Правилна исхрана и како намиренице које уносимо утичу на здравље, теме су којима је неопходно стално посвећивати пажњу, речено је, између осталог, на данашњем предавању у Економско-трговинској школи, уприличеном на Светски дан хране, 16. октобар.
Под слоганом „Право на храну за бољи живот и будућност – да нико не буде гладан“, активности су организовали Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе и Завод за јавно здравље. Презентација је уприличена у медијатеци Економско-трговинске школе, за ученике који се школују за куваре.
У Месецу правилне исхране, истичу се теме доступности и безбедности хране, рекла је један од предавача, др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене, начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу.
– У свету имамо више од 700 милиона људи који гладују а, с друге стране, 20 одсто популације је гојазно, посебно на западној хемисфери, у Европи и у Северној Америци, где чак више од половине одрасле популације има неки од видова гојазности, што је фактор ризика за све масовне незаразне болести – рекла је др Брусин Белош.
Мирослава Наранчић секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града ђацима је, такође, говорила о здравој исхрани, и о навикама које је потребно стицати од најранијег доба.
– Начин исхране у вези је и са гастрономијом и са мултикултуралношћу – навела је Наранчићева. – Причамо и о праву на довољну количину здравствено исправне хране која нутритивно одговара свим потребама човека. Такође, начин исхране не зависи само од наших могућности, него и од навика, и зато је потребно здраве рутине уводити деци од најранијег узраста.
Ена Ћирилов, ученица другог разреда која се школује за кувара, каже да је ова тема део и теорије и праксе
– На пракси, такође, припремамо здраву храну – каже Ена. – Ипак, мислим да су, када је правилна исхрана у питању, старији дисциплинованији од нас младих.
На још један важан аспект ове теме пажњу је скренуо њен друг из разреда, Кристијан Прељевић.
– Школујемо се за специфичан посао на којем се, приликом термичке обраде хране, строго води рачуна о исправности сваке намирнице посебно. Кувари стриктно воде рачуна, пре свега, о својој хигијени и о хигијени простора у којем се храна припрема, како би она била здравствено безбедна. Мислим да брза храна са штетним мастима, која стиже са Запада, највише доприноси гојазности – рекао је Кристијан.
У Војводини је 51 одсто одрасле популације гојазно, а посебно забрињава чињеница да вишак килограма има и 24 одсто деце, напоменула је докторка Брусин Белош. Она је подсетила да у Завод за јавно здравље, у амбуланту за дијететику, могу да дођу сви којима је потребно да се изради индивидуална дијета. Са упутом лекара опште праксе ова здравствена услуга се не наплаћује.
У Месецу правилне исхране Завод је, и ове године, организовао ликовни конкурс за основце и предшколце, а најбољи радови на ову тему биће награђени.
С. В. О.
