Слава Свети Сава, обележена је јутрос у Основној школи „Жарко Зрењанин“, у знак сећања на првог српског архиепископа, утемељивача школства, српске цркве и државности. На почетку приредбе у школској сали изведена је светосавска химна, а затим и рецитали, драмски прикази и песме.
Све присутне поздравила је директорица школе Славица Лазић.
Прослави је присуствовао протојереј Бобан Петровић који је резао славски колач и, честитајући славу, упутио поруку ђацима и запосленима.
– Рад, љубав, слога и заједништво су оно што нам је данас потребно. Трудите се да разумете шта за нас значи Свети Сава на којег треба да се угледамо и да живимо као светосавска деца. И пре њега било је светитеља, први је био Свети Јован Владимир који је живео 200 година пре Светог Саве, али мало људи зна за њега јер је Свети Сава био утемељивач новог духа свог христоликог народа и своје цркве. Децо, научите једну песмицу о Светом Сави, по свом избору, како би његов дух наставио да живи – истакао је протојереј Петровић и позвао присутне на Светосавску академију која ће бити одржана вечерас од 18 сати у Народном позоришту.
Дан Светог Саве, слава Српске православне цркве и школска слава обележава се у знак сећања на једну од највећих личности српске историје, просветитеља, првог српског архиепископа, утемељивача српске цркве, државности и школства.
У његову част широм Србије, региона и света сваке године организују се прославе и академије при црквама, манастирима, школама и клубовима. Свети Сава је утемељитељ аутокефалне, самосталне, српске архиепископије, и прави творац култа династије Немањић, што је донело велику добробит његовом народу и земљи.
Ове године обележава се и 850 година од његовог рођења. Растко, у монаштву Сава, рођен је око 1175, као најмлађе дете, трећи син, Ане и Стефана Немање, родоначелника династије Немањић.
Као петнаестогодишњак, што је по стандардима средњег века, значило да је мушкарац који је досегао зрелост, добио је на управу област Хум, којом је претходно управљао његов стриц Мирослав. Са седамнаест година се запутио на Свету Гору где се замонашио у манастиру Свети Пантелејмон. Као монах био је оличење подвижништва, толико да је изазивао извесну забринутост.
Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар (1198-1199), први и једини српски манастир на Светој гори.
Манастир Хиландар
У Србији је 1202. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање. После измирења, 1204. године, велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године.
Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски у Никеји је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава је остао архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац.
Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1235. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Сава је оставио више писаних дела, био је један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.
Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете.
Храм Светог Саве у Београду
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару, вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве, сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.
Заслуге Светог Саве, како на пољу духовности и устројства Цркве, тако и на пољу правног нормирања или државности Срба, немају премца.
Свечано, у Народном позоришту, запослени и ученици Основне школе „Свети Сава“ обележили су Дан школе и школску славу. Богат музичко – сценски програм припремили су учитељи, наставници и ђаци, а међу великим бројем добрих ученика истакло се шесторо најбољих ученика осмог разреда: Огњен Орашанин, Лара Адамов, Сташа Блажић, Никола Андрић, Ана Војводић и Јована Карић.
Захваљујући преданости учитеља и наставника Сташа Блажић успела је да са најбољим оценама савлада задато градиво, али и да се издвоји из појединих предмета.
-Подједнако волим друштвене и природне предмете, тако да сам успехе остварила на такмичењима из српског језика, математике, хемије. Пуно знања стекла сам и у оквиру школских пројеката у којима сам учествовала. Планирам да упишем природни смер Гимназије „Душан Васиљев“ – открила нам је Сташа.
И Огњену Орашанину основна школа остаће у најлепшем сећању.
-Трудио сам се и успео у томе да остварим одличан успех током досадашњег школовања, а имао сам и резултате на такмичењима. Пронашао сам се у решавању задатака тако да сам био први из математике, а и енглески за мене није страни језик, јер сам освојио високо друго место. Основна школа остаће ми у најлепшем сећању – сазнајемо од Огњена.
Ове године Дан школе обележен је многобројним активностима те су ученици имали прилике да учествују у турнирима у таблићу, шаху, на ликовном конкурсу, такмичењу у лепом писању, да се опробају у угледним часовима и иконописању.
-У све активности укључили смо и друге школе, а посебно бих истакла спортски турнир организован у Спортском центру „Језеро“. Доделом плакета „Свети Сава“ нашим најбољим ученицима желимо да честитамо на труду и иницијативи коју су показали током основног школовања и да им на овај начин покажемо да су они понос наше школе – додала је директорица Гордана Рацков.
Свечаној академији су присуствовале колеге из других школа и родитељи, али и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелинда Гомбар.
-У име Града и лично име свим ученицима и просветним радницима честитам школску славу уз жељу да остварују што боље успехе и резултате. Ово је прилика да се још једном подсетимо на првог српског просветитеља и да негујемо праве вредности – напоменула је Валентина Мицковски.
Поводом обележавања школске славе, Светог Саве, Месна заједница Башаид и ове године обрадовала малишане првих разреда. Поклоне, пакетиће пуне слаткиша и сланиша, уручили су им председник Савета Месне заједнице Бојан Микалачки и директор Мирко Влајков.
-Дугогодишња је традиција да поводом школске славе обрадујемо наше прваке. Ове године у првом разреду имамо 26 ученика, док у у специјалном одељењу Основне школе „1. октобар“ имамо петоро ђака. Пакетиће је обезбедила Месна заједница и наши прваци се увек обрадују поклону – рекао је Микалачки и додао да ће и наредних година организовати акцију даривања поводом Светог Саве.
Православни верници данас обележавају Светог Саву, првог архиепископа српског, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Свети Сава, просветитељ и творац законодавства, зачетник је српске средњовековне књижевности и заштитник просветних установа.
Рођен је 1169. године, као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио се веома млад, на Светој Гори. У Србију се вратио 1208. године, да измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом, преносећи основне верске и световне поуке.
У Студеници је 1209. године основао болницу, прву на подручју српске државе. Изборио се за аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа.
Његова најзначајнија дела су: “Житије Светог Симеона”, “Kарејски типик”, “Хиландарски типик” и “Студенички типик”, и “Законоправило”.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су, из Трнова, пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Свети Сава снатра се заштитником свих пастира и стоке, па се на његов празник она некад пуштала сама на испашу.
Савиндан се обележава у свим школама у Србији као радни, али ненаставни дан – школска слава. Прва прослава Светог Саве као школског заштитника одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину. Свети Сава је установљен као школска слава 1840. године.
За ученике и наставнике у Основној школи „Свети Сава“ сутра је Дан школе и школска слава. У Народном позоришту, тим поводом, вечерас је одржана свечаност на којој су додељена највиша признања Школе, Плакете „Свети Сава“.
– То је признање које, сваке године, додељујемо најбољим ученицима осмог разреда, онима који ће, на крају школске године, понети и титулу вуковца и који, својим преданим радом и залагањем заиста то и заслужују. Ова свечаност је наш начин да им се одужимо и да се захвалимо њима, њиховим родитељима и наставницима – рекла је директорица Школе, Гордана Рацков.
Плакете су добили: Хелена Грујић, Тамара Ђорђевић, Растко Поповић, Матија Глигорин, Александар Куга, Лена Митровић, Милана Стијеља, Тиса Фелбаб, Стефан Варга и Јован Маркуш.
– Недостајаће ми моја школа. Провела сам заиста лепе тренутке у припремама за такмичење и дружењу. Нисам још сигурна шта ћу радити у животу, имам времена да одлучим – каже Хелена Грујић.
Матија Глигорин каже да је труд донео резултате, а затим и награде.
– Веома сам поносан – каже Матија. – Уписаћу Гимназију или Техничку школу. Желим да будем успешан у ономе што волим и да лепо живим.
Троје добитника Плакета недавно је добило и похвале Покрајинске владе: Хелена и Растко за успехе из физике, Матија за успехе из географије.
Свечаности су присуствовали и представници локалне самоуправе, градоначелник Никола Лукач и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе, Богдан Тасовац. Градоначелник је упутио честитке ђацима и свим запосленима у Школи.
– Ђацима желим да прихвате знање својих учитеља и да буду добри људи, да буду понос својих родитеља, да воле свој град и да на достојан начин представљају своју Школу и свој град. Нека увек буде здравља и осмеха дечијих и лепих сећања на најлепше, ђачког доба – рекао је Лукач.
На вечерашњој свечаности, пред пуном салом родитеља, наставника и ђака Школе, наступили су хор, рецитатори и музичари. Приликом доделе Плакета, емитовани су интервјуи са добитницима.
Свети Сава је школска слава и сутра ће бити прослављена у свим образовним установама. У школи која носи његово име, међутим, прослава траје неколико дана – организовани су сајам науке, спортске активности и, први пут, радионица иконописања. На приредби која ће се сутра одржати у Школи, најбољима у овим активностима биће додељене дипломе.
Основна школа „Свети Сава“ има више од 500 ученика у 24 одељења. Основана је 1960. године под именом „Моша Пијаде“. Од 1994. године носи назив првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.