У Сајану су организоване 29. Севернобанатске жетелачке свечаности. Манифестација је окупила госте из Остојићева, Мађарске из места Апартхалом, Сенте, Црне Баре и Сајана.
Миклош Репергер из Остојићева заједно са још тројицом пријатеља први пут је учествовао у сајанској манифестацији. Они су чланови организације „Мађарски културни круг“.
-И раније смо одлазили на слична окупљања. Наша жеља је да се, пре свега, дружимо, упознајемо нове људе, али и да младе учимо како се некад долазило до хлеба. Наши преци тешко су радили и то не треба да заборавимо – рекао је Репергер.
У својој 89 години најстарији косац био је Ференц Хереши из Сенте. Косу је први пут узео са 15 година.
-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.
Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови фолклорне секције КУД-а „Ади Ендре“ настављају сеоску традицију.
-У косидби учествујемо четврти пут. Наши деде и очеви научили смо да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Наша жеља је да сачувамо традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.
Рад у пољу био је незамислив без жена. Оне су припремале храну, а фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, рекла нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.
-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности – навела је наша саговорница.
Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и више од деценије они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.
Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице. КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва била дан радости и заједништва.
-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.
Ове године организована су и спортска надметања. Такмичари су се опробали у трчању по стрњици, гурању паорских кола и вучењу конопца.
Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.
А.Ђ.
