seminar

csu-tolerancija-i-empatija-(3)

Центар за стручно усавршавање домаћин је семинару под називом „Толеранција и емпатија – вредности за будућност“. Предавачи су Неда Богојевић Прековић, наставница биологије и др Ненад Младеновић, професор енглеског језика. Семинар је намењен запосленима у предшколским установама, основним и средњим школама.

-Тема је увек актуелна, не само у светлу недавних догађања – сазнајемо од Богојевић Прековић. – Рад на емпатији и толеранцији се константно учи кроз васпитање и живот. И ми, предавачи, треба да, с времена на време, размислимо да ли смо довољно емпатични и толерантни ове особине не можемо развијати код ученика уколико их и сами немамо. Наш циљ је да путем семинара разменимо искуства, да видимо које су добре, а које су слабе стране и да на њима радимо.

Предавачи су присутнима пренели нове методе, али и искуства са којима се сусрећу.

-Искуства су шаренолика – додаје наша саговорница. – Деца често ни сама нису  сигурна шта су емпатија и толеранција и да се дешава да несвесно буду нетолерантни и то не из лоше намере него из незнања. Ово је учење је процес и важно је да на њему константно радимо.

У Шумадијском округу постоје подаци о томе колико су ученици толерантни и емпатични, навео је др Ненад Младеновић.

-На основу њих осмишљени су акциони планови на који начин унапредити наставу у том смеру. Најважније да их интегришемо у редован живот школе. Простора за унапређивање има у свим школским предметима и на нама је да помогнемо наставницима да самостално креирају активности којима промовишу различите аспекте толеранције и емпатије у школи, чиме доприносе изградњи бољег  школског окружења.

Семинар је акредитован од стране Министарства просвете за наредне три године.

А.Ђ.

rpk-esg-(1)

Семинар на тему „RBH ESG школа“ одржан је у Регионалног привредној комори Севернобанатског управног округа. Организатори су Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за зелену економију Универзитета у Крагујевцу, а разговарано је о стандардима који усмеравају корпоративне политике како би биле у складу са концептима одрживог развоја у областима животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања.

-Окупљеним представницима компанија пружили смо практичан увид у почетак прикупљања података како би на што бољи начин урадили извештај који је у складу са стандардима – појаснила је Тања Линдер, пројект менаџер Responsible Busniess Hub (RBH) Привредне коморе Србије. – Наша идеја је да појаснимо како да на најбољи начин креирају документ који обухвата сет стандарда о одговорном и одрживом пословању. Извештаје представља праву слику компаније, свих њених активности током године. Он треба да има три компоненте однос према заштити животне средине, запосленима, каква је управљачка структура, пословање, али и утицај на пословну и локалну заједницу. Овим документом свака фирма представља за какав начин пословања се одлучила.

Најзначајнији елементи заштите животне средине су: коришћење природних ресурса, енергетска ефикасност, емисија штетних супстанци у воду и ваздух, емисија угљен диоксида, генерисање отпада, иницијативе одрживости. У друштвену одговорности спадају безбедност и здравље на радном месту, људска права, заштита података о личности и приватности, обуке запослених, политике различитости и могућности, програми за заједницу. Елементи управљања су: пословна етика, права власника, комуникација са заинтересованим странама, посвећеност менаџмента.

А.Ђ.

rpk-energetski-paosi-(2)

Семинар „Енергетски пасош зграде – од закона до праксе“ организован је у просторијама Регионалне привредна комора Севернобанатског управног округа, у сарадњи са Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије и Фондацијом “Хајнрих Бел” организују
Циљ је благовремено информисање привредника и осталих заинтересованих за наступајуће обавезе у вези са енергетском ефикасношћу зграде. Енергетски пасош је сертификат о енергетским својствима зграде који даје енергетску оцену зграде. Његова намена је да корисницима пружају информације о енергетским карактеристикама зграде и потребним будућим улагањима.

Скупу је присуствовала и Ана Марија Угринов, професионални управник стамбених заједница.

-Зграде у нашем граду немају добру енергетску ефикасност, док је у самим становима ситуација нешто другачија с обзиром на то да се доста домаћинстава одлучује на замену столарије за шта конкуришу код локалне самоуправе. Оваква едукација за све нас који се бавимо послом професионалног управника је важна пошто све што чујемо можемо да пренесемо станарима у стамбеним заједницама. Постоје и банке које кредитирају стамбене заједнице за ову врсту посла, међутим још увек не знамо какав модел финансирања се нуди. Градови Ниш, Нови Сад и Београд били су део пилот пројеката везаних за енергетску ефикасност стамбених зграда што је уродило плодом јер је приметна штедња енергетских ресурса. Инвестиција је значајна, али за неколико година она ће се исплатити – сазнајемо од Ана Марије Угринов.

Координатор у Фондацији „Хајнрих Бел“ Тибор Молдваи навео је да се подржавају пројекти из такозване зелене агенде и зелене транзиције.

 

-У Србији велики број стамбених зграда не задовољава стандарде Европске уније у погледу енергетске ефикасности. Тренутно се највећи број објеката рангира у категоријама Е и Ф, а требало би да достигне Ц или Б. Објекти саграђени после 2012. године требало би да имају енергетске пасоше. Уређење фасада и кровова предуслов је за бољу енергетску ефикасност. Наша Фондација има два пројекта на основу којих локалне самоуправе, а међу њима и Кикинда, добијају око 50 одсто субвенција које ће упутити грађанима како би се побољшала енергетска ефикасност у кућама и становима. Искуство које имамо говори нам да су капацитети највећи изазов, односно енергетски менаџери немају довољно људства да организују све конкурсе – навео је Молдваи.

Пасош је обавезан приликом добијања употребне дозволе за нове зграде и обимних реновирања постојећих још од 2009. године. Најновијим изменама Закона о планирању и изградњи, предвиђено је да наредних година све зграде, без обзира на старост и име, имају овај документ. Осим енергетског пасоша, обухваћено је и представљање услова учења локалне самоуправе у програму и примера добре праксе.

А.Ђ.

error: Content is protected !!