rekorder

Кикинда рекордер у неславној статистици: Чак два од три брака заврше се разводом

Aleksandra Djuran Аугуст 1, 2024

Брачни завети о доживотном заједничком животу и дељењу добра и зла, у пракси, у нашој средини, ређе се обистињују. У неславној статистици о учесталости развода бракова, Кикинда је водећи град. То недвосмислено показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику о закљученим и разведеним браковима на територији Републике Србије за 2023. годину. У нашој земљи, просечно се разведе сваки трећи брак, док је у Кикинди тај постотак знатно већи- чак два од три склопљена брака заврше це разводом.

То значи да Кикинђанке и Кикинђани доживљавају брачни бродолом два пута чешће од просечног становника наше земље.

Шампионска позиција нашег града када је реч о разводима није нова, указује специјалиста клиничке психологије и судски вештак Ђорђе Поповић.

– Кикинда је хронично првак Србије у броју развода. У просеку, на 100 венчања имали смо око 50 развода. Време у ком живимо је богом дано за одгајање егоцентризма. Капитализам је са собом донео индивидуализам, који у слободном преводу значи егоцентризам, а егоцентризам у слободном преводу значи себичност, која се, само је питање времена, претвара у грамзивост, а она у похлепу, а похлепа, како је то говорио Ђура Јакшић, у пакост и злобу. Данас ретко ко има способност да достојанствено, мирно и одговорно дели живот са другом особом. Нове генерације нису одгајане у алтруистичком духу, већ управо супротно, за разлику од периода до деведесетих година, када смо умели да бринемо једни о другима, разумели туђу невољу, а не само сопствену. Дошло је време у којем је појединац себи најважнији на свету. У таквој клими незнатне су шансе да се дуго одржава и постоји квалитетан брак- оцењује Поповић.

Развод није само једна од најстреснијих ситуација у животу. Често је то болна траума који доноси много више невоља од сломљеног срца. Старатељство над децом и подела имовине представљају камен спотицања велике већине дојучерашњих партнера.

– Као судски вештак већ двадесетак година имам прилике да посматрам како се људи разводе. Ретко се дешава да се људи разведу као људи. Нажалост најчешће се разводе као разбојници који имају свашта да кажу једно о другом. Пошто послушам обе стране и сву могућу обострану артиљеријску паљбу, питам- ко вам је држао пиштољ кад сте потписивали судбоносно да. Тиме хоћу да кажем да је у реду развести се, ако супружници више не могу заједно, али разилажења у миру готово да нема. Могуће је да неки проценат људи може без злих речи да оду свако на своју страну, али то се врло ретко среће. Најчешће су ту бес, гнев, агресија, мржња…- прича наш саговорник.

Више од половине разведених су они који имају децу, а међу разведеним браковима с децом, најчешћи су они с једним дететом.

Старатељство добијају мајке, у 70 одсто случајева. Најболнија су међусобна разрачунавања бивших супружника преко деце.

– Имамо један случај развода брака који је био пре седам година, а супружници се од тад све време туже ко ће бити старатељ деце. То је отишло на више судске инстанце, укључене су бројне институције. Доста пута сам и чуо реченицу од „главе породице”- узећу ти све- стан, децу, ништа нећеш имати. У 90 или више одсто случајева, жена је та која пише тужбу за развод брака. Дозлогрди им јер се мужеви понашају као високи гости у хотелу у ком су протеклих година одседали и нису ништа нарочито радили. Подсетићу на изреку која ми се не свиђа, али је нашла место код нас: „Кућа не стоји на земљи, него на жени”. Та изрека потиче из времена ког више нема, а волео бих да се измени и да кућа не стоји на жени већ на мужу и жени равноправно, на два стуба- каже Поповић.

Разлози за окончање брака су: насиље, љубомора, мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних парнера, прељуба, алкохолизам, непремостиве разлике у погледу најважнијих животних питања, финансијски разлози. Неретко се данас учесталост развода доводи и у везу са еманципацијом жена и њиховом економском самосталношћу.

– Истраживања су показала да два фактора најчешће доприносе разлазу, а то су љубомора и мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних партнера. Љубомора кад уђе тешко се лечи, квари однос, руши поверење, као болест која има еволуцију. Још један феномен је одавно уочен. Брачни однос почиње да се клима у тренутку кад се роди прво дете – наводи Поповић.

Брак изискује посвећеност, љубав, разумевање, поверење, уважавање. Али може ли дугогодишње партнерство да доведе до засићења у вези? Наш саговорник указује и на овај феномен.

-Има једно искуство срочено у изреци: „Кад дуго живе заједно, животиње се заволе, а људи замрзе”. Феномен засићења се ретко помиње, понекад се говори о брачној монотонији, али то по мени није адекватан израз, пре бих рекао засићење. Посматрајте брачни пар који хода улицом- ћуте озбиљних лица на којима је видљив умор, за разлику од призора када видите момка и девојку, који су живахни, причају… Брак је озбиљан, дуготрајан и тежак посао, то би била моја дефиниција брака- каже Поповић.

Најновији подаци Републичког завода за статистику показују и то да после Севернобанатског округа, по учесталости развода предњачи Севернобачки регион. Две општине које се, у нашем округу, највише истичу су Ада, где су разводи чак учесталији од судбоносног да, и Сента у којој се на десет закључених бракова, безмало девет (8,7) оконча разводом.

БРАКОВИ НАЈЧЕШЋЕ ПУЦАЈУ У ЧЕТВРДЕСЕТИМ

Старосна доб при ступању у брак, али и разводу помера се навише. Просечна старост мужа при разводу брака у Србији је 45,2 године, а жене 41,7 година. Просечна старост младожење при ступању у први брак у нашој земљи је 31,8 година, а невесте 29,1 година. У Кикинди је нешто млађи просечан новопечени брачни пар. Кикинђани при ступању у први брак имају у просеку 30,8 година, а суграђанке 27, 8 година.

РАЗЛАЗ ПОСЛЕ КРАТКОГ, АЛИ И ДУГОГ БРАЧНОГ СТАЖА

Пут од меденог месеца до брачног бродолома некада је веома кратак. Разводе се млади брачни парови, после свега неколико година заједничког живота, али и они са вишедеценијским брачним стажом. Просечно трајање разведеног брака у Србији је 13,7 година, а у Кикинди. 14,2 године. Међутим, то не значи да после толиких година заједничког живота наступа најкритичнији период, већ да је у питању средња вредност. Наиме, највише је разведених супружника са брачним стажом до 9 година, али и оних који су добро и зло делили дуже од 25 година.

Просечно трајање разведеног брака се доста разликује по градовима, показују подаци РЗС. Примера ради, у Александровцу је свега 5,5 година, а у Житорађи 28,9 година.

Ј. Црногорац

Бранислав Чубрило Рус: Рекордер по броју одиграних представа

Jelena Trifunović Јануарy 23, 2024

Кад су ми честитали рођендан и одлазак у пензију 15. децембра, играли смо „Ординацију”, а колеге су ми приредиле мало изненађење. Рекао сам им: ја сам ту, ако треба ћераћемо се још

На даскама које живот значе је од давне 1976. године. Са више од 2.200 одиграних представа и 84 премијере, овдашњој публици је добро знан и радо виђен на сцени, као и на тв екранима и филмском платну. Петнаестог децембра прошле године, на свој 65. рођендан, отишао је у пензију, али то никако не значи његов раскид ни са глумом ни са кикиндским Народним позориштем.

У овој театарској кући, убедљиви је рекордер по броју одиграних представа. Надимак Рус носи од кад зна за себе- било да су за њега у дечачким данима говорили да је „јак као Рус” или да, у игри „гађа као Рус” јер је толико прецизно погађао новчиће и палидрвца.

У позоришту је радио и као шеф технике, организатор, креирао сценографска решења.

Како сте упловили у глумачке воде? Да ли је глума била младалачка жеља и љубав?

– Игром случаја, још као основац бавио сам се рецитовањем, а у вишим разредима основне ишао сам и на такмичења, стигао до републичког нивоа. Била је то полазна тачка. Наставница српскохрватског Даринка Коледин ме је позвала и договорила сусрет са мени и данас веома драгим, дугогодишњим управником позоришта Браниславом Шибулом. У младалачким данима, глума је ишла заједно са спортом, кошарком коју сам волео и играо низ година.

И толико су вам те „даске које живот значе” прирасле к срцу да више нисте ни силазили с њих?

– Не, осим паузе када сам био на одлужењу војног рока. У књизи Саве Савина занимљив податак је да 10 година живота треба бити у позоришту за 1000 одиграних представа.

Хоћете ли наставити да играте?

– Хоћу. Кад су ми честитали рођендан и одлазак у пензију 15. децембра, играли смо „Ординацију” тог дана, а колеге су ми приредиле мало изнанађење. Рекао сам им: ја сам ту, ако треба ћераћемо се још. У ствари све зависи од позоришта, колико ћу бити потребан.

Која вам је најдража улога?

– Глумац ако озбиљно приступа свом позиву, онда би свака улога требало да буде драга. Наравно, разлика је у тежини и у томе шта захтева. Има улога које боље легну, или се боље изнесу на сцени, прихвате од публике. Трудио сам се да, и ако је мала улога да се запамти, остане упечатљива, да се верно дочара лик који тражи редитељ. Има представа са којима смо се такмичили са најбољим позориштима из тадашње Југославије, али памтим и улоге из других комада које су ми такође остале урезане у сећање и драге. „Ожалошћена породица” је практично преломила да позориште пређе из аматерског у професионални статус. Наравно, то је и због низа представа које су претходиле. Потом „Радован Трећи” који сви памтимо по Зорану Радмиловићу, а на нашој сцени је био постављен у другачијем виђењу. Улога у „Полицајцима” такође је остала упамћена и награђена. Наравно и „Извол’те у Сакуле” са ликом јунака из Лике. Кад смо играли Сакуле у Сакулама, писац Зоран Петровић ми је поклонио књигу и у посвети написао: „Најбољем јунаку из Лике, а у мојим Сакулама”. Остану заиста лепе и драге успомене.

Иако су глумцима ван Београда и Новог Сада мање доступни ангажмани на телевизији и на филму, ви имате низ остварених улога? Како је долазило до сарадње?

– Имао сам срећу, без обзира што смо ван центара, прилично сам снимао. Продуцентима и редитељима јесте једноставније да ангажују неког ко им је ближе. Будеш испуњен кад желе и траже баш тебе. Са Гораном Марковићем сам радио „Турнеју” и „Фалсификатора”, са заиста врхунском глумачком екипом. Претпрошле године био сам ангажован у филму „Џем од кавијара”, прошле је уследио „Мачји крик”. Имао сам лепу епизодну улогу и у серији о Иви Андрићу „Нобеловац”, која би на пролеће требало да крене на РТС-у.

Глумили сте и у серијама „Јесен стиже, дуњо моја”, „Јагодићи”, „Шетња са лавом”, „Црна свадба” итд. Каква је разлика глумити у позоришту и радити снимајуће пројекте?

– У позоришту када се спрема улога, то траје 35, 40, 45 проба, колико је потребно, али за серију се добије улога и нема толико времена да се са редитељем прича о томе шта се жели. У најкраћем се то договара, на сету се то још може поправити и то је то. У позоришту можеш да кренеш од супротног, па да се евентуално редитељ сложи да је то бољи пут. На снимањима се то не ради, већ се испуњавају задаци.

Ко су вам глумачки узори односно ког глумца посебно цените?

– Од свих, најдражи и најближи ми је био легендарни Павле Вујисић. „Човек из народа” који је све одиграо са толиком природношћу. Његова глума је зрачила невероватном лакоћом. То је суштина. Није све у лепоти, кључ је у природности. Камера је око које све види и запажа и ту се ништа не може сакрити.

Каква је кикиндска публика?

– Мени је веома драга јер смо толико година заједно. Мој утисак је да већина жели више да оде у позориште да се насмеје и забави, и такве комаде публика радо гледа више пута. Ипак, позориште мора да има на репертоару и представе такмичарског карактера- за селекторе и фестивале, али мора се водити рачуна и о публици. Мало позоришта има представе које игра по 50 пута, а ми имамо и оне које смо играли 100 и 150 пута.

Члан сте Савета Месне заједнице Наково. Шта вас је мотивисало да се ангажујете у тој улози?

– Прихватио сам да се ангажујем како бисмо нешто оставили деци, поред онога што Наково има. Била је потребе за спортско-рекреативним центром, осим стадиона Полета, који је ту одавно. Решили смо да сметлиште на ободу села очистимо, пошумимо, ископамо језеро, направимо садржаје за децу и остале мештане. Рекао бих да смо урадили много. Ту је сад језеро, наткривена тераса, дечије игралиште, терен. Настављамо даље.

НАГРАДЕ

Издвајамо неке од награда које је овај кикиндски глумац добио током безмало пола века на театарској сцени:

Октобарска награда града Кикинде
Награда за глуму, у представи „Полицајци” 1985.год. на 26. Сусретима аматерских позоришних друштава Војводине. Награда додељена одлуком жирија.
За улогу Агатона у представи „Ожалошћена породица”, награда глумац вечери – одлуком публике и награда „Пеђа Јовановић” на 36. Фестивалу аматерских позоришта у Кули 1994. године
За исту улогу (Агатон у представи „Ожалошћена породица), награда (глумац вечери – одлуком публике) на 38. Фестивалу драмских аматера Југославије у Врању 1994.
Награда за глуму (Радован у представи „Радован Трећи”), одлуком жирија на 47. Сусретима професионалних позоришта Војводине 1997.