спомен плоча

зелезницка-станица-1

Први пут у историји Кикинде обележено је страдање суграђана у бомбардовању железничке станице и насеља Бедем 22. новембра 1944. године. Венац је данас у 11 часова положен испред спомен плоче четрнаесторици железничара погинулих у Народноослободилачкој борби, њима у част и у знак сећања на 51 суграђанина који су изгубили животе тог дана.

 

Полагању венца присуствовало је двадесетак чланова СУБНОР-а Кикинда, два потомка страдалих и један очевидац догађаја. Венац је положио Саво Орељ, председник СУБНОР-а и покретач иницијативе да се овај датум по први пут званично обележи. Покренута је и иницијатива да се у холу Железничке станице постави посебна спомен-плоча посвећена жртвама бомбардовања.

Т. Д.

Коста-Средојев-Сљука-(5)

Кикиндски Савез удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР) и ове године је, са ветеранима Посебних јединица полиције, члановима Извиђачког одреда „Прока С. Плави“ и представницима Опште болнице, одао почаст Кости Средојеву Шљуки. Комеморација и полагање венца одржани су код спомен-плоче постављене на зиду Болнице, на месту где је овај млади револуционар изгубио живот, чиме је, још једном, потврђена важност неговања културе сећања.

– Данас обележавамо 81 годину од погибије овог храброг револуционара. Коста Средојев Шљука је студентске књиге заменио борбом за слободу, коју и данас имамо захваљујући њему и његовим саборцима. Његов пример и херојска борба обавезују нас да поштујемо и следимо његову жртву, јер је показао како се воли и брани отаџбина – истакао је председник кикиндског СУБНОР-а, Саво Орељ.

Коста Средојев Шљука био је један од оснивача Великокикиндског партизанског одреда. Иако је преживео напад фашистичке војске на Одред на Симићевом салашу, судбина му није била наклоњена. Заробљени саборац, под мукама, издао га је непријатељу. Хапшењем и његовим погубљењем лично је руководио озлоглашени немачки полицајац Јурај Шпилер, познат по својим злоделима на овим просторима.

– Сваке године одајемо пошту борцу Кости Средојеву Шљуки и његовим борачким сарадницима, који су заједно дали своје младе животе за слободу свог народа, борећи се против окупатора и осталих издајника. Срби су у вековима били тлачени, малтретирани, убијани и прогањани са својих вековних огњишта. Коста и његови саборци су знали да се народ може ослободити само оружаном борбом. Две и по године су истрајавали – организовали су предавања и демонстрације, делили летке, и скривајући се од окупатора. Нажалост, Немци су били јачи материјално, оружано и организационо, и, потпомогнути издајницима Пете колоне, Косту су намамили и мучки га убили на овом месту. И сви његови саборци ухапшени су и поубијани – рекла је Весна Балабан, чланица СУБНОР-а.

На спомен-плочу положен је венац, а у част храбрих партизана, присутни су имали прилику да чују извођење песме „Белла циао“ у интерпретацији младе флаутисткиње Маше Орељ, ученице Основне Музичке школе.

Коста Средојев Шљука рођен је 17. фебруара 1919. године у Кикинди, као син Димитрија и Јеле. Погинуо је не дочекавши свој 25. рођендан.

С. В. О.

Шљука 2

Сећање на истакнуту личност Народоноослободилачког покрета у Кикинди, Косту Средојева Шљуку, обележено је данас на месту његове погибије. На данашњи дан, 1944. године Средојев, секретар Среског комитета КПЈ, убијен код зида кикиндске болнице. На спомен плочу, на том месту, венац су, и ове године, положили чланови СУБНОР-а.

У пригодном програму, прочитан је проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 12. јуна 1941. Био је то позив омладини и родољубима да се укључе у Народноослободилачки покрет.

– Овај проглас је у Кикинду донео Жарко Зрењанин Уча. Коста Средојев одмах је започео акцију придобијања бораца. Убрзо затим, формиран је Великокикиндски партизански одред. Нажалост, главнина Одреда је, 4. августа исте године, опкољена са више од хиљаду немачких војника и побијена. Средојев је успео да се спаси и склони на слободну територију. У илегали је наставио да шири револуционарну идеју, мотивишући грађане да се прикључе Народноослободилачком покрету. Немачка полиција желела га је живог, што говори о његовом великом утицају међу становништвом – рекао је председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ.

Помену је присуствовао и потомак овог родољуба, Војислав Средојев, који је подсетио на Шљукину погибију.

– Испред болнице договорио је састанак са Стојаном Грујићем за којег кажу да је му је био пријатељ, како би од њега добио пиштољ. Није знао да је Грујића врбовала немачка полиција и да му је замку поставио лично командант Гестапоа у Банату, Јурај Шпилер. На Грујићев знак, појавили су се Немци. Шљука је покушао да прескочи зид болнице, али је био покошен рафалима. Имао је само 25 година.

Наша је дужност да негујемо сећање на Средојева и његове саборце. Много храбрих Кикинђана дало је живот за нашу слободу. То је и нашим потомцима за наук како се воли и брани своја отаџбина, рекао је Орељ.

Почаст Кости Средојеву Шљуки својим присуством одали су и припадници Удружења бораца ратова деведесетих, директорица Болнице, др Весна Томин са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Don`t copy text!