Svetski dan sladoleda

U trećoj sedmici jula, na Svetski dan sladoleda, Turistička organizacija grada priredila je mališanima nezaboravan doživljaj. Najmlađi su uživali u druženju sa glumcima Dečijeg pozorišta „Lane“, a svojom aktivnošću i dobrim raspoloženjem „osvajali“ su kupone za besplatan sladoled.

Za decu uzrasta od sedam do petnaest godina, osmišljena je jedinstvena avantura – potraga za sladoledom koja je, kroz igru, promovisala turističke atrakcije grada.

– Poenta našeg programa, koji organizujemo već peti put, jeste da deca uživaju u interaktivnoj predstavi, ali i da kroz zabavu saznaju više o svom gradu. Za one malo starije pripremili smo potragu u kojoj, skeniranjem QR koda ispred Muzeja, dobijaju pitanje – tačan odgovor ih vodi na sledeću lokaciju. Punktovi su osmišljeni u vezi sa 22. najlepšom ulicom na svetu, sunčanim satom, crkvom i manifestacijom Dani ludaje – objasnila je Tatjana Vuković iz Turističke organizacije. Ona je na poslednjem punktu, ispred Gradske kuće, delila kupone za besplatan sladoled.

Braća Andrej (5) i Aleksej (7) učestvovali su u potrazi s velikom radošću.

– Danas je Dan sladoleda i zato smo tražili sve punktove, sve smo ih našli, trčali smo, i dobili smo besplatan sladoled – uz osmeh priča Aleksej.

Milica Grubor, desetogodišnjakinja, rekla nam je da najviše voli da šeta gradom i uživa u sladoledu.

– Sviđa mi se ova igra. Omiljeni sladoled mi je od vanile – otkrila je.

Njen stariji brat Milutin bio je ponosan na svoju brzinu.

– Sve sam brzo pronašao. Sad idem u poslastičarnicu po sladoled od čokolade – poručio je zadovoljno.

U ovoj slatkoj manifestaciji učestvovale su sve poslastičarnice iz Kikinde, kao i iz Mokrina i Ruskog Sela.

Svetski dan sladoleda zvanično se obeležava od 1984. godine, kada je tadašnji američki predsednik Ronald Regan proglasio jul mesecom sladoleda, a 18. jul Međunarodnim danom ove poslastice. Ipak, istorija sladoleda je mnogo starija – vodi poreklo iz drevne Kine, Persije i antičkog Rima, gde su se uživali ledeni napici i voćne šerbete. Evropsku tradiciju sladoleda oblikovali su Arapi, Italijani i Francuzi, a tek u 20. veku sladoled je dobio oblik koji danas poznajemo, zahvaljujući industrijalizaciji i pojavi frižidera.

Svet je u međuvremenu dobio i svoj najskuplji sladoled – „Byakuya” ili „Bela noć“, koji se u Japanu prodaje po ceni od preko 6.000 evra. Ovaj luksuzni desert napravljen je od najređih sastojaka poput belog tartufa, parmezana, zlatnog lišća i fermentisane pirinčane paste, a služi se u specijalnoj čaši, uz ručno kovanu kašičicu.

Od drevne šerbete do carskog sladoleda – čini se da je ova hladna poslastica kroz istoriju zadržala isto: status čistog užitka.

S. V. O.

Povodom Svetskog dana sladoleda, Turistička organizacija grada je, u saradnji s gradskim i dve seoske poslastičarnice, osmislila program za decu koji se odvijao danas na Trgu i završavao besplatnom ledenom poslasticom.

Manifestacija je počela druženjem sa glumcima Dečijeg pozorišta „Lane“, a zatim je organizovana „potraga za sladoledom“, uz koju su se mališani upoznavali sa turističkim i istorijskim znamenitostima u centru grada.

Sestre Teodora i Leonora imaju „skoro osam“ i šest godina i među prvima su došle do svojih kupona za sladoled.

– Đuskale smo i pevale i recitovale. Ja sam izabrala tuti-fruti i kinder bueno, a Leonora kinder i čizkejk – kaže Teodora.

Desetogodišnji Aleksa objasnio je svoju potragu za sladoledom.

– Skenirao sam sve što je trebalo kod table sa sovama, kod Muzeja, kod „Tventija“… Izabraću sladoled od lubenice i tuti-frutija.

I ove godine obeležavanje Svetskog dana sladoleda izazvalo je veliko interesovanje i radost dece, a i svi kikindski poslastičari rado su se odazvali akciji, kao i poslastičarnice u Ruskom Selu i u Mokrinu, u kojima su poklanjali sladoled svoj deci rođenoj od 15. do 21. jula kaže v. d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov.

– Prvi deo je bio posvećen najmlađim sugrađanima i, već treću godinu organizujemo ga uz pomoć Dečijeg pozorišta „Lane“. Dečica su se lepo družila sa glumcima, igrali su i pevali i na kraju su dobila po kuglu sladoleda. Zatim je, za malo starije, počela potraga. Na šest punktova postavili smo kju-ar kodove. Njihovim očitavanjem deca su dobijala pitanja, na primer gde se nalazi tabla sova ušara, zatim je trebalo da pogledaju koliko je sati na sunčanom sati na Restoranu „Tventi“, da se slikaju kod „Terinih“ skulptura na trgu i, na kraju, da stignu do Gradske kuće, gde su odgovarala na pitanje šta danas obeležavamo i dobijala kupone za besplatan sladoled – rekla je Milankova.

Prvi je bio od trešnje

Smatra se da je prva verzija sladoleda nastala u drevnoj Kini. U Persiji se, oko 350. godine pre nove ere, konzumirala poslastica od leda i sirupa koji se pravio od trešnje, dinje ili lubenice. Evropskom kolevkom sladoleda smatra se Italija jer su Arapi, tokom osvajanja Evrope, naučili Sicilijance da ga prave. Tu je nastao prvi sladoled sa dodatim mlekom i pavlakom.

Prema istraživanjima jednog televizijskog tematskog kanala, najpopularniji ukus sladoleda na svetu je vanila, koju voli 29 odsto ljudi, a sledi čokolada za koju je glasalo devet odsto anketiranih.

Svetski dan sladoleda ozvaničio je, 1984. godine, američki predsednik Ronald Regan. On je ceo jul proglasio za mesec sladoleda, a 18. jul za za Međunarodni dan sladoleda.

S. V. O.