saša čolak Архиве | Кикиндски портал

Борба против фалсификованог меда: Пчелари траже строже казне

Redakcija Kikindski March 12, 2026

Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство. Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.

-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.

Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.

-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.

Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.

-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.

Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.

-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.

Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.

-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.

Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.

Т. Д.

Топла зима и пролећни мразеви нису, за сада, лоше утицали на пчеле

Igor Crnogorac March 29, 2024

Према недавно објављеном билансу у билтену Републичког хидрометеоролошког завода, зима 2023/2024. године била је најтоплија од 1951. године и сушна у већем делу земље. Забележене су рекордно високе вредности температура. У неким местима забележени су и летњи дани, а регистрована су два топлотна таласа. Кикинда се нашла међу три града (поред Крушевца и Краљева) у којима је измерено рекордно дуго сијање сунца током зиме.

Између осталих, последице утицаја ових зимских метеоролошких изненађења, полако своде и пчелари.

– Цела зима и први дани пролећа су нас врло изненадили – каже за Кикиндски портал Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине. – Пчеларством се бавим готово 40 година, али овакве временске прилике нисам запамтио. Ипак, пчеле никад нису биле боље него овог пролећа, али је то релативно јер је све и оживело доста раније. Оно чега се плашимо, што смо имали првих дана пролећа, то је мраз којег је било у целој земљи. Код нас су те најниже температуре биле степен и два испод нуле, што ће се лоше одрадити на цветање воћа. Пчеле су, за сада, накупиле довољно хране, не знамо још шта нас чека, али се надамо добром.

Пчеле су у добром стању у овом тренутку и прилично добро подносе промену климе, тврди Чолак и наводи да је багрем претрпео доста велику штету због мраза.

– Ми у Кикинди немамо багремову пашу, али је репица у фази пред цветање. Обично почиње да цвета 15. априла, али ће ове године то бити бар 20 дана раније. Сунцокрет, који је тек у фази у сетве, понеће исхрану, али само ако не буде тровања, ако ратари и ми будемо на истом задатку, као што смо били неколико година уназад јер једино ће тако бити добро и њима и нама – сигуран је Чолак.

Ако томе додамо и већ познате проблеме са којима се суочавају пчелари: чињенице да је откупна цена сунцокретовог меда ниска – прошле године је била 1,8 евра за килограм, али да откупа готово и да нема, пчеларима остају проблеми стварања залиха јер од куће продају само пет до 10 одсто производње.

Поред тога, како се чуло јесенас на скупу војвођанских пчелара у Кикинди, субвенције су сувише ниске да би биле довољне за опстанак пчелара, посебно оних којима је то једини извор прихода. У Кикинди се пчеларством бави између 250 и 300 суграђана.

С. В. О.

368360000_806306541254606_6072185773922956960_n

Стручни скуп окупио пчеларе из читаве Војводине

Aleksandra Djuran November 18, 2023

Кикиндско удружење пчелара домаћин је стручном скупу који се бави актуелним дешавањима у пчеларству. Наш Град и удружење посетили су гости из читаве Војводине, а добра сарадња и размена искустава важна је за даљи напредак ове пољопривредне гране, казао је Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.

– Наш циљ је да упутимо наше госте на који начин да успоставе што бољу сарадњу са својим локалним самоуправама везано за конкурсе с обзиром на то да кикиндски пчелари имају изузетну сарадњу са Градом. Разменићемо искуства са терена, а организована су и стручна предавања која су нам потребна да се изборимо, пре свега са болестима. Откупна цена сунцокретовог меда је веома мала, 1,8 евра за килограм, међутим не можемо за то да кривимо никог јер је ситуација у читавој Европи иста. Примера ради цена истог меда у Мађарској је 1,6 евра – рекао је Чолак.

Госте, али и домаћине овог скупа поздравио је градоначелник Никола Лукач, са својим сарадницима који је истакао да пчеларима треба помоћи.

-Домаћи, квалитетан мед волим да пробам и то је производ који нас издваја. Град, Покрајина и Република максимално се труде да помогну удружењима пчелара. Удружења су важна јер само тако, уједињени, пчелари могу да се изборе за што боље услове. Локална самоуправа има пуно разумевања за пчеларе и добри смо им партнери у остварењу њихових циљева, али и решавању проблема – прецизирао је Лукач.

Председник кикиндског Удружења пчелара Милош Јанчић напоменуо је да је производња година за пчеларе била солидна са просечним приносима.

-Највећи проблем у овом моменту нам је продаја меда, тачније то што нема продаје на велико, а ако је има откупна цена је ниска. То је разлог што имамо пуно меда на залихама, а почињу припреме за наредну сезону. Од куће се прода врло мало меда, свега пет до 10 одсто од укупне производње, и цена је од 600 до 700 динара. То је довело до тога да сви смањују број кошница, а млади нам се не прикључују. Субвенције нам значе, међутим, са овом ценом меда то је недовољно за опстанак – рекао је Јанчић.

Болести пчела увек су актуелне и важна је размена искуства за лечење и третмане, али и скренути пажњу на злоупотребу антибиотика у пчеларству. Велико тровање пчела на територији нашег Града било је 2019. године и четири године касније ситуација се умногоме поправила јер су, пре свега, пољопривредници ти који су престали да третирају своје усеве препаратима погубним за пчеле.

Неправилна употреба пестицида уништава кошнице – да ли ће апели пчелара уродити плодом?

Igor Crnogorac March 31, 2023

На почетку смо периода цветања воћа, па су Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде и Савез пчеларских организација Србије заједнички апеловали на пољопривредне произвођаче, кориснике средстава за заштиту биља и пчеларе, како би се смањио ризик од тровања пчела.

„Неправилна употреба средстава за заштиту биља, поред опасности да доведе до тровања пчела, утиче и на опрашивање: услед лошег опрашивања, не само да опада принос, већ се и смањује квалитет плодова, па је и мање плодова прве класе у роду”, наводи се у апелу.

Потписници подсећају да Закон потпуно забрањује примену пестицида отровних за пчеле у току цветања, у било ком делу дана, тако да се пестициди који су отровни за пчеле не смеју примењивати ни увече, ни рано ујутру.

Управа и Савез пчеларских организација апелују на пољопривредне произвођаче, да, чак и када примењују средства за заштиту биља која су отровна за пчеле код културе која није у цвету, прво сузбију корове у воћњацима јер, како наводе, корови који су у фази цветања могу да буду посећени од стране пчела.

Посебно скрећу пажњу пољопривредним произвођачима да је, приликом третирања уљане репице и соје инсектицидима, забрањено примењивати оне који су отровни за пчеле у току цветања.

Проблем је и третирање комараца из ваздуха, упозоравају, јер се често поклапа са цветањем липе и других медоносних биљака које пчеле интензивно посећују.

О томе зашто су апели неопходни и како се пчелари „носе“ са овим проблемом, за наш портал говори Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине, дугогодишњи председник Удружења пчелара Војводине. Чолак се пчеларством бави 37 година.

– Проблем је у томе што се не контролише спровођење прописа приликом третирања пољопривредних култура инсектицидима – каже Чолак. – Раније пестициди нису били, у тој мери, отровни за пчеле, нити је било толико пољопривредне производње на великим површинама, па је и тровање пчела био спорадична појава и догађала се на микролокацијама.

Чолак је подсетио на два велика инцидента на подручју Кикинде – први који се догодио 2015. године, када је 3.509 кошница изгубило све излетнице због тровања, али су пчелиње заједнице ипак некако преживеле; други се догодио 2019, када је, како каже, било стравично тровање. Тада је потпуно уништено 1.668 кошница отровом „фипронил“ који је, у том тренутку, био седам година забрањен за употребу на пољопривредним културама у Србији. Све је пријављено Полицији, али починиоци никада нису пронађени.

– Са позиције члана Групације за пчеларство Привредне коморе Војводине, још пре неколико година поднео сам захтев за измену Кривичног законика Србије – да то не буде само кривично дело, него и да се процесуира по службеној дужности. Пчелари не могу и не треба појединачно да се боре са адвокатима великих корпорација. Ове године предлог је обновљен и сада је потребно да лобирамо да се закон измени – каже Чолак.

Да се проблем мора решавати системски јасно је јер, како каже Чолак, пчелари сваке сезоне, од марта до краја августа, брину да ли ће пчеле затећи живе.