stari zanati

stari-zanat-sredstva-(4)

Председник Владе Србије Ђуро Мацут и потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић уручили су 46 решења у оквиру програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности. Влада за овај програм издвојила више од 13 милиона динара. Међу онима који су добили средства су и суграђани: Мирна Рацков, опанчарка, Смиљка Булатовић која се бави труковањем, Оливера Хас Арађански и Санела Хас Милованов које се баве алварским занатом, Жељко Зељковић, сапунџија и Љубица Ердељан.

Средства су намењена за набавку опреме и репроматеријала што ће омогућити сертификован занатлијама да буду конкурентнији на тржишту, а да притом сачувају аутентичност својих производа.

-Од грнчара и опанчара, преко ткаља, сарача и казанџија, до произвођача сувенира и уметничких предмета, сви су чувари вештина које су стваране генерацијама. Наш је задатак да обезбедимо да те вештине имају будућност. Србија која чува своје корене јесте Србија која сигурно гради своју будућност -додао је овом приликом премијер Мацут.

Министарка Месаровић је прецизирала да држава подржава људе који чувају историју и традицију наше земље:

-У времену глобализације и масовне производње, када се често губи аутентичност и вредност ручног рада, људи који се баве старим занатима чувају нешто што нема цену, а то су дух, традиција и препознатљивост Србије.

 

 

 

stari-zanati-(2)

Министарство привреде расписало је јавни позив за доделу бесповратних средстава у оквиру Програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности у 2026. за микро и мала предузећа, предузетнике и задруге, а за који је опредељено укупно 25 милиона динара. Циљ програма је очување традиционалних занатских вештина, унапређење производних капацитета и подстицање развоја предузетништва у области занатства, као и јачање конкурентности занатских делатности и допринос очувању културног наслеђа и традиционалних техника производње. Отворен је до 9. априла.

Кроз програм се подржавају привредни субјекти који својим радом доприносе очувању културног наслеђа, развоју локалних заједница и туристичке понуде Србије. Право да се пријаве за бесповратних средстава имају правна лица регистрована у Агенцији за привредне регистре (АПР). као привредна друштва или задруге, која су разврстана на микро и мала правна лица у складу са Законом о рачуноводству, као и предузетници регистровани у АПР-у.

Учесник на јавном позиву може поднети само једну пријаву. Опрема која је предмет финансирања мора бити намењена за професионалну употребу приликом израде производа и пружања услуга у складу са делатношћу привредног субјекта, као и у складу са издатим сертификатом Министарства привреде.

Средства су намењена и за финансирање куповине репроматеријала, односно сировине и полупроизвода које треба прерадити или дорадити до коначног производа, а који мора да буде у складу са делатношћу привредног субјекта, као и за финансирање трошкова куповине опреме или репроматеријала на основу предрачуна, не старијег од дана објављивања јавног позива.У позиву се прецизира да се неће финансирати набавка рачунарске или друге опреме која није намењена за професионалну употребу приликом израде конкретних производа у складу са сертификатом и делатношћу привредног субјекта.

Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто набавне вредности са предрачуна, укључујући ПДВ, и то од најмање 80.000 динара до највише 300.000 динара, а у случају када је укупна вредност опреме која се набавља виша од 300.000 динара, корисник преузима обавезу да финансира разлику сопственим учешћем.

stari-zanati-ugovoti-macut-mesarovic-(1)

Кикиндски предузетници, њих осморо који се баве старим занатима добили су средства на конкурсу Министарства привреде за куповину материјала или машина. Жељку Зељковићу, сапунџији, Данијели Јеринкић која се бави ткањем, Невенки Бошњаков која се бави восакрством, Смиљки Булатовић, која се бави труковањем, сестрама Оливери и Санели Хас које се баве бомбонџијским занатом Љубици Ердељан, грнчарки и Мирни Рацков, опанчарки, уговоре су доделили председник Владе Србије професор др Ђуро Мацут  и потпредседница Владе и министарком привреде Адријана Месаровић.  Средства су додељена у оквиру програма подстицаја развоја предузетништва кроз финансијску подршку за женско предузетништво и за развој старих и уметничких заната и послова домаће радиности.

У Палати Србије овом приликом излагало је и 12 предузетника из земље међу којима су представљени и опанци из радионице „Маце папучарице“ из Кикинде власнице Мирне Рацков која је и говорила у име оних који су уговоре добили за старе занате.

-Од самог почетка, 2009. године, фирма се бави израдом традиционалних опанака и обуће за фолклор, уз поштовање принципа ручне израде и занатског умећа које се не учи из књига, већ се стиче радом, стрпљењем и посвећеношћу. Данас у  понуди имамо више од 40 модела опанака, као и балетанке и ципеле за фолклорне пробе, затим чизме и обућу за игре из Војводине. Хвала свима на подршци коју пружају женама предузетницама и свима који се труде да сачувају производњу, занат и традицију. За нас који радимо ручно и стварамо својим рукама, ова подршка значи охрабрење да нисмо сами и да наш рад има вредност – навела је Мирна Рацков.

Велики број предузетника који се баве и женским предузетништвом, али и старим и уметничким занатима, добило је подршку за развој и наставак онога чиме се баве, навео је др Ђуро Мацут и додао:

-Држава на овај начин препознаје напоре људи који чувају културни идентитет, културно благо и наслеђе наше земље, али и да подржи жене у напору да буду равноправни чиниоци у економском развоју наше земље.

Адријана Месаровић истакла је да је одобрено  84 захтева предузетницама које долазе из 18 различитих округа у Србији.

– Укупна вредност инвестиција премашује 208 милиона динара, од чега бесповратна средства износе скоро 100 милиона динара. Највише подржаних пројеката долази из услужних и прерађивачких делатности, што показује да жене предузетнице у Србији развијају и традиционалне и савремене привредне гране – прецизирала је министарка Месаровић.

A.Ђ.

mirna-rackov-1

Министарство унутрашње и спољне трговине расписало је конкурс за доделу субвенција за очување и развој традиционалних заната на који фирме могу да се јаве до 10. новембра.

Субвенције се дају за очување и развој традиционалних заната и могу да се искористе за запошљавање радника у фирмама које се бави традиционалним занатима или за промоцију производа и услуга традиционалних заната.

Додатне информације у вези са Конкурсом и конкурсном документацијом могу се добити путем телефона 011/26-42-160, радним даном од 10 до 13 сати.

opanci

Министарство привреде објавило је Јавни позив за доделу бесповратних средстава у оквиру Програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности у 2025, а укупан износ средстава предвиђен за те намене је 20 милиона динара. Јавни позив траје до 24. октобра ове године.

Средства за програм подршке намењена су за набавку нове производе опреме за професионалну употребу, као и репроматеријала, сировина и полупроизвода. Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто набавне вредности са предрачуна, укључујући порез на додату вредност (ПДВ) и то од најмање 80.000 динара до највише 300.000 динара. У позиву је наведено да у случају када је укупна вредност опреме која се набавља премашује 300.000 динара, корисник преузима обавезу да финансира разлику сопственим учешћем.

 

 

Право да се пријаве на конкурс за доделу бесповратних средстава имају правна лица регистрована у Агенцији за привредне регистре (АПР) као привредна друштва или задруге до 31. децембра 2024. која су разврстана на микро и мала правна лица у складу са Законом о рачуноводству према финансијским извештајима за 2023. као и предузетници регистровани у АПР-у до 31. децембра 2024. Учесник на јавном позиву може поднети само једну пријаву.

Захтев, са пратећом документацијом доставља се препоручено поштом или лично у затвореној коверти на адресу Министарства привреде, Сектор за развој малих и средњих предузећа и предузетништво, Кнеза Милоша 20, 11000 Београд.

Конкурсна документација и комплетна информација о свим битним елементима и правилима за учешће у овом јавном позиву налазе се на сајту Министарства привреде https://www.privreda.gov.rs/.

Потпредседница владе и министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је раније да очекује велико интересовање за Програм подршке за развој старих и уметничких заната, као што је било и прошле године.

etno-kamp-torontal-(2)

Етно камп старих заната у Руском Селу окупио је 95 учесника, а заједно са свима онима који деци држе радионице, али и припремају им оброке има их 115. Међу полазницима су и  Вероника  Марић (9) из Новог Сада и Даниел Попи  (11) из места Торак.

-Бака и деде живе у Руском Селу и део лета проводим код њих. Већ трећи пут сам део овог кампа и свој долазак планирам како бих научила нешто ново и упознала се са великим бројем другара. Највише ми се свидело то што сам од перлица научила да правим наруквице које ће ми остати успомена на ово лето – рекла је Вероника.

Данилу није тешко да сваког дана долази на камп.

-Други пут сам овде и срећан сам јер ми је све занимљиво и ново. Пуно се играмо, а најдраже ми је да правим фигуре од дрвета – казао је Попи.

Да деца науче више о грнчарији, али и о писаној речи потрудила се Ержебет Кормањош из Нове Црње.

-Трудим се да сваке године рад буде тематски. Ове године петодневни камп посветила сам бајкама. Пре него што почнемо да израђујемо фигуре од глине деци прочитам бајку након чега деца имају задатак да у радионици грнчарије израде фигуре које их асоцирају на прочитану причу – појаснила нам је Ержебет Кормањош.

Интересовање за камп је сваке године све веће. У Руском Селу ове године је 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају  према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година.  – истакао је Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику  и да науче старе игре и како су се то играли њихови родитељи, али и баке и деке.

-Пуно ми је срце када видим да се деца друже, играју, квалитетно проводе заједно време. Наш циљ је да током читавог лета понудимо садржаје за све узрасте и тако привучемо што више гостију и посетилаца на територију града који је познат као  мултинационална средина. У свакој месној заједници треба да буде што више оваквих садржаја и ми смо ту да их подржимо и да помогнемо у њиховој реализацији.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће. У недељу, 4. августа организоваће се изложбу радова насталих на кампу и фестивал гулаша, такмичење у кувању овог јела. Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.

 

torontal-kamp

Како би одржали традицију, али и деци улепшали лето, представници удружења „Торонтал“ организовали су 23. етно камп старих заната. Да је интересовање сваке године све веће говори и чињеница да је је камп у Руском Селу окупио 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Новог Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају  према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Више од две деценије трајања кампа је изузетно. Признање које нам стиже од родитеља и деце нам је водиља – каже Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику да се упознају са грнчарским занатом, да науче старе игре, као и да пеку медењаке.

-Радује ме што ове године имамо доста нове деце, ученика првог и другог разреда основних школа. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година. Нудимо деци да се друже и упознају, али и да стекну нова знања – напомиње наш саговорник.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће.

-У недељу, 4. августа организоваћемо изложбу радова насталих на кампу. Позивам све да дођу и виде шта су то дечије руке направиле за ово кратко време – прецизирао је Шандор Талпаи.

Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!