Данас је први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару Српске православне цркве означен је црвеним словом и као мрсан дан.
Осмог дан по рођењу би Исус Христос донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израелу још од времена Аврамова. Том приликом нададоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврило Пресветој Богородици.
Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско, а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце.
Православна црква обележва овај празник, а у зависности од календара по којем рачуна време, то је код старокалендарских цркава (српска, руска…) 1. јануара по црквеном-јулијанском.
Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи верници СПЦ прослављају и као крсну славу, а како се обележава првог јануара по јулијанском календару, одатле и назив за јулијанску нову годину – Василица.
Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је у време цара Константина и у Атини је 15 година учио филозофију, реторику и астрономију.
Крштен је у реци Јордан и био је епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година.
Као велики поборник православља, пун моралне чистоте и верске ревности, Василије се назива Великим, а у црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике.
У многим крајевима је остао обичај да се на овај дан понове многи обичаји карактеристични за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.
У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским местима пале ватре на раскршћима, а као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица”.
Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка, а многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе.
У неким крајевима постоји веровање да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.
По народним веровањима, Српску нову годину ваља дочекати будан, па су многе девојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати.
Постојало је и веровање да ће душа онога ко умре између Божића и Малог Божића отићи у рај.
(Насловна слика: “Обрезање Исуса Христа” Андреа Мантење)
