vlada srbije Arhive | Kikindski portal

Cenzus za dečiji dodatak od 1. aprila 18.000 dinara, odlučila Vlada Srbije

Aleksandra Djuran March 27, 2026

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak i visini i načinu usklađivanja iznosa dečjeg dodatka, čime se cenzus od 1. aprila pomera sa 13.247 na 18.000 dinara.

Pravo na dečji dodatak može da se ostvari ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kojem je podnet zahtev, po članu porodice ne prelazi cenzus od 18.000 dinara. Za pojedine kategorije porodica ovaj cenzus je uvećan za 20 odsto, odnosno 30 odsto, i iznosi 21.600 dinara, odnosno 23.400 dinara.

Osnovni iznos dečjeg dodatka za dete za koje je ostvareno pravo iznosi 4.415,83 dinara, a po različitim osnovama može biti uvećan najviše do 80 odsto.

Maksimalna maloprodajna cena hleba od brašna T-500 i narednih pola godine 62 dinara, odlučila Vlada Srbije

Aleksandra Djuran December 8, 2025

Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, a maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda ovog proizvoda će u narednih šest meseci biti 62 dinara, dok će maksimalna proizvođačka cena biti 53,17 dinara.

Kako je objavljeno u Službenom glasniku, proizvođači hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet hleb od brašna T-500 u količini od najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba. Navedeno je i da vekna hleba od brašna T-500 treba da je najmanje težine 500 grama.

Za nepoštovanje ove uredbe, predviđene su novčane kazne od 5.000 do dva miliona dinara, a može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Nadzor nad njenom primenom sprovode ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove trgovine.

Od 1. januara 2026. godine minimalac 64.554 dinara odnosno 551 evro

Aleksandra Djuran September 12, 2025

Vlada Srbije usvojila je odluku o povećanju minimalne cene rada, sa kojom će minimalna mesečna zarada od 1. januara 2026. godine iznositi 64.554 dinara odnosno 551 evro.

U odnosu na minimalnu zaradu u 2024. godini, koja je iznosila 404 evra, reč je o povećanju od 36 odsto.

Prethodnih dana pregovore o povećanju minimalne cene rade vodili su predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata, Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost”, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Unije poslodavaca.

Osnovana radna grupa za praćenje i ugovaranje realizacije projekta „Osmeh Vojvodine“

Aleksandra Djuran September 3, 2025

Vlada Srbije na poslednjoj održanoj sednici donela je odluku o obrazovanju radne grupe za praćenje i ugovaranje realizacije projekta izgradnje brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – granični prelaz Srpska Crnja Ovaj projekat poznat je i kao „Osmeh Vojvodine“.

– Zadaci radne grupe su analiza i sagledavanje preduzetih aktivnosti tokom dosadašnje realizacije projekta izgradnje brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – granični prelaz Srpska Crnja, analiza i procena realizacije postojećih ugovora zaključenih na projektu, predlaganje mera radi dalje realizacije projekta, predlaganje daljih koraka radi efikasne i uspešne realizacije projekta, vođenje pregovora sa potencijalnim izvođačem radova, tokom kojih će se definisati vrednost usluga i radova na izgradnji brze saobraćajnice, kao i osnovni elementi u cilju zaključenja komercijalnog ugovora o realizaciji projekta – navodi se u odluci.

Podsetimo, izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“”, u dužini od 185 kilometara počela je u decembru 2023. u Bačkom Bregu. U avgustu prošle godine iz Sombora su saopštili da su u prvim mesecima u okviru izgradnje saobraćajnice obavljani su pripremni radovi.

Početkom ove godine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine doneo rešenja o saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu za još dve deonice brze saobraćajnice Osmeh Vojvodine. Reč je o deonicama od raskrsnice sa priključkom na industrijsku zonu Kula do administrativne granice sa opštinom Srbobran, i od administrativne granice sa opštinom Vrbas do administrativne granice sa opštinom Bečej.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine ovog maja dao je saglasnost i na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu od Srbobrana do Novog Bečeja. Reč je o šestoj deonici, od ukupno osam, dužine od 18,8 km, koja počinje na granici opština Srbobran-Bečej i završava se na granici opština Bečej-Novi Bečej.

Ova brza saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 km na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica. Prva deonica, od Bačkog Brega do Kljajićeva, trebalo bi, kako je u proleće 2024. najavio bivši resorni ministar Goran Vesić, da bude završena do kraja 2026. godine.

Izvor: eKapija.com

Danas na sednici Vlade Srbije biće doneta Uredba koja će omogućiti niže cene za 20.000 proizvoda

Aleksandra Djuran August 28, 2025

Uredba o ograničavanju trgovačkih marži, koja će omogućiti niže cene oko 20.000 proizvoda od ponedeljka, biće doneta danas na sednici Vlade Srbije, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

-Od 1. septembra svi će moći da vide da li će ova mera dati rezultate. Tržišna inspekcija biće zadužena za kontrolu – rekao je danas ministar finansija za RTS.

Setom mera za snižavanje cena, očekuje se pad cena od oko 15 odsto. Uredbom će biti direktno ograničene marže za 24 najveća maloprodajna i 44 veleprodajna lanca u zemlji, što se predstavlja kao rešenje za smanjenje inflatornog pritiska i zaštitu životnog standarda građana.

Uredba će važiti šest meseci

Novi železnički koridor biće urađen i na teritoriji Kikinde

Aleksandra Djuran August 22, 2025

Novi železnički koridor u Srbiji će biti rađen između Banata i Bačke odnosno na trasi od Pančeva preko Zrenjanina i Kikinde do Subotice. Vlada Srbije nedavno je usvojila odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Pančevo–Subotica.

Okvirna granica Prostornog plana obuhvata delove teritorije gradova Pančevo, Zrenjanin, Kikinda i Subotica, kao i opština Kovačica, Novi Bečej, Čoka, Senta i Kanjiža.
Na teritoriji Kikinde biće obuhvaćena cela katastarska opština Iđoš.

Osnovni cilj je razvoj železničkog saobraćaja koji je potrebno dostići u smislu tehničke osposobljenosti infrastrukturnog sistema železnice obezbeđivanje UIC profila na svim prugama, odgovarajuće nosivosti i povećanje eksploatacione brzine za mešoviti (putnički i teretni) saobraćaj – navodi se u odluci.

Izrada Prostornog plana zasniva se na planskoj, studijskoj, tehničkoj i drugoj dokumentaciji, rezultatima dosadašnjih istraživanja i važećim dokumentima u Srbiji, kao i Zaključku Vlade od 5. juna 2025. godine, kojim je projekat rekonstrukcije, elektrifikacije i modernizacije železničke pruge Pančevo–Subotica utvrđen za projekat od značaja za Republiku Srbiju.

Rok za izradu Nacrta prostornog plana je 12 meseci od dana stupanja na snagu odluke, a sredstva za izradu plana obezbeđuje Infrastruktura železnice Srbije a.d, Beograd. Nosilac izrade Prostornog plana je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.

Otkupna cena pšenice iznosiće 23 dinara po kilogramu, saopštilo Ministarstvo poljoprivrede

Aleksandra Djuran July 4, 2025

Vlada Srbije usvojila je zaključak kojim se odobrava da Direkcija za robne rezerve pristupi otkupu određene količine pšenice roda 2025. godine, radi obezbeđivanja stabilnosti tržišta i zaštite domaćih poljoprivrednih proizvođača, saopštilo danas Ministarstvo poljoprivrede.

Prema usvojenom zaključku, otkupna cena pšenice iznosiće 23 dinara po kilogramu, uz dodatak poreza na dodatu vrednost (PDV), što predstavlja jasan signal podrške proizvođačima u aktuelnim agroekonomskim okolnostima, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaklo Ministarstvo poljoprivrede, ova mera deo je šire politike vlade usmerene ka očuvanju sigurnosti proizvodnje i prihoda poljoprivrednika, kao i snabdevenosti domaćeg tržišta osnovnim žitaricama.

Rekonstrukcija zgrade Gimnazije i Ekonomsko trgovinske škole počinje za desetak dana, najavljeno prilikom potpisivanja ugovora

Aleksandra Djuran April 29, 2025

Gradonačelnik Mladen Bogdan i Darko Glišić, ministar za javna ulaganja potpisali su, u Vladi Srbije, ugovor o rekonstrukciji Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinske škole.

-Rekonstrukcija ovog objekta jedno je od najvećih infrastrukturnih projekata u proteklom periodu, ne samo u obrazovanju – istakao je gradonačelnik Bogdan. – Od izgradnje, 1900. godine, ovo je prvo sveobuhvatno ulaganje u ovu zgradu. Nakon 125 godine imamo priliku da potpuno obnovimo objekat, na radost zaposlenih, učenika, ali i svih Kikinđana. Zgrada je jedan od zaštitnih znakova našeg grada i vrlo brzo započećemo sa radovima, a naredne godine, u ovo vreme, očekujemo i završetak prve faze rekonstrukcije.

U radove će biti uloženo više od 455 miliona dinara i doprineće kvalitetnoj nastavi, ali i bezbednosti.

-Ugovor je značajan za obrazovanje, ne samo za Kikindu, nego za čitav severni Banat, jer pomenute škole imaju učenike iz svih opština Severnobanatskog okruga. U narednih 10 meseci, jedna od najstarijih škola, dobiće izgled kakav zaslužuje. Na ovaj način podići ćemo standard i uslove rada. Početkom 2026. godine očekujm i potpuni završetak radova i da škola bude spremna za drugo polugodište – naveo je ministar Glišić.

Ministar Darko Glišić dodao je i da je prva faza rekonstrukcije Opšte bolnice završena i da će druga započeti pošto se otpremi završeni objekat.

Nova mera podrške poljoprivrednicima: Do novog traktora i objekata uz pomoć Vlade Srbije

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom je predviđena nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora u iznosu od 500.000.000 dinara i investicija u izgradnju i opremanje objekata u iznosu od 500.000.000 dinara.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović naglasio je da ova mera govori u prilog tome da je država Srbija čvrsto opredeljena da bude stabilan i siguran partner poljoprivrednicima i pomogne im da unaprede svoju proizvodnju, jer je, prema njegovim rečima, svaki uspeh jednog domaćeg proizvođača istovremeno uspeh cele države.

Ukazavši na to da je inicijativa za donošenje nove mere potekla lično od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa posebnim ciljem da se pospeši stočarska proizvodnja u Srbiji, Martinović je naveo da je ovo samo korak napred ka većim ulaganjima u stočarstvo u budućnosti.

Dodao je da su afirmativne mere koje su sprovedene u proteklom periodu već dale rezultate i dovele do rasta proizvodnje i značajnog povećanja broja grla, a očekuje se da će nova mera, u okviru koje će uskoro biti raspisani javni pozivi, doprineti daljem razvoju ove grane poljoprivrede, navedeno je u saopštenju ministarstva poljoprivrede.

Pčelari pozdravili zaključak Vlade Srbije kojima se nalaže strožija kontrola meda, mleka, mlečnih proizvoda, vina i alkoholnih pića

Aleksandra Djuran March 4, 2025

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se ministarstvima nadležnim za stavljanje na tržište i kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane nalaže da pojačaju kontrolu meda, mleka i mlečnih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića. Vlada je navela da se zaključak donosi u okviru najavljene borbe protiv korupcije i kako bi se podržala domaća proizvodnja i unapredila bezbednost potrošača.

Pčelari godinama unazad ukazuju na pojavu falsifikovanog meda koji stvara ogromne probleme, podsetio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Saša Čolak.

-Takav proizvod je nelojalna konkurencija i sada smo došli do toga da je postalo neizdrživo. Sa našim proizvodnim cenama ne možemo da pariramo cenama onih koji lažiraju med. Reč je o običnim sirupima sa raznim dodacima koji su daleko ispod realne cene meda. Pčelari ne mogu ništa da urade, osim da traže strogu kontrolu. Svi koji proizvode lažni med treba da budu sankcionisani. Pčelarstvo je, do pre nekoliko godina, bilo dodatni izvor prihoda za porodice, a sada smo došli u nezavidnu situaciju. U Kikindi smo imali oko 11.800 košnica, a sada imamo oko 8.000. Proizvodnja je opala i to je najveći problem. Već za desetak dana pčelari će sumirati zimske gubitke i počeće novu proizvodnu godinu – naveo je Čolak.

Kada nadležne institucije procene da je od određenih proizvoda rizik po zdravlje potrošača ili životnu sredinu takav i da se ne može ni na koji drugi način ukloniti osim postavljanjem i određivanjem hitnih mera onda se to sprovodi tako što se ta roba, u ovom slučaju hrana, ne stavlja u promet ili se povlači sa tržišta, ili se obustavlja uvoz. Onda ostaje obaveštavanje potrošačima o tome koja je to hrana i zbog čega se povlači, a upravo to obaveštenje je izostalo jer se ne poštuje Pravilnik o sistemu obaveštavanja potrošača koji je donet još 2013. godine.