šumarstvo i vodoprivredu

њива

Аграрни буџет АП Војводине у 2025. години износиће 12.168.909.600 динара, што је незнатно повећање од 3,76 процената него у прошлој години. Кроз конкурсне линије Покрајина је обезбедила више новца за куповину опреме и система за наводњавање – 440 милиона динара, што је за 80 милиона више него у 2024. години. За стотину милиона динара биће већи подстицаји за набавку приплодних грла стоке, износиће 250 милиона динара. Чак 270 милиона динара у 2025. години, уместо овогодишњих 35 милиона динара, биће опредељено за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга, изјавио је покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић.

– Нова мера биће финасирање куповине аутоматских метео станица и светлосних ловних лампи за потребе Прогнозно–извештајне службе АПВ, за шта је опредељено 6.000.000 динара, затим мера за смањење глодара у пољопривредном земљишту 120.000.000 динара и за опрему за ученичке задруге основане од стране средњих пољопривредних и прехрамбених школа на подручју покрајине 20.000.000 динара – рекао је Галић.

Навео је да ће бити објављено 25 конкурса према устаљеној динамици, па се регистрована пољопривредна газдинства могу надати конкурсним линијама у првом кварталу године. Највише новца, 550 милиона динара биће опредељено за куповину пољопривредне механизације у биљној производњи и механизације за опремање фарми у сточарству. За пружање подршке младим пољопривредним газдинствима биће издвојено 200 милиона динара, а за прераду на газдинствима 111 милиона динара. Осим конкурса који се односе на регистрована газдинства, Секретаријат је определио знатну суму новца за унапређење и развој локалних самоуправа.

– За суфинансирање реконструкције, санације, изградње и израде пројектно-техничке документације водних објеката у јавној својини у 2025. години и за објекте фекалне канализације у јавној својини опредељено је 545 милона динара. Локалне самоуправе ће моћи да конкуришу и за уређење атарских путева, а за ову намену је планирано 440.000.000 динара, као и за уклањање дивљих депонија са пољопривредног земљишта, за које је предвиђено 400.000.000 динара.

Пољопривредно стручне и саветодавне службе добиће 227.807.000 динара, док је за спровођење годишњег одгајивачког програма у сточарству планирано 40.000.000 динара.

– Седам милијарди динара је обезбеђено и за уређење каналске мреже за одводњавање пољопривредног земљишта, реконструкцију и санацију постојећих система за одводњавање, а који се могу додатним радовима уредити да буду двонаменски. Овом сумом финасираће се и радови ради одбране и заштите од сувишних вода, заштита подручја од бујичних падавина, одржавање и функционисање ХС ДТД и за друге мере у функцији одводњавања и наводњавања – истакао је Галић.

За развој шумарства издвојиће се 421.889.140,65 динара. Тим новцем финансираће се пошумљавање – подизање нових шума, мелиорација деградираних шума – унапређивање расадничке производње, изградња шумских путева и реконструкција шумских путева. За набавку опреме за заштиту шума од пожара и за наводњавање због суше као елементарне непогоде ће се издвојити 167.000.000, а за санацију оштећених шума у олујном невремену у јулу 2023. године 126.117.461,71. За развој ловства опредељено је 112.740.265 динара, то јест 70 милиона за финансирање изградње, реконструкције и санације ловно-техничких објеката и за набавку живе дивљачи, а 30 милиона динара за набавку опреме за кориснике ловишта.

Извор: Дневник

ловци-идјос-(1)

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду  расподелио је средства за суфинансирање израде и реализације програма и пројеката развоја ловства, опреме, истраживања и израде и реализације пројеката ради унапређивања стања популације дивљачи и њених станишта на територији АП Војводине и друге намене у складу са Законом о дивљачи и ловству.

За набавку одраслих јединки дивљачи по 400.000 динара одобрено је удружењима „Фазан“ из Нових Козараца, „Фазан“ из Башаида, „Наково“ из Накова и „Старе баре“ из Иђоша. По истом основу 396.000 динара је добило и удружење „Кикинда“. Ловачком удружењу „Перјаница“ из Мокрина 400.000 динара одобрено је за набавку пољске јаребице.

 

Ловци из Сајана и Иђоша окупљени су у једном удружењу и имају 85 чланова, сазнајемо од Веселина Веселинова, председника.

-Средства која смо добили на конкурсу утрошићемо за фазанске пилиће који се уносе у ловиште пре сезоне лова. То је посао који обављамо у континуитету. Када се лови, лове се само петлови, а женке остају за природан приплод – појашњава Веселинов.

Некада су „Старе баре“ имале 150 ловаца, али је природан одливе и незаинтересованост младих за овај хоби преполовиле чланство.

-Код поменутог Покрајинског секретаријата конкурисали смо и за средства за набавку јаребице.

-Постоји шанса да добијемо неопходан новац. Наш циљ је да се она насели на нашем ловишту први пут. На тај начин повећаћемо станиште које имамо – каже наш саговорник.

И ранијих година за развој ловства „Старе баре“ подржане су од стране Покрајинске владе.

-Наше ловиште протеже се на 11.500 хектара и једно је од већих на територији града. До сада смо средствима Покрајине успели да изградимо волијере за фазане, избушимо бунаре, купимо хранилице за крупну дивљач. Оно што је преко потребно, а за шта ћемо аплицирати на наредним конкурсима јесте новац за бушење једног до два бунара јер су године све сушније, а дивљач не може да опстане без воде – закључио је Веселин Веселинов.

По 50.000 динара за рачунар и читач оружаних листова добила су удружења из Нових Козараца, Мокрина, Кикинде и „Велебит“ из Банатског Великог Села. За куповину двогледа са заштитом од воде и замагљивања, отпорност на ниске температуре „Кикинди“ је припало 170.000 динара, а за набавку уређаја за ноћно осматрање, термовизијску камеру односно за соларне аутоматске хранилице, такође, ловцима из Кикинде припало је 250.000 односно 90.000 динара. И мокринској „Перјаници“ одобрен је новац, 90.000 динара, за соларне аутоматске хранилице, док је 270.000 динара добијено за опрему за пријем и преглед одстрељене дивљачи.

У ТОКУ ЛОВОСТАЈ

Иако је сезона ловостаја за ловце нема одмора. Броје се зечеви и срндаћи и одстрељују предатори. Ловци истичу да је њихов најважнији циљ да се очувају станишта дивљачи и природа која их окружује. Стога апелују на грађане, посебно пољопривреднике да не заоравају путеве поред њива јер се на тим местима сади просо и остала храна за дивљач.

А.Ђ.

 

Don`t copy text!