verovanja Arhive | Kikindski portal

Pravoslavni vernici obeležavaju Spasovdan: Praznik utehe i spasenja

Aleksandra Djuran May 21, 2026

Pravoslavni vernici obeležavaju Spasovdan, jedan od najznačajnijih praznika u crkvenom kalendaru, koji se uvek slavi četvrtkom, četrdeseti dan posle Vaskrsa.

Ovaj veliki praznik posvećen je Vaznesenju Gospoda Isusa Hrista, odnosno trenutku kada se Hristos, nakon vaskrsenja i četrdeset dana provedenih sa svojim učenicima, uzneo na nebo pred njihovim očima i blagoslovio ih podignutih ruku.

Praznik koji simbolizuje utehu i spasenje. U mnogim mestima širom Srbije ovaj praznik duboko je ukorenjen i u narodnoj tradiciji, pa se uz crkvene obrede čuvaju i brojni običaji koji se prenose generacijama.

Spasovdan nije samo crveno slovo u kalendaru, već praznik koji vernike podseća na veru, nadu, zajedništvo i poruku da Gospod nikada ne ostavlja svoj narod.

Zato se na ovaj dan često izgovara molitva: „Spasi, Gospode, narod Tvoj!“

Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog

Aleksandra Djuran May 12, 2026

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog Vasilija Ostroškog, jednog od najpoštovanijih svetitelja i čudotvoraca. Njegove mošti već više od tri veka počivaju u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, koji predstavlja veliko svetilište i mesto hodočašća za vernike različitih veroispovesti.

Veruje se da su njegove mošti čudotvorne, pa ljudi svih konfesija dolaze da im se poklone i mole za isceljenje najtežih bolesti.

Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu.Slavi se i kao krsna slava.

Prema narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća da bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.

Pravoslovni vernici slave Vaskrsni ponedeljak

Aleksandra Djuran April 13, 2026

Srpska pravoslavna crkva danas će proslaviti Vaskrsni ponedeljak, drugi dan Vaskrsa kojim počinje Svetla nedelja.

Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kojima se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva, a u mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.

U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, zadržao se običaj polivanja devojaka na Vaskrsni ponedeljak, kada mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.

Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo.

Vaskrsni ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak jer, po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave.

Pravoslavni vernici slave Svetog Savu prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva

Aleksandra Djuran January 27, 2026

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Savu, u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

Sveti Sava rođen je kao Rastko Nemanjić. Bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.

Jedna je od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, utemeljivač Srpske pravoslavne crkve i prosvetitelj. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

Veruje se i da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu. Grmljavina na ovaj dan se, za razliku od sunca, smatra lošim znakom. Još jedno verovanje kaže i da se pred ovaj dan stoka ne sme terati u šumu jer će inače sve postradati od vukova. Uz to, danas ništa ne bi trebalo raditi oštricama i sečivom kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. Verovanje nalaže i da žene danas ništa ne treba da boje u crveno kako vukovi ne bi poklali stoku.

Veruje se i da deca na Savindan treba da nauče nešto novo, kako bi tokom godine napredovala i sticala nova znanja.

Pravoslavni vernici obeležavaju Bogojavljenje

Aleksandra Djuran January 19, 2026

Srpska Pravoslavna Crkva danas proslavlja Bogojavljenje, praznik ustanovljen na spomen Hristovog krštenja i objavljivanje Bogočoveka. Današnji praznik obeležava se u spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu.

Prvi put, ostvareno je Sveto Trojstvo – u Božjem glasu sa neba koji reče: “Ovo je Sin moj”, krštenju Sina Božijeg u reci i Svetom duhu koji je u obliku goluba sleteo na Hrista.

Tradicionalno se na ovaj dan pliva za Časni krst. Mnogi narodni običaji i verovanja se odnose na Bogojavljenje. Na ovaj dan osvećuje se voda koja se nosi kući i pije radi zdravlja i prosvećenja duše i tela.

Smatra se lekovitom i zaštitom od nečistih sila i čuva se u kućama do sledećeg velikog vodoosvećenja. Hrišćanstvo uči da se bogojavljenska vodica nikada ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga.

Danas se pozdravlja rečima: “Bog se javi” ili “Hristos se javi”, a otpozdravlja sa “Vaistinu se javi”.

Pravoslavni vernici obeležavaju Krstovdan

Aleksandra Djuran January 18, 2026

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave zimski Krstovdan. Po predanju, danas se ukrštaju vetrovi. Današnji, zimski Krstovdan, slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu.

Na ovaj dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, sutra na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima. Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljak do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje.

U našem narodu veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.

Koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Danas je Sveti Nikola, najveća slava pravoslavnih vernika

Aleksandra Djuran December 19, 2025

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Procenjuje se da gotovo polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu. Ranijih godina važila je izreka da ko ne slavi svetog Nikolu, onda ide u goste.

Sveti Nikola je bio čudotvorac, zaštitnik dece, moreplovaca, siročadi, mornara, siromašnih, putnika, trgovaca, čak i lopova.

Slava Svetog Nikole pada u vreme velikog božićnog posta. Tradicija je da se za Nikoljdan pripremaju posna jela.

Budući da je poznat Sveti Nikola i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj sveatc slavi deca daruju orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi ima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi, naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala.

Na ovaj praznik, gde god da se nađu, lađari spuštaju sidra. Zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Pripremaju topove za paljbu odajući počast svome zaštitniku. Na ovaj način slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.

U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna. Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

U svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Pravoslavni vernici obeležavaju Duhovski utorak

Aleksandra Djuran June 10, 2025

Duhovski utorak, koji se obeležava dva dana nakon praznika Pedesetnice, duboko je ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji i predstavlja nastavak slavljenja Svetog Duha – trećeg lica Svete Trojice, ravnopravnog sa Ocem i Sinom.

Ovaj dan u crkvenom kalendaru nije naročito poznat široj javnosti, ali nosi duboku duhovnu poruku i prožet je molitvom.

Duhovski utorak je svojevrsni produžetak praznika, dan kada se u crkvama služe svete liturgije i vernici se još jednom mole Svetome Duhu, zahvaljujući Mu na prosvetljenju i snazi koju daje verujućima. To je i dan tišeg slavljenja, kada se kuće ne kite kao na Duhove, ali se molitve izgovaraju sa istim žarom.

Duhovski utorak podseća da vera nije samo u velikim praznicima, već i u tihim danima između – kada srce kuca u skladu sa molitvom, a duša se smiruje u veri.