vavedenje presvete bogorodice

danas-je-vavedenje-presvete-bogorodice

Српска православна црква данас обележава Ваведење Пресвете Богородице, један од најзначајнијих празника посвећених Богомајци. Овим се празником подсећа на тренутак када је Богородица први пут уведена у Божји храм, чиме је постала прва заветована девица у хришћанској традицији.

Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица обележено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, верујући да ће она донети плодност и благостање у дом.

Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.

Vavedenje-presvete-bogorodice

Православни верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице. Један је од пет великих Богородичиних празника и означава улазак (увођење) Пресвете Богородице у храм.

Марија је, као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм, доведена из Назарета у Јерусалим, где ју је, на самом улазу, дочекао отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.

Након што су јој родитељи умрли, Марију су, са дванаест година, предали Јосифу, њеном сроднику у Назарету, да живи у девствености, иако то није био обичај у Израиљу.

Девица Марија била је прва доживотно завештана девојка. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, док писани трагови потичу из осмог века. Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландар на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Код Срба се овај празник зове и Света Пречиста и Женска Богородица. Светкују се родиље и нероткиње, а многи се и причешћују.

Такође је и усечни дан, када се не предузимају важнији послови. Осим оних који овај дан светкују као своју славу, славе га и сточари. Понегде се верује да лепо време на Ваведење најављује добру летину.

Старији кажу да, ако на Ваведење Пресвете Богородице пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако је хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан, јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.