У недељу, 7. септембра, из Србије jе било видљиво потпуно помрачење Месеца. Овим поводом Младен Ђуран, астроном аматер, организовао је заједничко посматрање ове појаве на путу за Симићев салаш. Позиву се одазвало осамдесетак особа различитог узраста, било је од предшколске деце до пензионера.
-И мене, као организатора, изненадио је велики број људи. Сви су били расположени да виде, али и чују више о овој појави. Иако су нас повремено ометали облаци, успели смо да посматрамо карактеристичне фазе помрачења. Окупљени су могли да уоче визуелне појаве које прате овакве феномене, а међу њима и такозвани ,,крвави Месец“. Следеће потпуно помрачење које ће бити видљиво са наше територије биће пред сам дочек нове 2029. године, односно у вечерњим сатима 31. децембра 2028. године – истакао је Ђуран.
До потпуног помрачења долази када се Земља нађе између Сунца и Месеца. Сунчева светлост тада пролази кроз Земљину атмосферу, при чему до површине Месеца стиже углавном црвена компонента светлости. Управо зато Месец у овим тренуцима добија препознатљиву бакарноцрвену нијансу, због чега се на Западу ова појава често назива „крвави Месец“. Ђуран напомиње да су окупљени били заинтересовани да чују и научне чињенице о којима је говорио.
-Поред Месеца током помрачења посматрали смо планету Сатурн, двојне звезде Алкор и Мизар у Великом медведу а присутни су упознати и са циркумполарним сазвежђима која су видљива са наших географских ширина током целе године – додао је Младен Ђуран.
Од нашег саговорника сазнали смо и да је у плану да организује астрономско вече током којег ће тема бити астрогнозија – препознавање звезда, сазвежђа и других небеских тела.
А.Ђ.
Како је подсетио Саво Орељ, председник градског СУБНОР-а, на данашњи дан, пре тачно 84 године, вођена је крвава борба у којој је страдало 17 Кикинђана.
– Подизањем устанка у Србији, 7. јула, дат је сигнал свима који су били спремни да пруже отпор окупатору. Већ 28. јула, двадесетдвојица Кикинђана формирају партизански одред на локацији код Ливнице. За команданта је изабран Угљеша Терзин, а за политичког комесара Рада Трнић Попа. У наредним данима успешно су извели две диверзије – једну на Симићевом салашу, другу на железничком чворишту према Новом Милошеву – казао је Орељ.
Због боље локације и већих шанси за безбедност, одред се премешта на Симићев салаш. Домаћини, Ника Симић са сином и неколико помоћних радника, прихватају борце и обезбеђују им храну и уточиште. Ипак, међу становништвом било је и оних који су сарађивали са окупатором. Немачка полиција добија дојаву да су уочени људи у униформама, а касније им додатно помажу признања двојице заробљених чланова Одреда, једног курира и једног члана Комунистичке партије из Покрајине задуженог за омладину. Они су на путу према Кикинди ухапшени и мучени, и на крају су одали локацију на којој се налазе њихови саборци.
У раним јутарњим сатима, на данашњи дан, преко 350 немачких војника извршило је напад на Симићев салаш. У жестокој борби страдало је 11 бораца. Убијена су и четири војника Вермахта, а више их је рањено.
У том тренутку, заменик команданта био је са групом бораца недалеко од салаша, на обуци. Када су чули пуцњаву, вратили су се и успели да прихвате преживеле саборце. Немци су већ упали на салаш, и митраљеским рафалима покосили кукурузишта и конопљу у којима су се партизани крили. Погинули су бачени у заједничку гробницу.
Из освете, Немци су стрељали Лазара Симића, сина домаћина, као и петорицу помоћних радника који су помагали Одреду. На месту данашњег споменика налази се седамнаест обележја – за погинуле борце и стрељане цивиле.
– Главнина малобројног одреда је уништена. Преживели су се касније прикључили Мокринском одреду, који је заједно са Кумановачким и другим одредима убрзо формирао Севернобанатски партизански одред – истакао је Орељ.
