učesnici Arhive | Kikindski portal

Na gradskoj smotri recitatora učestvovaće više od stotinu učenika

Aleksandra Djuran March 3, 2026

Kulturni centar Kikinda i ove godine domaćin je gradskoj smotri recitatora „Pesniče naroda mog“. Od sutra, 4. do petka, 6. marta, više od stotinu osnovaca i srednjoškolaca nadmetaće se u kazivanju stihova.

-Prvog dana recitovaće deca od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola i u ovom uzrastu je i najviše prijavljenih kandidata, 71 – saznajemo od Tanje Nožice iz Kulturnog centra. – U kategoriji viših razreda osnovnih škola je 18 prijavljenih recitatora i oni će svoje umeće pokazati drugog dana. Treći dan je rezervisan za srednjoškolce i u ovoj kategoriji je 13 učesnika.

Žiri će raditi u sastavu Marija Tanackov, književni kritičar, Gizela Kekenj, nekadašnji recitator i glumica, Snežana Tomin, pesnikinja i Slavoljub Matić, glumac Narodnog pozorišta.

-Godinama u našem gradu negujemo kazivanje lepe reči tako da uspesi ne izostaju. Podsetiću da smo 2011. imali dve pobednice Republičke smotre u kategoriji osnovaca Anju Vojinović i Nikoletu Mortvanski. Dragan Jovanić je stigao do republičkog nadmetanja pre dve godine, do tog nivoa stigle su i Lena Davidović i Maja Psodorov – navela je naša sagovornica.

Najbolji će steći pravo da učestvuju na zonsku smotru recitatora koje je 14. marta u Čoki.

A.Đ.

Prvi put u Nakovu: održana Svetosavska akademija

Aleksandra Djuran January 28, 2026

U prepunoj sali Doma kulture u Nakovu, prvi put u istoriji ovog mesta, održana je Svetosavska akademija. U programu su, pored đaka iz OŠ „Petar Kočić” i članova istoimenog KUD-a, učestvovali i članovi Crkvenog hora iz Nakova, a prigodnom besedom program je krunisao i prečasni starešina hrama Svetog kneza Lazara, Jerej Hadži Srđan Ž. Vučanović.

-Neizmerna sreća i radost videla se na licima parohijana povodom ove Akademije. Od najmlađih do najstarijih meštana Nakova, ali i drugih mesta, uvideo sam da je ovo mesto s radošću sabralo sve ljude od vere, kao što je to svojevremeno učinio i Sveti Sava, kojem je i bio posvećen ovaj program – naveo je nakovački sveštenik, koji je ujedno podsetio da je Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop jednako inspirativan u svim vremena i svim generacijama

-Sveti Sava nas je svojim blagorodnim delima zadužio i naše je da sledimo njegovu misao i delo – dodao je na kraju Akademije sveštenik Vučanović, a ove njegove reči izazvale su veliku radost i aplauz, koji su donekle bili pomešani sa osećajem tuge što program nije još duže potrajao.

N.S.

Veče folklora u Mokrinu: U znaku tradicije i umetničkog stvaralaštva

Aleksandra Djuran November 17, 2025

Mokrin je proteklog vikenda bio domaćin 16. Međunarodni susreti folklornog stvaralaštva protekla je u znaku tradicije i umetničkog stvaralaštva. Izvođački ansambli iz Srbije i Rumunije predstavili su tradiciju iz krajeva iz kojih dolaze, a publika je imala priliku da uživa u nastupima kulturno-umetničkih društava „Mokrin“, „Jana“ iz Beograda, „Đido“ iz Bečeja, Doma kulture Sivac i „Kruna“ iz Srpskog Semartona iz Rumunije.

-Program je obuhvatio srpske igre iz Bačke, Vlaške igre, igre iz Banata, igre iz Niša, okoline Beograda, Šumadije, Šopskog kraja, Bosilegradskog krajišta i Leskovc – istakao je predsednik KUD-a „Mokrin“ Živko Ugrenović. – Ansambli su svojim nastupima doprineli očuvanju i promociji kulturnog nasleđa, a svaka izvedba bila je dokaz tehničke veštine i dubokog poštovanja prema tradiciji.

KUD „Mokrin“, jedno od najvećih seoskih društava sa više od 200 aktivnih članova, nedavno je dobio nove članove uprave, što je donelo novu energiju i podstrek za dalji razvoj programa i aktivnosti.

Susreti folkloraša su održani pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Mesne zajednice Mokrin, potvrđujući značaj manifestacije za očuvanje kulturnog identiteta regiona.

A.Đ.

Prvi Internacionalni folklorni festival u nedelju u Ruskom Selu: Jefimija prelo zvala

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Udruženje „Jefimija“ iz Ruskog Sela organizuje u nedelju, 26. oktobra, prvi Internacionalni folklorni festival „Jefimija prelo zvala“. Defile učesnika je u 17.30, a koncert počinje u 18 časova u sali Osnovne škole „Gligorije Popov“.

Pored domaćina nastupaju i kulturno umetnička društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, „Izvor“ iz Nakova, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Mokrin“, „Scena“ iz Banatske Topole i ŽPG „Melizmi“.

Ulaznica se naplaćuje 350 dinara.

Pod sloganom „Prihvati izazov, pokreni se“ obeležen Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Aleksandra Djuran May 10, 2025

Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležen je na Starom jezeru u organizaciji Turističke organizacije, Doma zdravlja, ZZJZ i Crvenog krsta.

Dr Branislav Hačko, šef Odseka za promociju zdravlja u ZZJZ podsetio je na moto manifestacije koji je ove godine „Prihvati izazov, pokreni se“.

-Lokalni moto je „Kreni ka reci, ne apoteci“. Važno je da budemo u prirodi i da prihvatimo izazov i promenimo na stil života. Govorim iz ličnog iskustva s obzirom na to da sam pre tačno godinu dana bio 15 kilograma teži , a do Nove godine dobio sam još pet kilograma. U februaru sam završio u Bolnici sa metaboličkim dijagnozama. Tada mi je endokrinolog saopštio poražavajuću činjenicu, nastavim li tako, ili dijaliza ili insulin. Na početku sedme decenije rešio sam da se menjam uz laganu fizičku aktivnost i kontrolu ishrane jer oni doprinose da se spreče metabolički poremećaji koji nastaju lošim stilom života – otkrio je dr Hačko.

Obeležavanje je podržala i lokalna samouprava, a zajedno sa brojnim sugrađanima bili su i članovi Gradskog veća Tihomir Farkaš i Marijana Mirkov.

-Međunarodni dan fizičke aktivnosti je način na koji treba da razmišljamo kako bi, prvenstveno deci, stvorili navike da budu fizički aktivni. Svedoci smo da nas razvoj tehnologije i društvene mreže, na neki način, sprečavaju da budemo fizički aktivni. Podržavamo predlog da se u školama uvede više časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja jer je to važno za razvoj dece – naveo je Farkaš.

Učestvovali su članovi sportske školice „Rastimo zajedno“, „Champ 07“, sportsko udruženje „Sunce“, ADZNM „Gusle“, udruženje penzionera „Sunčana jesen“, mame koje su prošetale sa decom u kolicima.

Cilj je da se podigne svest o značaju redovnog kretanja i fizičke aktivnosti za zdravlje pojedinca i društva, da podstakne ljude svih uzrasta da se više kreću, da se smanji broj oboljenja povezanih sa sedentarnim načinom života poput gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, da se promoviše aktivan stil života i to ne samo vežbanje, već i hodanje, biciklizam, kućne i baštenske aktivnosti.

A.Đ.

Poznati učesnici 44. Internacionalnog simpozijuma u terakoti

Aleksandra Djuran November 3, 2024

Selekcioni odbor CLPU „Tera“ u sastavu mr Suzana Vuksanović iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Marko Lađušić, vizualni umetnik i redovni profesor Fakulteta Primenjenih umetnosti u Beogradu, Branislav Nikolić vizualni umetnik, dr Igor Smiljanić, vajar i viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Bernard Ridiger iz Francuske, vizualni umetnik i profesor u Lionu objavio je listu umetnika učesnika 44. Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti.

Odabrani su vajar Petar Barišić iz Hrvatske koji je izlagao na više od sedamdeset samostalnih i više od 150 grupnih izložbi u Hrvatskoj i inostranstvu, slikarka Mihala Julinyova iz Slovačke, članica istraživačke grupe Savremena umetnost i istorijske temporalnosti u Lionu i živi i radi u Parizu. Tokom narednog jula u Kikindi će stvarati i skulptor Uroš Ušćebrka iz Srbije, redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta Verakruzana, vajar Ansi Taulu iz Finske čija umetnička praksa uključuje ekološke umetničke projekte, grafike, crteže, video zapise i saradnju sa umetnicima, Milena Milosavljević takođe iz Srbije koja trenutno živi i radi u Dizeldorfu i skulptor Desmond Bret iz Velike Britanije, doktorant iz skulpture na Kraljevskom koledžu umetnosti

Centar za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ objavio je 15. avgusta poziv za podnošenje prijava za učešće na 44. Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera“ koji će se održati u julu 2025. godine. Prijavilo se 88 kandidata.

Odabrani učesnici 43. Simpozijuma „Tera“

Igor Crnogorac December 12, 2023

Selekcioni odbor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ u sastavu: mr Suzana Vuksanović, muzejska savetnica, ma Marko Lađušić, redovni profesor Fakulteta Primenjenih umetnosti u Beogradu, ma Branislav Nikolić, vizuelni umetnik, dr um Igor Smiljanić, vizualni umetnik, vajar, viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Bernard Ridiger iz Francuske, profesor na Univerzitetu lepih umetnosti u Lionu, objavio je listu umetnika – učesnika 43. Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera 2024“.

Odabrani umetnici su:

Filip Agire I Otegi (1961) iz Belgije, vajar i slikar.

Njegov rad se obično koncentriše na migracije i izbeglice, vodu i sklonište arhitekture. odine 2017. osvojio je Međunarodnu nagradu za javnu umetnost za svoju instalaciju iz 2010. godine u Kamerunu;

Milorad Mića Stajčić (1977) iz Beograda. Diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka, smer informacioni sistemi i na Fakultetu likovnih umetnosti, smer vajarstvo, u klasi prof. Mrđana Bajića. Na istom fakultetu završio je doktorske studije. Osnivač je i suvlasnik Galerije „X Vitamin“ u Beogradu. Izražava se i kroz instalacije, video radove, performanse, fotografiju, često koristeći elemente iz pop kulture. Najčešće teme su društvene vrednosti, tabu teme, potrošačko društvo, religija, novac;

Vesna Perunović (1960) iz Toronta. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1988. živi i radi u Torontu. Izlagala je na više stotina izložbi u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Učestvovala je u brojnim međunarodnim umetničkim rezidencijama širom sveta, a njeni izložbeni projekti predstavljeni su u Kanadi i istočnoj Evropi. Dobitnica je nagrade T.F.V.A. (2005) kao i brojnih grantova Umetničkog saveta Kanade;

Stiven Mas (1953) iz Velike Britanije. Mas živi i radi u Parizu. On je eksperimentisani vajar koji radi sa različitim materijalima. Aktivno i kontinuirano izlaže od 1984 do danas. Njegovi radovi su u javnim kolekcijama u Francuskoj;

Božica Rađenović iz Beograda. Magistrirala je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti 1991. godine. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama. Njeni radovi se mogu videti u Muzeju moderne umetnosti u Beogradu, Zbirci likovne umetnosti grada Otave, Muzeju Cepter u Beogradu i raznim privatnim kolekcijama u Kanadi i Evropi;

Anamaria Šerban (1979) iz Rumunije. Rođena je u Aradu, gde trenutno živi i radi. Godine 2002. diplomirala je vajarstvo na Odseku umetnosti u Temišvaru. Doktorirala je vizuelne umetnosti 2007. Učestvovala je na raznim kolektivnim izložbama u Rumuniji, Francuskoj i Mađarskoj i simpozijumima skulpture (drvo, kamen, metal) u Rumuniji i inostranstvu (Francuska, Nemačka, Norveška).

Za učešće na Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera“ prijavilo se 87 kandidata. Simpozijum obuhvata koncepciju i izvođenje umetničkog dela od terakote koje će biti trajno postavljeno u parku skulptura.

Umetnička dela kolekcije „Tera“ su isključivo iz oblasti savremene umetnosti i mogu uključivati: vajarska dela, prostorne instalacije ili druga umetnička dela nastala od gline.