verovanja Архиве | Кикиндски портал

Православни верници обележавају Спасовдан: Празник утехе и спасења

Aleksandra Djuran May 21, 2026

Православни верници обележавају Спасовдан, један од најзначајнијих празника у црквеном календару, који се увек слави четвртком, четрдесети дан после Васкрса.

Овај велики празник посвећен је Вазнесењу Господа Исуса Христа, односно тренутку када се Христос, након васкрсења и четрдесет дана проведених са својим ученицима, узнео на небо пред њиховим очима и благословио их подигнутих руку.

Празник који симболизује утеху и спасење. У многим местима широм Србије овај празник дубоко је укорењен и у народној традицији, па се уз црквене обреде чувају и бројни обичаји који се преносе генерацијама.

Спасовдан није само црвено слово у календару, већ празник који вернике подсећа на веру, наду, заједништво и поруку да Господ никада не оставља свој народ.

Зато се на овај дан често изговара молитва: „Спаси, Господе, народ Твој!“

Православни верници обележавају Светог Василија Острошког

Aleksandra Djuran May 12, 2026

Српска православна црква данас обележава празник Светог Василија Острошког, једног од најпоштованијих светитеља и чудотвораца. Његове мошти већ више од три века почивају у манастиру Острог у Црној Гори, који представља велико светилиште и место ходочашћа за вернике различитих вероисповести.

Верује се да су његове мошти чудотворне, па људи свих конфесија долазе да им се поклоне и моле за исцељење најтежих болести.

Традиционални дан великог окупљања верника је 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.Слави се и као крсна слава.

Према народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа да би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

Правословни верници славе Васкрсни понедељак

Aleksandra Djuran April 13, 2026

Српска православна црква данас ће прославити Васкрсни понедељак, други дан Васкрса којим почиње Светла недеља.

На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на којима се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

У Србији, претежно у војвођанским селима, задржао се обичај поливања девојака на Васкрсни понедељак, када млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.

Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.

Васкрсни понедељак се у појединим местима зове и побусани понедељак јер, по народном обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве.

Православни верници славе Светог Саву првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства

Aleksandra Djuran January 27, 2026

Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.

Једна је од најзначајнијих личности српске историје, утемељивач Српске православне цркве и просветитељ. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Верује се и да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину. Грмљавина на овај дан се, за разлику од сунца, сматра лошим знаком. Још једно веровање каже и да се пред овај дан стока не сме терати у шуму јер ће иначе све пострадати од вукова. Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Веровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку.

Верује се и да деца на Савиндан треба да науче нешто ново, како би током године напредовала и стицала нова знања.

Православни верници обележавају Богојављење

Aleksandra Djuran January 19, 2026

Српска Православна Црква данас прославља Богојављење, празник установљен на спомен Христовог крштења и објављивање Богочовека. Данашњи празник обележава се у спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордану.

Први пут, остварено је Свето Тројство – у Божјем гласу са неба који рече: “Ово је Син мој”, крштењу Сина Божијег у реци и Светом духу који је у облику голуба слетео на Христа.

Традиционално се на овај дан плива за Часни крст. Многи народни обичаји и веровања се односе на Богојављење. На овај дан освећује се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела.

Сматра се лековитом и заштитом од нечистих сила и чува се у кућама до следећег великог водоосвећења. Хришћанство учи да се богојављенска водица никада не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.

Данас се поздравља речима: “Бог се јави” или “Христос се јави”, а отпоздравља са “Ваистину се јави”.

Православни верници обележавају Крстовдан

Aleksandra Djuran January 18, 2026

Српска православна црква и верници славе зимски Крстовдан. По предању, данас се укрштају ветрови. Данашњи, зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.

На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима. Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.

У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.

Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.

Који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

Данас је Свети Никола, највећа слава православних верника

Aleksandra Djuran December 19, 2025

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Процењује се да готово половина православаца у Србији слави Светог Николу. Ранијих година важила је изрека да ко не слави светог Николу, онда иде у госте.

Свети Никола је био чудотворац, заштитник деце, морепловаца, сирочади, морнара, сиромашних, путника, трговаца, чак и лопова.

Слава Светог Николе пада у време великог божићног поста. Традиција је да се за Никољдан припремају посна јела.

Будући да је познат Свети Никола и као заштитник деце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај свеатц слави деца дарују орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док деца спавају, Свети Никола би има оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Деца би, нарочито за тај дан, очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала.

На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра. Заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремају топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обележавао и кнез Милош Обреновић.

У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници. У народу постоји веровање да ће ономе ко данас опрости дуг следећа година бити богата и плодна. Постоји и веровање да данас не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

Српска православна црква и верници прослављају јесењи Крстовдан

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Српска православна црква и верници прослављају јесењи Крстовдан. Верници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.

По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све “ићи наопако”.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

Православни верници обележавају Духовски уторак

Aleksandra Djuran June 10, 2025

Духовски уторак, који се обележава два дана након празника Педесетнице, дубоко је укорењен у православној традицији и представља наставак слављења Светог Духа – трећег лица Свете Тројице, равноправног са Оцем и Сином.

Овај дан у црквеном календару није нарочито познат широј јавности, али носи дубоку духовну поруку и прожет је молитвом.

Духовски уторак је својеврсни продужетак празника, дан када се у црквама служе свете литургије и верници се још једном моле Светоме Духу, захваљујући Му на просветљењу и снази коју даје верујућима. То је и дан тишег слављења, када се куће не ките као на Духове, али се молитве изговарају са истим жаром.

Духовски уторак подсећа да вера није само у великим празницима, већ и у тихим данима између – када срце куца у складу са молитвом, а душа се смирује у вери.