Драмска секција „Јожеф Атила” Културно-уметничког друштва „Еђшег” из Кикинде постигла је изванредан успех на 29. Сусретима аматерских позоришних ансамбала војвођанских Мађара, одржаним у Темерину. Са најновијом представом „Полуснови”, по делу Петера Болдижара, у режији Шандора Кираља, ансамбл је понео титулу апсолутног победника фестивала, освојивши награду „Патаки Ласло” за најбоље традиционално извођење, у конкуренцији 16 представа из целе Војводине.
Такође су добили позив да „Полуснове” изведу на сцени Позоришта „Костолањи Деже” у Суботици. Уз то, Норберт Ђуранки освојио је награду за најбољу главну мушку улогу, која подразумева бесплатно учешће у кампу за талентоване глумце, који се сваке године одржава у Сенти.
Председница КУД -а „Еђшег” и чланица Националног савета мађарске националне мањине, Рамона Тот, каже да је овај велики успех резултат изузетног залагања сваког члана ансамбла.
– Велика је радост за мене лично, али и за цело наше друштво, што је представа „Полуснови” постигла изванредан успех на овогодишњем Сусрету. Искрено ме радује што се Шандор Кираљ истрајно и предано бави и одраслим и млађим глумцима и посебно ми је драго што су Норберт Ђуранки и Давид Чикош прихватили главне улоге у најновијем комаду. Мислим да су изузетно добро осетили своје ликове и да је њихова међусобна игра на сцени функционисала сјајно. Поносна сам на сваког члана ансамбла „Јожеф Атила” јер, поред својих свакодневних обавеза, вечери и викенде посвећују учењу текста, долазе на пробе, израђују плакате, баве се светлом и тоном, суфлирају, припремају краће комедије попут једночинки, а на разним манифестацијама нашег удружења наступају као рецитатори и наратори. Тимски дух је изузетно важан и одлично функционише унутар њихове екипе. Честитам свима који су допринели реализацији овогодишње награђене представе – рекла је Рамона Тот.
Поред награђених глумаца, у представи „Полуснови”, која је премијерно изведена прошле суботе, играју и Вивијен Фазекаш, Теодор Сили и редитељ Шандор Кираљ.
Током десет дана трајања фестивала у Темерину, аматерске позоришне групе представиле су своја најновија остварења у разноврсним жанровима – од комедија и драма до поетских композиција и представа за децу.
Сусрети су одржани у организацији Културно-уметничког друштва „Ширмаи Карољ” из Темерина, Културног савеза војвођанских Мађара, Завода за културу војвођанских Мађара, и уз подршку Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Фестивал је поново потврдио свој значај као снажан подстицај очувању мађарског језика, културе и идентитета, али и као прилика за размену искустава, повезивање и промоцију позоришног аматеризма широм Војводине.
С. В. О.
Рад на представи трајао је од краја јануара, пробе су прилагођаване обавезама глумаца-аматера који су сви запослени, што указује на велики ентузијазам актера да, за само два месеца, припреме ову захтевну дуо-драму.
– О овом комаду размишљам већ годинама. Занимљив је јер је писан једноставним језиком, за обичне људе. Говори о двојици луталица који преживљавају од данас до сутра, спавају по клупама и старим амбарима и, када преживе дан, увече сањају о малим стварима: о тањиру топле хране, о мору, о белом ћебету. То сањарење им даје снагу да ујутру наставе да живе. Да нема снова, дали би отказ животу. Ту је поента – јер лепота живота је у малим стварима, не у великим – рекао је редитељ Кираљ.
Главне улоге Кираљ је поверио талентованим младим глумцима: Давиду Чикошу и Норберту Ђуранкију, док се у мањим улогама појављују Вивијан Фазекаш, Теодора Сили и сам редитељ Кираљ.
Представа ће у уторак бити изведена на 29. Смотри аматерских мађарских позоришта Војводине у Темерину, а глумачка група из Кикинде једина је која је наступала на сваком сусрету.
– Или сам играо или сам, последњих 11, 12 година и режирао – каже Кираљ. – Често смо добијали награде, али мени је најважније да публика има прилику да нас гледа. Сада правим представе које могу да се одиграју и у ћошку кафане.
Премијери су присуствовале чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, и Рамона Тот, чланица Савета мађарске националне мањине.
Публика је на премијери уживала у добро написаним, топлим, духовитим, али дубоко горким дијалозима двојице другара са улице које муче различити, а заправо исти проблеми – да имају оно што највише желе, најмање кошта, а највредније је за њих. Као што је и једно лепо, бело ћебе.
