великокикиндски дистрикт

Arhiv Vojvodine 9

У намери да најсавременијим методама сачува вредне историјске изворе, Историјски архив Кикинда доставио је својој матичној установи, Архиву Војводине, повеље царице Марије Терезије из 1774. године о проглашењу Велике Кикинде за варошицу и о установљењу Великокикиндског привилегованог дистрикта.

– У Архиву Војводине биће урађени скенирање, обрада и израда копија ових докумената. Повеље су највеће драгоцености које Архив чува. Копије на пергаментном папиру биће израђене поводом 250 година од установљења Дистрикта. Средства за овај посао обезбедио је Град Кикинда – каже в. д. директор кикиндског Историјског архива, Срђан Сивчев.

Вредна донација из матичне установе

Приликом ове посете, директор Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, поклонио је Архиву у Кикинди 200 примерака најновијих издања те установе.

– У питању су ексклузивни наслови, капитална дела из историографије, књижевности, географије, антропологије, објављена у протеклих неколико година, која ће значајно обогатити наш библиотечки фундус – оцењује Сивчев.

Поклањање издања Архива Војводине део је акције „Време даривања“ којом су обухваћене све установе културе у Војводини. Крајем јануара, др Кузмановић и народни посланик Миленко Јованов посетили су Народну библиотеку у Кикинди. Тада је овој установи поклоњено 300 наслова – издања Архива Војводине и књига из личне библиотеке директора Кузмановића.

Velika Kikinda iz Muzeja

Из пописа становништва може се закључити да су становници Великокикиндског дистрикта (1774-1876) били у великој мери дуговечни, уколико би успели да преживе период детињства. Порођај је увек био ризичан, а болести које су погађале малу децу односиле су велики број живота.

Средином 19. века сенатор Харитон Јовановић оштро је кажњавао оне родитеље који нису доводили своју децу на вакцинисање. У неколико наврата, на територији Дистрикта, било је великих епидемија колере и скорбута које су, у мањој мери, покосиле становништво јер су, углавном, јако брзо локализоване и истребљене.

Случајеви бављења надрилекарством нису заобишли ни Дистрикт, па је у изворима остало забележено неколико случајева, попут кажњавања Ромкиње Ане Марков из Мокрина 1781, јер се бавила надрилекарством и бацала враџбине.

 

(Извор: Тијана Рупчић, “Великокикиндски привилеговани дистрикт”, фото: Народни музеј Кикинда)

3994
Године 1777. забележен је сукоб између становника Мокрина и Тисахеђеса (Иђоша) око острва Ђукошин на реци Аранки. Становници Мокрина су се пожалили да општина Тисахеђес покушава да присилно присвоји острво које припада атару места Мокрин и да су чак прибавили једног инжењера који је дошао да подигне граничну хумку.
Ово је само један од примера на који начин су се власти Дистрикта суочавале са покушајима да им се умањи територија која је била под привилегијама заштићеноом аутономијом. Дистрикт је оштро реаговао и, 25. јуна, послао допис Земаљској администрацији да се одлуке Привилегије морају поштовати и да спречи овакву самовољу властелина.
Сукоб око ове међе наставио се у неколико наврата, али сваки пут су власти Дистрикта одлучно реаговале на покушај угрожавања повељом загарантоване аутономије.
ИЗВОР: Тијана Рупчић, историчарка;
фотографија – Народни музеј Кикинда
error: Content is protected !!