

Идеју за ову акцију сам добио јер су и моји родитељи 1982. године када сам рођен, посадили јелку у нашем дворишту. Овим гестом желимо да им честитамо предстојеће празнике и још једном пожелимо доброшлицу- каже за Кикиндски портал председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот.