најчитанији портал Севернобанатског округа
Влада Србије усвојила је одлуку о повећању минималне цене рада, са којом ће минимална месечна зарада од 1. јануара 2026. године износити 64.554 динара односно 551 евро.
У односу на минималну зараду у 2024. години, која је износила 404 евра, реч је о повећању од 36 одсто.
Претходних дана преговоре о повећању минималне цене раде водили су представници Владе Србије, репрезентативних синдиката, Уједињеног гранског синдиката „Независност“, Савеза самосталних синдиката Србије и Уније послодаваца.
Влада Србије на последњој одржаној седници донела је одлуку о образовању радне групе за праћење и уговарање реализације пројекта изградње брзе саобраћајнице гранични прелаз Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран – Бечеј – Кикинда – гранични прелаз Српска Црња Овај пројекат познат је и као „Осмех Војводине“.
– Задаци радне групе су анализа и сагледавање предузетих активности током досадашње реализације пројекта изградње брзе саобраћајнице гранични прелаз Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран – Бечеј – Кикинда – гранични прелаз Српска Црња, анализа и процена реализације постојећих уговора закључених на пројекту, предлагање мера ради даље реализације пројекта, предлагање даљих корака ради ефикасне и успешне реализације пројекта, вођење преговора са потенцијалним извођачем радова, током којих ће се дефинисати вредност услуга и радова на изградњи брзе саобраћајнице, као и основни елементи у циљу закључења комерцијалног уговора о реализацији пројекта – наводи се у одлуци.
Подсетимо, изградња брзе саобраћајнице „Осмех Војводине““, у дужини од 185 километара почела је у децембру 2023. у Бачком Брегу. У августу прошле године из Сомбора су саопштили да су у првим месецима у оквиру изградње саобраћајнице обављани су припремни радови.
Почетком ове године, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине донео решења о сагласности на студије о процени утицаја на животну средину за још две деонице брзе саобраћајнице Осмех Војводине. Реч је о деоницама од раскрснице са прикључком на индустријску зону Кула до административне границе са општином Србобран, и од административне границе са општином Врбас до административне границе са општином Бечеј.
Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине овог маја дао је сагласност и на Студију о процени утицаја на животну средину за деоницу од Србобрана до Новог Бечеја. Реч је о шестој деоници, од укупно осам, дужине од 18,8 км, која почиње на граници општина Србобран-Бечеј и завршава се на граници општина Бечеј-Нови Бечеј.
Ова брза саобраћајница је пројектована за брзину од 100 км на сат и обухватаће 46 мостова, 34 надвожњака, 5 подвожњака и 35 пропуста. Поред тога, пројектом је планирана и изградња 12 петљи, те 13 површинских кружних раскрсница. Прва деоница, од Бачког Брега до Кљајићева, требало би, како је у пролеће 2024. најавио бивши ресорни министар Горан Весић, да буде завршена до краја 2026. године.
Извор: еКапија.цом
Уредба о ограничавању трговачких маржи, која ће омогућити ниже цене око 20.000 производа од понедељка, биће донета данас на седници Владе Србије, рекао је министар финансија Синиша Мали.
-Од 1. септембра сви ће моћи да виде да ли ће ова мера дати резултате. Тржишна инспекција биће задужена за контролу – рекао је данас министар финансија за РТС.
Сетом мера за снижавање цена, очекује се пад цена од око 15 одсто. Уредбом ће бити директно ограничене марже за 24 највећа малопродајна и 44 велепродајна ланца у земљи, што се представља као решење за смањење инфлаторног притиска и заштиту животног стандарда грађана.
Уредба ће важити шест месеци
Нови железнички коридор у Србији ће бити рађен између Баната и Бачке односно на траси од Панчева преко Зрењанина и Кикинде до Суботице. Влада Србије недавно је усвојила одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Панчево–Суботица.
Оквирна граница Просторног плана обухвата делове територије градова Панчево, Зрењанин, Кикинда и Суботица, као и општина Ковачица, Нови Бечеј, Чока, Сента и Кањижа.
На територији Кикинде биће обухваћена цела катастарска општина Иђош.
Основни циљ је развој железничког саобраћаја који је потребно достићи у смислу техничке оспособљености инфраструктурног система железнице обезбеђивање УИЦ профила на свим пругама, одговарајуће носивости и повећање експлоатационе брзине за мешовити (путнички и теретни) саобраћај – наводи се у одлуци.
Израда Просторног плана заснива се на планској, студијској, техничкој и другој документацији, резултатима досадашњих истраживања и важећим документима у Србији, као и Закључку Владе од 5. јуна 2025. године, којим је пројекат реконструкције, електрификације и модернизације железничке пруге Панчево–Суботица утврђен за пројекат од значаја за Републику Србију.
Рок за израду Нацрта просторног плана је 12 месеци од дана ступања на снагу одлуке, а средства за израду плана обезбеђује Инфраструктура железнице Србије а.д, Београд. Носилац израде Просторног плана је Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије.
Влада Србије усвојила је закључак којим се одобрава да Дирекција за робне резерве приступи откупу одређене количине пшенице рода 2025. године, ради обезбеђивања стабилности тржишта и заштите домаћих пољопривредних произвођача, саопштило данас Министарство пољопривреде.
Према усвојеном закључку, откупна цена пшенице износиће 23 динара по килограму, уз додатак пореза на додату вредност (ПДВ), што представља јасан сигнал подршке произвођачима у актуелним агроекономским околностима, наведено је у саопштењу.
Како је истакло Министарство пољопривреде, ова мера део је шире политике владе усмерене ка очувању сигурности производње и прихода пољопривредника, као и снабдевености домаћег тржишта основним житарицама.
Градоначелник Младен Богдан и Дарко Глишић, министар за јавна улагања потписали су, у Влади Србије, уговор о реконструкцији Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе.
-Реконструкција овог објекта једно је од највећих инфраструктурних пројеката у протеклом периоду, не само у образовању – истакао је градоначелник Богдан. – Од изградње, 1900. године, ово је прво свеобухватно улагање у ову зграду. Након 125 године имамо прилику да потпуно обновимо објекат, на радост запослених, ученика, али и свих Кикинђана. Зграда је један од заштитних знакова нашег града и врло брзо започећемо са радовима, а наредне године, у ово време, очекујемо и завршетак прве фазе реконструкције.
У радове ће бити уложено више од 455 милиона динара и допринеће квалитетној настави, али и безбедности.
-Уговор је значајан за образовање, не само за Кикинду, него за читав северни Банат, јер поменуте школе имају ученике из свих општина Севернобанатског округа. У наредних 10 месеци, једна од најстаријих школа, добиће изглед какав заслужује. На овај начин подићи ћемо стандард и услове рада. Почетком 2026. године очекујм и потпуни завршетак радова и да школа буде спремна за друго полугодиште – навео је министар Глишић.
Министар Дарко Глишић додао је и да је прва фаза реконструкције Опште болнице завршена и да ће друга започети пошто се отпреми завршени објекат.
Влада Србије донела је Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2025. години, којом је предвиђена нова мера подршке пољопривредним произвођачима у виду инвестиција за набавку новог трактора у износу од 500.000.000 динара и инвестиција у изградњу и опремање објеката у износу од 500.000.000 динара.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић нагласио је да ова мера говори у прилог томе да је држава Србија чврсто опредељена да буде стабилан и сигуран партнер пољопривредницима и помогне им да унапреде своју производњу, јер је, према његовим речима, сваки успех једног домаћег произвођача истовремено успех целе државе.
Указавши на то да је иницијатива за доношење нове мере потекла лично од председника Републике Србије Александра Вучића, са посебним циљем да се поспеши сточарска производња у Србији, Мартиновић је навео да је ово само корак напред ка већим улагањима у сточарство у будућности.
Додао је да су афирмативне мере које су спроведене у протеклом периоду већ дале резултате и довеле до раста производње и значајног повећања броја грла, а очекује се да ће нова мера, у оквиру које ће ускоро бити расписани јавни позиви, допринети даљем развоју ове гране пољопривреде, наведено је у саопштењу министарства пољопривреде.
Влада Србије донела је закључак којим се министарствима надлежним за стављање на тржиште и контролу квалитета и безбедности хране налаже да појачају контролу меда, млека и млечних производа, вина и јаких алкохолних пића. Влада је навела да се закључак доноси у оквиру најављене борбе против корупције и како би се подржала домаћа производња и унапредила безбедност потрошача.
Пчелари годинама уназад указују на појаву фалсификованог меда који ствара огромне проблеме, подсетио је председник Савеза пчеларских организација Војводине Саша Чолак.
-Такав производ је нелојална конкуренција и сада смо дошли до тога да је постало неиздрживо. Са нашим производним ценама не можемо да парирамо ценама оних који лажирају мед. Реч је о обичним сирупима са разним додацима који су далеко испод реалне цене меда. Пчелари не могу ништа да ураде, осим да траже строгу контролу. Сви који производе лажни мед треба да буду санкционисани. Пчеларство је, до пре неколико година, било додатни извор прихода за породице, а сада смо дошли у незавидну ситуацију. У Кикинди смо имали око 11.800 кошница, а сада имамо око 8.000. Производња је опала и то је највећи проблем. Већ за десетак дана пчелари ће сумирати зимске губитке и почеће нову производну годину – навео је Чолак.
Када надлежне институције процене да је од одређених производа ризик по здравље потрошача или животну средину такав и да се не може ни на који други начин уклонити осим постављањем и одређивањем хитних мера онда се то спроводи тако што се та роба, у овом случају храна, не ставља у промет или се повлачи са тржишта, или се обуставља увоз. Онда остаје обавештавање потрошачима о томе која је то храна и због чега се повлачи, а управо то обавештење је изостало јер се не поштује Правилник о систему обавештавања потрошача који је донет још 2013. године.
Чланови Владе Србије усвојили су на седници Уредбу о ограничењу висине цена основних животних намирница, које су прописане за брашно тип Т-400 глатко и за брашно тип Т-500 у паковању до једног килограма.
Влада је крајем августа прошле године усвојила Уредбу по којој је до 28. фебруара 2025. године цена килограма брашна тип Т- 500 у трговинама треба да кошта 49,99 динара, а брашна тип Т-400 за килограм да буде 54,99 динара.
По тој уредби трговци на мало који продају прехрамбене производе до краја фебруара ове године обавезни су да у структури дневне понуде свих врста брашна тип Т-400 глатко имају најмање једну робну марку брашна тог типа у паковањима до једног килограма, укључујући један килограм, чија максимална малопродајна цена не сме прелазити 54,99 динара по килограму.
У Уредби усвојеној у 29. августа 2024. када је реч о брашну тип Т-500, трговци на мало који продају прехрамбене производе обавезни су да у структури дневне понуде свих врста брашна тог типа да имају најмање једну робну марку у паковањима до једног килограма, укључујући један килограм, чија максимална малопродајна цена не сме да прелази 49,99 динара по килограму.
По тим ценама произвођачи морају трговцима на мало да испоручују 50 одсто испоручених количина на месечном нивоу у односу на исти период претходне године.
Максимална количина брашна коју трговац на мало може да прода потрошачу у појединачној куповини је пет килограма брашна тип Т-400 глатко и пет килограма брашна тип Т-500, прецизирано је у тој уредби.
За њено кршење прописане су новчане казне за правна лица и предузетнике од 5.000 до 2.000.000 динара, а може се изрећи и заштитна мера забрана вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до једне године.
Висина цене дизела за пољопривреднике остаће 179 динара, одлучила је Влада Србије, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Влада Републике Србије донела је Уредбу о ограничењу висине цена деривата нафте, којом се прописује начин утврђивања највиших малопродајних цена деривата нафте.
Како наводе, уредбом је предвиђено да ће Нафтна индустрија Србије (НИС) Нови Сад на својим станицама за снабдевање превозних средстава, уз употребу картица издатих регистрованим пољопривредним газдинствима, ставити у промет дериват евродизел по максималној малопродајној цени од 179 динара по литру, утакањем у погонске резервоаре пољопривредних машина и посуде за транспорт деривата нафте у максималној количини до 100 литара по хектару.
То се односи на површине уписане у Регистру пољопривредних газдинстава на дан ступања на снагу ове уредбе и засејане, односно засађене површине обрадивог пољопривредног земљишта под одговарајућом биљном културом до количина потребних за обраду, а највише до 100 хектара.
„Напомињемо да се нова уредба од претходне разликује по моменту који се узима као пресек стања површина уписаних у Регистар пољопривредних газдинстава, односно уместо 1. априла 2024. године, пресек стања површина рачунаће се на дан ступања на снагу ове уредбе, односно на дан 25. јануар 2025. године“, наводи се у саопштењу.
