simptomi

бусy-2360226-1280

Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца. На територији Севернобанатског управног округа регистрована су два лабораторијски потврђена случаја у оквиру рутинског надзора, истакла је др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ. Преносилац вируса је врста комарца која је одомаћена и код нас.

-Оба лабораторијски потврђена случаја грознице Западног Нила спадају у неуроинвазивне форме ове болести. Једна особа је са територије општине Ада, тачније стигла је са Корзике и неко време провела је поред Тисе. Друга особа је са територији Кикинде. Оболели су се опоравили након хоспитализације и то на Инфективном одељењу у Општој болници у нашем граду, односно на Клиници за инфективне болести Клиничког центра Војводине – навела је др Пецарски.

 

У највећем ризику су особе старије од 60 година. Симптоми настају 14 дана након убода зараженог комарца, а период инкубације дужи је код особа са ослабљеним имунитетом. Код 80 одсто инфицираних болест протиче без икаквих симптома, а код преосталих 20 процената клиничка слика је блага попут грознице, главобоље, повраћање, а може да се јави и оток лимфних жлезда и осип на кожи груди, леђа или стомака. Код свега један одсто заражених могућ је и развој теших неуроинвазивних облика  односно код једног оболелог на 150 инфицираних може доћи до развоја тешке клиничке слике.

-Свако ко има повишену телесну температуру отпорну на лекове која траје више дана треба да се јаве лекару  ради испитивања. У зависности од осталих симптома, лекар ће проценити да ли неопходно тестирање на грозницу Западног Нила или не – појаснила је наша саговорница.

Болест се прати читаве године, али је највише сумње лети. Пик односно највећи број потврђених случајева је у јулу, августу и септембру.

Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра. Превентивне мере за спречавање овог оболевања су систематско и организовано запрашивање комараца, елиминисање места на којима комарци полажу јаја, препоручује се постављање мрежа на прозорима и вратима како комарци не би могли да уђу у затворен простор. Чешће треба мењати воду у саксијама са цвећем, у посудама за воду кућних љубимаца, из канти, буради. Превенција је и редовно уклањање вегетације у којој су комарци, који су најактивнији у зору и сумрак, скривају.

А.Ђ.

амброзија-2

Кикинда  је међу градовима у којима је забележена врло висока засићеност ваздуха поленом амброзије. Према подацима Агенције за заштиту животне средине, амброзија је свих претходних дана у „црвеном“, виша од 300 поленових зрна у једном дану у локалним самоуправама у којима је забележена висока засићеност.

Амброзија је у великим прекорачењима и очекује се да ће од половине септембра кренути да пада њена концентрација, без великих пикова. Симптоми алергије на амброзију су: цурење носа, сузне очи и свраб, често кијање, кашаљ, отежано дисање, главобоља и несаница.

Ради се о типичном сврабу: алергична особа има утисак да је уши изнутра јако сврбе, очи сврбе, у носу се јавља нелагода.  Највеће вредности амброзије, у дугогодишњем просеку, је од 20. августа до 10. септембра. У протеклих пет узастопних година највећи пикови су између 3. и 4. септембра, када цветају бочне гране и када се грана.

По мерењима највеће вредности полена амброзије су у три, четири или пет часова ујутру, како се буди дан тако и ова биљка креће у продукцију полена. Зато не треба отварати прозоре ујутру, треба избегавати боравак у природи током преподнева. Савет је се промена одеће по повратку, прање косе, као и да се не суши веш у спољашњим условима. Климатизовани аутомобили и просторије помажу, јер филтери задржавају поленове честице, али и прописана терапија док не прође.

error: Content is protected !!