Sveta Velikomučenica Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji. Kada je imala 12 godina otac je izbacuje iz kuće jer se zavetovala da se nikada neće udati, i tada počinju njene muke jer je primila hrišćansku veru. Carski namesnik Olimpije zaljubljuje se u nju, Marija ga odbija i on naređuje njeno brutalno mučenje. Kako niko nije mogao slomiti njenu jaku veru, sa 16 godina biva pogubljena.
Ruka ove svetiteljke nalazi se u svetogorskom manastiru Vatopedu, a neke njene čudotvorne i svete mošti se čuvaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera. Njih posećuju i poštuju ne samo hrišćani, već i muslimani.
U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena.
Danas se zato ništa ne radi, ni u kući, ni u polju. U narodu je poznata zabrana “ni konac u iglu udenuti”. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: “Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!”
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
U nekim krajevima se veruje da ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme da se prekine, pa tako, ako plane vatra, ne sme da se ugasi.
Veruje se, takođe, da je grmljavina na Ognjenu Mariju loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da grmljavina ukazuje na bolest i siromaštvo.
Takođe se veruje da se na Ognjenu Mariju ne valja kupati u “velikim vodama”, jer su brojni slučajevi utapanja baš na ovaj dan.
Daanas je slava Crkve na Vodicama. Sveta arhijerejska liturgija počinje u 9 sati.
