Српска православна црква 18. јануара слави зимски Крстовдан, празник који претходи Богојављењу и први дан након Божића када верници посте.
Слављење Крстовдана је прилика да се верници подсете на важност крштења и очишћења душе и тела, као и да се припреме за велики празник Богојављење, који је 19. јануара. У календару није обележен црвеним словом.
Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као зимски Крстовдан.
Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.
По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, најчешће ће дувати током године. У неким деловима Србије на Крстовдан верују да на овај дан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се некада јели остаци пасуља од Бадњег дана и спремале су се пихтије које су се јеле сутрадан, на Богојављење, јер је Крстовдан посни дан.
Верује се да се на зимски Крстовдан отварају небеса и Бог прима све молитве упућене из срца. Овај дан је испуњен духовним значењем и многи верници га дочекују у молитви.
Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу. У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
