školska slava Arhive | Kikindski portal

Priredbom i rezanjem slavskog kolača u OŠ „Žarko Zrenjanin“ obeležena školska slava

Igor Crnogorac January 27, 2025

Slava Sveti Sava, obeležena je jutros u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“, u znak sećanja na prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača školstva, srpske crkve i državnosti. Na početku priredbe u školskoj sali izvedena je svetosavska himna, a zatim i recitali, dramski prikazi i pesme.

Sve prisutne pozdravila je direktorica škole Slavica Lazić.

Proslavi je prisustvovao protojerej Boban Petrović koji je rezao slavski kolač i, čestitajući slavu, uputio poruku đacima i zaposlenima.

– Rad, ljubav, sloga i zajedništvo su ono što nam je danas potrebno. Trudite se da razumete šta za nas znači Sveti Sava na kojeg treba da se ugledamo i da živimo kao svetosavska deca. I pre njega bilo je svetitelja, prvi je bio Sveti Jovan Vladimir koji je živeo 200 godina pre Svetog Save, ali malo ljudi zna za njega jer je Sveti Sava bio utemeljivač novog duha svog hristolikog naroda i svoje crkve. Deco, naučite jednu pesmicu o Svetom Savi, po svom izboru, kako bi njegov duh nastavio da živi – istakao je protojerej Petrović i pozvao prisutne na Svetosavsku akademiju koja će biti održana večeras od 18 sati u Narodnom pozorištu.

Danas je praznik posvećen Svetom Savi, narodnom učitelju i prosvetitelju

Igor Crnogorac January 27, 2025

Dan Svetog Save, slava Srpske pravoslavne crkve i školska slava obeležava se u znak sećanja na jednu od najvećih ličnosti srpske istorije, prosvetitelja, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske crkve, državnosti i školstva.

U njegovu čast širom Srbije, regiona i sveta svake godine organizuju se proslave i akademije pri crkvama, manastirima, školama i klubovima. Sveti Sava je utemeljitelj autokefalne, samostalne, srpske arhiepiskopije, i pravi tvorac kulta dinastije Nemanjić, što je donelo veliku dobrobit njegovom narodu i zemlji.

Ove godine obeležava se i 850 godina od njegovog rođenja. Rastko, u monaštvu Sava, rođen je oko 1175, kao najmlađe dete, treći sin, Ane i Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić.

Kao petnaestogodišnjak, što je po standardima srednjeg veka, značilo da je muškarac koji je dosegao zrelost, dobio je na upravu oblast Hum, kojom je prethodno upravljao njegov stric Miroslav. Sa sedamnaest godina se zaputio na Svetu Goru gde se zamonašio u manastiru Sveti Pantelejmon. Kao monah bio je oličenje podvižništva, toliko da je izazivao izvesnu zabrinutost.

Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar (1198-1199), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.

U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje. Posle izmirenja, 1204. godine, veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. godine.

Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava I Srpski je ubedio Vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije. Vaseljenski patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji je imenovao Savu I za prvog arhiepiskopa Srbije. Sava je ostao arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac.

Dva puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1235. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Stefan Vladislav I.

Sava je ostavio više pisanih dela, bio je jedan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su „Žitije Svetog Simeona“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, kao i „Zakonopravilo“.

Obrazujući buduće službenike pravoslavne crkve stekao je velike zasluge za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku. U Srbiji i Republici Srpskoj se dan njegove smrti (27. januar po novom kalendaru) obeležava kao Dan prosvete.

Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru, verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save, sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba.

Zasluge Svetog Save, kako na polju duhovnosti i ustrojstva Crkve, tako i na polju pravnog normiranja ili državnosti Srba, nemaju premca.

Svečanom akademijom i dodelom plaketa najboljima obeležen Dan škole „Sveti Sava“

Aleksandra Djuran January 28, 2024

Svečano, u Narodnom pozorištu, zaposleni i učenici Osnovne škole „Sveti Sava“ obeležili su Dan škole i školsku slavu. Bogat muzičko – scenski program pripremili su učitelji, nastavnici i đaci, a među velikim brojem dobrih učenika istaklo se šestoro najboljih učenika osmog razreda: Ognjen Orašanin, Lara Adamov, Staša Blažić, Nikola Andrić, Ana Vojvodić i Jovana Karić.

Zahvaljujući predanosti učitelja i nastavnika Staša Blažić uspela je da sa najboljim ocenama savlada zadato gradivo, ali i da se izdvoji iz pojedinih predmeta.

-Podjednako volim društvene i prirodne predmete, tako da sam uspehe ostvarila na takmičenjima iz srpskog jezika, matematike, hemije. Puno znanja stekla sam i u okviru školskih projekata u kojima sam učestvovala. Planiram da upišem prirodni smer Gimnazije „Dušan Vasiljev“ – otkrila nam je Staša.

I Ognjenu Orašaninu osnovna škola ostaće u najlepšem sećanju.

-Trudio sam se i uspeo u tome da ostvarim odličan uspeh tokom dosadašnjeg školovanja, a imao sam i rezultate na takmičenjima. Pronašao sam se u rešavanju zadataka tako da sam bio prvi iz matematike, a i engleski za mene nije strani jezik, jer sam osvojio visoko drugo mesto. Osnovna škola ostaće mi u najlepšem sećanju – saznajemo od Ognjena.

Ove godine Dan škole obeležen je mnogobrojnim aktivnostima te su učenici imali prilike da učestvuju u turnirima u tabliću, šahu, na likovnom konkursu, takmičenju u lepom pisanju, da se oprobaju u uglednim časovima i ikonopisanju.

-U sve aktivnosti uključili smo i druge škole, a posebno bih istakla sportski turnir organizovan u Sportskom centru „Jezero“. Dodelom plaketa „Sveti Sava“ našim najboljim učenicima želimo da čestitamo na trudu i inicijativi koju su pokazali tokom osnovnog školovanja i da im na ovaj način pokažemo da su oni ponos naše škole – dodala je direktorica Gordana Rackov.

Svečanoj akademiji su prisustvovale kolege iz drugih škola i roditelji, ali i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melinda Gombar.

-U ime Grada i lično ime svim učenicima i prosvetnim radnicima čestitam školsku slavu uz želju da ostvaruju što bolje uspehe i rezultate. Ovo je prilika da se još jednom podsetimo na prvog srpskog prosvetitelja i da negujemo prave vrednosti – napomenula je Valentina Mickovski.

Prvaci iz Bašaida dobili poklone Mesne zajednice povodom Svetog Save

Aleksandra Djuran January 26, 2024

Povodom obeležavanja školske slave, Svetog Save, Mesna zajednica Bašaid i ove godine obradovala mališane prvih razreda. Poklone, paketiće pune slatkiša i slaniša, uručili su im predsednik Saveta Mesne zajednice Bojan Mikalački i direktor Mirko Vlajkov.

-Dugogodišnja je tradicija da povodom školske slave obradujemo naše prvake. Ove godine u prvom razredu imamo 26 učenika, dok u u specijalnom odeljenju Osnovne škole „1. oktobar“ imamo petoro đaka. Paketiće je obezbedila Mesna zajednica i naši prvaci se uvek obraduju poklonu – rekao je Mikalački i dodao da će i narednih godina organizovati akciju darivanja povodom Svetog Save.

Danas je školska slava Sveti Sava

Igor Crnogorac January 27, 2023

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Savu, prvog arhiepiskopa srpskog, koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Sveti Sava, prosvetitelj i tvorac zakonodavstva, začetnik je srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Rođen je 1169. godine, kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Odrekao se svetovnog života i zamonašio se veoma mlad, na Svetoj Gori. U Srbiju se vratio 1208. godine, da izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom, prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.

U Studenici je 1209. godine osnovao bolnicu, prvu na području srpske države. Izborio se za autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa.

Njegova najznačajnija dela su: “Žitije Svetog Simeona”, “Karejski tipik”, “Hilandarski tipik” i “Studenički tipik”, i “Zakonopravilo”.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su, iz Trnova, prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.

Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan-paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Sveti Sava snatra se zaštitnikom svih pastira i stoke, pa se na njegov praznik ona nekad puštala sama na ispašu.

Savindan se obeležava u svim školama u Srbiji kao radni, ali nenastavni dan – školska slava. Prva proslava Svetog Save kao školskog zaštitnika održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu. Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava 1840. godine.

(VIDEO) Na svečanosti povodom Dana škole, desetoro osmaka nagrađeno Plaketama Sveti Sava

Igor Crnogorac January 26, 2023

Za učenike i nastavnike u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ sutra je Dan škole i školska slava. U Narodnom pozorištu, tim povodom, večeras je održana svečanost na kojoj su dodeljena najviša priznanja Škole, Plakete „Sveti Sava“.

– To je priznanje koje, svake godine, dodeljujemo najboljim učenicima osmog razreda, onima koji će, na kraju školske godine, poneti i titulu vukovca i koji, svojim predanim radom i zalaganjem zaista to i zaslužuju. Ova svečanost je naš način da im se odužimo i da se zahvalimo njima, njihovim roditeljima i nastavnicima – rekla je direktorica Škole, Gordana Rackov.

Plakete su dobili: Helena Grujić, Tamara Đorđević, Rastko Popović, Matija Gligorin, Aleksandar Kuga, Lena Mitrović, Milana Stijelja, Tisa Felbab, Stefan Varga i Jovan Markuš.

– Nedostajaće mi moja škola. Provela sam zaista lepe trenutke u pripremama za takmičenje i druženju. Nisam još sigurna šta ću raditi u životu, imam vremena da odlučim – kaže Helena Grujić.

Matija Gligorin kaže da je trud doneo rezultate, a zatim i nagrade.

– Veoma sam ponosan – kaže Matija. – Upisaću Gimnaziju ili Tehničku školu. Želim da budem uspešan u onome što volim i da lepo živim.

Troje dobitnika Plaketa nedavno je dobilo i pohvale Pokrajinske vlade: Helena i Rastko za uspehe iz fizike, Matija za uspehe iz geografije.

Svečanosti su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, gradonačelnik Nikola Lukač i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe, Bogdan Tasovac. Gradonačelnik je uputio čestitke đacima i svim zaposlenima u Školi.

– Đacima želim da prihvate znanje svojih učitelja i da budu dobri ljudi, da budu ponos svojih roditelja, da vole svoj grad i da na dostojan način predstavljaju svoju Školu i svoj grad. Neka uvek bude zdravlja i osmeha dečijih i lepih sećanja na najlepše, đačkog doba – rekao je Lukač.

Na večerašnjoj svečanosti, pred punom salom roditelja, nastavnika i đaka Škole, nastupili su hor, recitatori i muzičari. Prilikom dodele Plaketa, emitovani su intervjui sa dobitnicima.

Sveti Sava je školska slava i sutra će biti proslavljena u svim obrazovnim ustanovama. U školi koja nosi njegovo ime, međutim, proslava traje nekoliko dana – organizovani su sajam nauke, sportske aktivnosti i, prvi put, radionica ikonopisanja. Na priredbi koja će se sutra održati u Školi, najboljima u ovim aktivnostima biće dodeljene diplome.

Osnovna škola „Sveti Sava“ ima više od 500 učenika u 24 odeljenja. Osnovana je 1960. godine pod imenom „Moša Pijade“. Od 1994. godine nosi naziv prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.

школска слава