Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa. Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i, kada su se njegovi učenici nalazili za trpezom, Hristos im se ponovo javio i rekao:
„Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen“.
Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli da prenesu Hristovu veru u svet i da ljude spasavaju u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku, Hristos je učenike i blagoslovio, nakon čega je počeo da se uznosi na nebo (Uznesenje), i vratio se Bogu.
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: „Sveti Spase – spasi duše naše!“
Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.
Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
U pravoslavnom kalendaru ovaj praznik obeležen je crvenim slovom.
