Одличан и темељно припремљен био је овај Девети Сувача демо фест.. Био би ово јубиларни десети да злогласна корона није једне године прекинула традицију овог фестивала. Али и овако је све звучало као да је за јубилеј-скоро па перфектно: од организације, преко избора бендова, до светла, озвучења…
Десетак одличних бендова, доста добра посета, одлична организација, увежбани бендови и расположена публика, могло би се у најкраћем описати овогодишње рок ходочашће код старог млина.
Додуше, у зависности од извођача, некад се није могло прићи ни близу самој бини, а код неких извођача присутни једноставно нису у довољном броју попунили ни прве и све остале редове.
– Музика чини да из године у годину имамо све више пријатеља и да смо сви окупљени око ове идеје која опстаје већ деценију, а највећа захвалност иде на адресу породице Грбић у њиховог бифеа “67”, јер је њихова подршка од самог старта пресудна. Имали смо срећу да ове године није било проблема са струјом, али смо и даље већи део средстава морали да прибављамо путем донатора, а то није ни мало лако, зато би им се још једном захвалио. Оно што ме посебно радује је да се ни ове године није десио ниједан инцидент. -каже организатор Војислав Ђукић.
Фестивал су отвориле младе домаће снаге, дечији хор “Цврчак”, који делује при АДЗНМ “Гусле”. Иако су се врло кратко задржали на бини, измамили су спонтан аплауз, с обзиром да је некима од њих ово и уопште први јавни наступ.
Након “Цврчака”, уследиле су још једне младе снаге, бечејске “Бубамаре” традиционални гости Суваче, који су маестрално извели неке од рок класика, као и микс хитова чувене групе Аба.
Након изванредних Бечејаца, наступили су старији учесници.
Најбољи одјек код публике имали су домаћи састави, “Тhe Friends”, “Сајгон”, “Кум”, “Рој”, “Феникс фулади рок”…
– С обзиром да сам део Сувача демо феста од самог старта, морам да кажем да је фестивал узрастао у једну озбиљну концептуалну причу и поприма све озбиљније конотације и Кикинда је препозната на културној мапи захваљујући, између осталог и овом фестивалу и из године у годину све смо боље организовани и поносан сам што успевамо заједничким снагама-навео је Били Кинг, водитељ ове манифестације.
Од група које нису из Кикинде, уз један новосадски, један из Банатског Аранђелова и два Зрењанинска, наступио је и пожаревачки састав “Чврге”.
Генерално, квалитет извођача је био на завидном нивоу. Озвучење и светлосни ефекти одлични, публика расположена.
Додуше, увежбани и с чврстом вером у своје знање, десило се и да се понекад гитаристи занесу па претерају у соло деоницама, желећи да импресионирају присутне и имитирају Радомира Михајловића Точка. Заборављајући на моменат да се точак времена окреће и да су гитарски хероји остали у седамдесетим. На крају, сваки бенд је сам бирао како ће употпунити својих пола сата на бини и чиме (раз)очарати присутне. На срећу, врло мало је било “празног хода” и музичари су показали да су сви заслужили овогодишње учешће на овом престижном фестивалу.
Пожаревачке “Чврге” су наступиле за сам крај. Ауторски, мелодични ска рок састав. Међутим, с обзиром да су наступили нешто пре два часа ујутру, није остало превише публике да их слуша. По једнима овај бенд веома подсећа на “Дубиозу колектив” па стога нису ни хтели да остану да их одслушају. Другима је управо то и био разлог да остану да их чују, јер, како оно гласи она чувена Бреговићева изјава: “Боље да личе на нешто, него да не личе ни на шта”.
Н. Савић
