Велики васкршњи пост, најдужи и најстрожи пост у години за православне хришћане, почиње данас и траје до празника Васкрс, 12. априла. Овај пост припрема вернике за прославу Христовог васкрсења и представља време духовног преиспитивања, молитве и уздржања.
Васкршњи пост уведен је у раном хришћанству и током векова је добио свој садашњи облик у оквиру богослужбене праксе. Пост траје седам недеља, укључујући Чисту недељу на почетку и Страсну седмицу уочи Васкрса, када се верници посебно сећају Христовог страдања.
Верници се уздржавају од меса, млека, јаја и других намирница животињског порекла. У већини дана пости се „на води“, док је у појединим данима дозвољена употреба уља и вина. Риба је дозвољена само на празнике Благовести и Цвети.
Међутим, пост није само уздржавање од одређене хране, већ свеобухватни духовни подвиг. Црква учи да је суштина поста духовно очишћење. То подразумева: појачану молитву и учешће у богослужењима, покајање и исповест, праштање и помирење са ближњима, као и уздржавање од лоших мисли, речи и дела.
Исто тако, пост је време доброчинства, помагања сиромашнима и показивања милосрђа, што се сматра једнако важним као и уздржавање од хране.
Свештенство наглашава да правила поста могу бити прилагођена здравственом стању, узрасту и животним околностима верника. Деца, труднице, болесни и особе са тешким физичким пословима посте у складу са благословом духовника.
Васкршњи пост представља позив на унутрашњу промену и духовну обнову. За вернике, то је период тишине, смирења и припреме за највећи хришћански празник – радост Христовог васкрсења.
