ženska pevačka grupa melizmi

Ženska pevačka grupa „Melizmi“ u kojoj aktivno radi sekcija za očuvanje banatske nošnje, običaja i recepata, organizovala je danas u Kulturnom centru prvu radionicu zlatoveza, odnosno izrade „kape zlatare“, dela narodne nošnje s kraja 19. veka na ovim prostorima, ujedno i važnog dela društvenog identiteta Banata, rekla je Biljana Mandić, osnivačica Pevačke grupe „Melizmi“.

– Važno nam je da revitalizujemo „kapu zlataru“ i da je implementiramo u 21. vek, možda i u kolekcijama modnih kreatora. Imamo mnogo mladih koji se interesuju za izradu zlatoveza – navela je Mandićeva.

Mentorka na radionici je Dobrila Aškrabić iz udruženja „Riznica rukotvorina“ iz okoline Beograda, koja se ručnim radom bavi od detinjstva.

– Tehnika je zahtevna, dugo se radi, bodovi su posebni i drukčiji od ostalih narodnih vezova – istakla je. – Jako me raduje što je ovde mnogo mladih žena koje su zainteresovane za zlatovez. Ako svako od nas učini mali pomak, uspećemo da zadržimo ono što je naše izvorno i autohtono.

Jedna „kapa zlatara“ ili „zlatarica“, od četiri koje se čuvaju u Narodnom muzeju, donesena je na radionicu kao primer izuzetne tehnike i lepote.

– Ova kapa je, najverovatnije, izrađena u Melencima, tamo je bio veliki centar za zlatovez koji je vodila Zlata Lončarski. Ona je imala tri ćerke i sve su znale da vezu. Mnoge kape koje se i danas čuvaju u zrenjaninskom, našem i još nekim muzejima, nastale su upravo u toj radionici. „Zlatarica“ je tradicionalno oglavlje i uglavnom su je imale bogate kuće. Na svadbi ju je svekrva poklanjala snaji koja je kapu nosila u svečanom prilikama, do rođenja prvog deteta. Ona je imala i tradicionalno i simboličko značenje, izrađivana je od skupocenih materijala, od svile i brokata, i ukrašavana poludragim kamenom i pozlaćenim koncem – rekla je Slavica Gajić, viši kustos-etnolog Narodnog Muzeja.

Očuvanje kulturne baštine veoma je važno i ono potiče iz porodice, navela je Marijana Mirkov, u Gradskom veću zadužena za kulturu i turizam.

– Članice grupe „Melizmi“ neguju tradiciju na pravi način. Ljubav prema izvornoj muzici nadogradile su radionicama u kojima se čuva naša kultura – istakla je Marijana Mirkov. – Lokalna samouprava podržava ovakve aktivnosti jer su značajne za čuvanje od zaborava nasleđa svih naroda i narodnosti koji žive na teritoriji grada.

Radionici je prisustvovao i gost iz Deska u Mađarskoj, Kristifor Brcan, predsednik KUD „Banat“ u kojem se ovo umeće neguje više od deset godina.

– Naše udruženje je prošle godine ušlo u Nacionalni registar nematerijalne kulture u Mađarskoj i to sa živim običajem zlatnog veza. Imamo cilj da se povežemo sa Kikindom i drugim mestima, kako bi ova tradicija ponovo oživela na širem prostoru Vojvodine – naveo je Brcan.

Kape izrađene na radionici biće predstavljene javnosti, kao i primerci starih kapa iz našeg okruženja. Danas se na tržištu „zlatarice“ prodaju po ceni od oko hiljadu evra i sve češće predstavljaju inovativni modni detalj poznatih kreatora, rečeno je na radionici.

Radioničarski projekat Grupe „Melizmi“ podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

S. V. O.