sveti ćirilo i metodije

Čirilo i Metodije

Православни верници данас обележавају сећање на Свету браћу Ћирила и Методија који су ширили хришћанску веру и писменост међу Словенима.

Рођени су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу македонским Словенима и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а придружио му се и млађи брат Ћирило (Константин).

Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство.

По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину.

На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се, потом, вратио у Моравију и наставио са ширењем вере међу Словенима све до упокојења, 6. априла 885. године.

Његово дело наставили су његови ученици предвођени Светим Климентом.  Прешли су Дунав и стигли на југ, у Охрид, где су продужили започети посао браће Ћирила и Методија.

У православном календару овај дан је обележен црвеним словом.

Čirilo i Metodije

Српска православна црква данас слави успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и Дан словенске писмености и културе.

Ћирило и Методије, упамћени као “словенски апостоли”, створили су прво писмо Словена, глагољицу. Преводили су литургијске и библијске књига и поставили темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.

Старији Методије и његов брат Ћирило рођени су у Солуну, у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815, односно 826. године.

Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, браћа су била идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља.

Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију, ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику. Симбол су словенске писмености и просветитељства.

Храм „Св. Кирил и Методиј“ – Прилеп

Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад.

Сваки од браће има свој дан а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије.

Осим код нас, Дан Ћирила и Методија прославља се и у Словачкој, Чешкој, Пољској, Русији, Украјини и Северној Македонији.

Према веровању, на овај дан сви ученици и студенти би требало да “загреју столицу” и читају књиге, како би добро учили током целе године.

error: Content is protected !!