Ozimi usevi pšenica, ječam i uljana repica su u dobroj kondiciji. Kiša je, ističe Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“, pala u zadnji čas.
-Bili smo na granici da imamo sušni period i najveći značaj majskih kiša je za jesenje kulture koje se nalaze od faze klasanja do nalivanja zrna. Padavine nisu podjednako zahvatile sve delove atara, ali su pogodovale ozimim strninama. Na delu terena bilo je i leda. Štete su primetne u Ruskom Selu i na delu Oluša, gde je najviše stradalo povrće i lubenice – saznajemo od Simića.
Vremenske prilike u prethodnom periodu, kiša i visoka vlažnost vazduha, pogodovale su i infekcijama i bolestima.
-Sa velikim brojem kišnih dana kada je list vlažan, u zavisnosti od otpornosti sorte, dolazi do razvoja određenih bolesti. Primećeno je prisustvo insekta leme na širokom prostoru. Većina poljoprivrednika odradila je tretman protiv ove, žitne pijavice, te će ona biti eliminisana. Ko nije uspeo da odradi neophodno zaštitu može da, sa stabilizacijom vremena i toplijim danima, očekuje veće probleme – dodao je Simić.
Prethodni period doneo je pšenici vreme baš kakvo joj treba, ali je otvorio vrata bolestima, infekciji gljivom prouzrokovačem šturosti klasa, odnosno fuzarioze klasa pšenice, a primećene su i bolesti lista.
-Sortiment je promenjen tako da su pšenice osetljivije na bolesti u odnosu na sorte koje su se sejale pre 15, 20 godina – naveo je Zoran Simić.
Interesantna je i činjenica da je prošle godine žetva ozimog ječma počela već krajem maja s obzirom na to da su suša i visoke temperature pretile da unište rod.
-Ove godine polovinom juna pašće prvi otkosi ječma. Ne očekujem da žetva započne ranije. Što je više padavina i niža je temperatura vegetacija se produžava – navodi Simić.
Tokom maja bilo je dosta hladnih dana koji ne pogoduju prolećnim usevima.
-Jutra sa temperaturom oko dva stepena, kakvih je bilo, ne prijaju kukuruzu. Suncokret je manje problematičan – zaključuje Zoran Simić.
Ove godine poljoprivrednici su se u većoj meri odlučivali za setvu uljane repice, a više je i suncokreta u odnosu na ranije godine. Pomenute kulture zasnovane su na uštrb kukuruza. Znatno je manje i šećerne repe, svega nekoliko stotina hektara.
Vremenske prilike uslovije su i bujanje korova, te je za dalji kvalitetan razvoj poljoprivrednih kultura neophodno njihovo suzbijanje.
A.Đ.
