učesnici Архиве | Кикиндски портал

На градској смотри рецитатора учествоваће више од стотину ученика

Aleksandra Djuran March 3, 2026

Културни центар Кикинда и ове године домаћин је градској смотри рецитатора „Песниче народа мог“. Од сутра, 4. до петка, 6. марта, више од стотину основаца и средњошколаца надметаће се у казивању стихова.

-Првог дана рецитоваће деца од првог до четвртог разреда основних школа и у овом узрасту је и највише пријављених кандидата, 71 – сазнајемо од Тање Ножице из Културног центра. – У категорији виших разреда основних школа је 18 пријављених рецитатора и они ће своје умеће показати другог дана. Трећи дан је резервисан за средњошколце и у овој категорији је 13 учесника.

Жири ће радити у саставу Марија Танацков, књижевни критичар, Гизела Кекењ, некадашњи рецитатор и глумица, Снежана Томин, песникиња и Славољуб Матић, глумац Народног позоришта.

-Годинама у нашем граду негујемо казивање лепе речи тако да успеси не изостају. Подсетићу да смо 2011. имали две победнице Републичке смотре у категорији основаца Ању Војиновић и Николету Мортвански. Драган Јованић је стигао до републичког надметања пре две године, до тог нивоа стигле су и Лена Давидовић и Маја Псодоров – навела је наша саговорница.

Најбољи ће стећи право да учествују на зонску смотру рецитатора које је 14. марта у Чоки.

А.Ђ.

Први пут у Накову: одржана Светосавска академија

Aleksandra Djuran January 28, 2026

У препуној сали Дома културе у Накову, први пут у историји овог места, одржана је Светосавска академија. У програму су, поред ђака из ОШ „Петар Кочић” и чланова истоименог КУД-а, учествовали и чланови Црквеног хора из Накова, а пригодном беседом програм је крунисао и пречасни старешина храма Светог кнеза Лазара, Јереј Хаџи Срђан Ж. Вучановић.

-Неизмерна срећа и радост видела се на лицима парохијана поводом ове Академије. Од најмлађих до најстаријих мештана Накова, али и других места, увидео сам да је ово место с радошћу сабрало све људе од вере, као што је то својевремено учинио и Свети Сава, којем је и био посвећен овај програм – навео је наковачки свештеник, који је уједно подсетио да је Свети Сава, први српски архиепископ једнако инспиративан у свим времена и свим генерацијама

-Свети Сава нас је својим благородним делима задужио и наше је да следимо његову мисао и дело – додао је на крају Академије свештеник Вучановић, а ове његове речи изазвале су велику радост и аплауз, који су донекле били помешани са осећајем туге што програм није још дуже потрајао.

Н.С.

Вече фолклора у Мокрину: У знаку традиције и уметничког стваралаштва

Aleksandra Djuran November 17, 2025

Мокрин је протеклог викенда био домаћин 16. Међународни сусрети фолклорног стваралаштва протекла је у знаку традиције и уметничког стваралаштва. Извођачки ансамбли из Србије и Румуније представили су традицију из крајева из којих долазе, а публика је имала прилику да ужива у наступима културно-уметничких друштава „Мокрин“, „Јана“ из Београда, „Ђидо“ из Бечеја, Дома културе Сивац и „Круна“ из Српског Семартона из Румуније.

-Програм је обухватио српске игре из Бачке, Влашке игре, игре из Баната, игре из Ниша, околине Београда, Шумадије, Шопског краја, Босилеградског крајишта и Лесковц – истакао је председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић. – Ансамбли су својим наступима допринели очувању и промоцији културног наслеђа, а свака изведба била је доказ техничке вештине и дубоког поштовања према традицији.

КУД „Мокрин“, једно од највећих сеоских друштава са више од 200 активних чланова, недавно је добио нове чланове управе, што је донело нову енергију и подстрек за даљи развој програма и активности.

Сусрети фолклораша су одржани под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Месне заједнице Мокрин, потврђујући значај манифестације за очување културног идентитета региона.

А.Ђ.

Први Интернационални фолклорни фестивал у недељу у Руском Селу: Јефимија прело звала

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Удружење „Јефимија“ из Руског Села организује у недељу, 26. октобра, први Интернационални фолклорни фестивал „Јефимија прело звала“. Дефиле учесника је у 17.30, а концерт почиње у 18 часова у сали Основне школе „Глигорије Попов“.

Поред домаћина наступају и културно уметничка друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Мокрин“, „Сцена“ из Банатске Тополе и ЖПГ „Мелизми“.

Улазница се наплаћује 350 динара.

Под слоганом „Прихвати изазов, покрени се“ обележен Међународни дан физичке активности

Aleksandra Djuran May 10, 2025

Међународни дан физичке активности обележен је на Старом језеру у организацији Туристичке организације, Дома здравља, ЗЗЈЗ и Црвеног крста.

Др Бранислав Хачко, шеф Одсека за промоцију здравља у ЗЗЈЗ подсетио је на мото манифестације који је ове године „Прихвати изазов, покрени се“.

-Локални мото је „Крени ка реци, не апотеци“. Важно је да будемо у природи и да прихватимо изазов и променимо на стил живота. Говорим из личног искуства с обзиром на то да сам пре тачно годину дана био 15 килограма тежи , а до Нове године добио сам још пет килограма. У фебруару сам завршио у Болници са метаболичким дијагнозама. Тада ми је ендокринолог саопштио поражавајућу чињеницу, наставим ли тако, или дијализа или инсулин. На почетку седме деценије решио сам да се мењам уз лагану физичку активност и контролу исхране јер они доприносе да се спрече метаболички поремећаји који настају лошим стилом живота – открио је др Хачко.

Обележавање је подржала и локална самоуправа, а заједно са бројним суграђанима били су и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Маријана Мирков.

-Међународни дан физичке активности је начин на који треба да размишљамо како би, првенствено деци, створили навике да буду физички активни. Сведоци смо да нас развој технологије и друштвене мреже, на неки начин, спречавају да будемо физички активни. Подржавамо предлог да се у школама уведе више часова физичког и здравственог васпитања јер је то важно за развој деце – навео је Фаркаш.

Учествовали су чланови спортске школице „Растимо заједно“, „Champ 07“, спортско удружење „Сунце“, АДЗНМ „Гусле“, удружење пензионера „Сунчана јесен“, маме које су прошетале са децом у колицима.

Циљ је да се подигне свест о значају редовног кретања и физичке активности за здравље појединца и друштва, да подстакне људе свих узраста да се више крећу, да се смањи број обољења повезаних са седентарним начином живота попут гојазности, дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести, да се промовише активан стил живота и то не само вежбање, већ и ходање, бициклизам, кућне и баштенске активности.

А.Ђ.

Познати учесници 44. Интернационалног симпозијума у теракоти

Aleksandra Djuran November 3, 2024

Селекциони одбор ЦЛПУ „Тера“ у саставу мр Сузана Вуксановић из Музеја савремене уметности Војводине, Марко Лађушић, визуални уметник и редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, Бранислав Николић визуални уметник, др Игор Смиљанић, вајар и виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, визуални уметник и професор у Лиону објавио је листу уметника учесника 44. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти.

Одабрани су вајар Петар Баришић из Хрватске који је излагао на више од седамдесет самосталних и више од 150 групних изложби у Хрватској и иностранству, сликарка Михала Јулинyова из Словачке, чланица истраживачке групе Савремена уметност и историјске темпоралности у Лиону и живи и ради у Паризу. Током наредног јула у Кикинди ће стварати и скулптор Урош Ушћебрка из Србије, редовни професор на Факултету ликовних уметности Универзитета Веракрузана, вајар Анси Таулу из Финске чија уметничка пракса укључује еколошке уметничке пројекте, графике, цртеже, видео записе и сарадњу са уметницима, Милена Милосављевић такође из Србије која тренутно живи и ради у Дизелдорфу и скулптор Десмонд Брет из Велике Британије, докторант из скулптуре на Краљевском колеџу уметности

Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ објавио је 15. августа позив за подношење пријава за учешће на 44. Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ који ће се одржати у јулу 2025. године. Пријавило се 88 кандидата.

Одабрани учесници 43. Симпозијума „Тера“

Igor Crnogorac December 12, 2023

Селекциони одбор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ у саставу: мр Сузана Вуксановић, музејска саветница, ма Марко Лађушић, редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, ма Бранислав Николић, визуелни уметник, др ум Игор Смиљанић, визуални уметник, вајар, виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, професор на Универзитету лепих уметности у Лиону, објавио је листу уметника – учесника 43. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера 2024“.

Одабрани уметници су:

Филип Агире И Отеги (1961) из Белгије, вајар и сликар.

Његов рад се обично концентрише на миграције и избеглице, воду и склониште архитектуре. одине 2017. освојио је Међународну награду за јавну уметност за своју инсталацију из 2010. године у Камеруну;

Милорад Мића Стајчић (1977) из Београда. Дипломирао је на Факултету организационих наука, смер информациони системи и на Факултету ликовних уметности, смер вајарство, у класи проф. Мрђана Бајиц́а. На истом факултету завршио је докторске студије. Оснивач је и сувласник Галерије „X Витамин“ у Београду. Изражава се и кроз инсталације, видео радове, перформансе, фотографију, често користећи елементе из поп културе. Најчешће теме су друштвене вредности, табу теме, потрошачко друштво, религија, новац;

Весна Перуновић (1960) из Торонта. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 1988. живи и ради у Торонту. Излагала је на више стотина изложби у Канади, Сједињеним Државама, Европи, Азији и Јужној Америци. Учествовала је у бројним међународним уметничким резиденцијама широм света, а њени изложбени пројекти представљени су у Канади и источној Европи. Добитница је награде Т.Ф.В.А. (2005) као и бројних грантова Уметничког савета Канаде;

Стивен Мас (1953) из Велике Британије. Мас живи и ради у Паризу. Он је експериментисани вајар који ради са различитим материјалима. Активно и континуирано излаже од 1984 до данас. Његови радови су у јавним колекцијама у Француској;

Божица Рађеновић из Београда. Магистрирала је вајарство на Факултету ликовних уметности 1991. године. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама. Њени радови се могу видети у Музеју модерне уметности у Београду, Збирци ликовне уметности града Отаве, Музеју Цептер у Београду и разним приватним колекцијама у Канади и Европи;

Анамариа Шербан (1979) из Румуније. Рођена је у Араду, где тренутно живи и ради. Године 2002. дипломирала је вајарство на Одсеку уметности у Темишвару. Докторирала је визуелне уметности 2007. Учествовала је на разним колективним изложбама у Румунији, Француској и Мађарској и симпозијумима скулптуре (дрво, камен, метал) у Румунији и иностранству (Француска, Немачка, Норвешка).

За учешће на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ пријавило се 87 кандидата. Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте које ће бити трајно постављено у парку скулптура.

Уметничка дела колекције „Тера“ су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине.