У Галерији Нова Народног музеја, вечерас је одржано представљање стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, која на јединствен начин осветљава наслеђе једне од најзначајнијих српских владарских породица.
О значају овог пројекта говорио је Александар Марушић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја и један од уредника публикације, истичући да је реч о издању које се разликује од класичних историјских студија.
– Ово није класична историографска публикација, већ кроз предмете, документе и личне ствари чланова династије добијамо другачији, веродостојнији увид у њихов живот и утицај. Не приступамо теми са намером да их глорификујемо, већ приказујемо оно што је сачувано – кроз то видимо и приватни живот, односе и дух једног времена – нагласио је Марушић
Пројекат је започет 2010. године, а од првобитно планирана два до три тома, до сада је објављено чак седам књига, док је у припреми и осми том. У раду на публикацији учествовало је 88 стручњака из различитих области, чији је заједнички рад резултирао обимном базом података о династији Обреновић.
Посебан изазов представљало је прикупљање грађе из великог броја институција, не само у Србији, већ и у иностранству.
– Сарађивали смо са институцијама из региона, али и из земаља попут Аустрије и Француске, а пројекат се шири и ван европских оквира. То је био изузетно динамичан и инспиративан процес, који нас је све повезао и обогатио новим сазнањима – истакао је Марушић.
Публикација обухвата више од 2.500 артефаката – од личних предмета, писама и фотографија, до одликовања, новца и намештаја. Међу најупечатљивијим су, како каже Марушић, и предмети који сведоче о драматичним историјским догађајима.
– Тешко је издвојити један предмет, али свакако су занимљиви они који носе снажну историјску причу, попут предмета везаних за Мајски преврат као што је део завесе у коју су била умотана тела последњих Обреновића, личних ствари краља Милана или мање познатих детаља из живота кнегиње Јулије – навео је он.
Ова публикација, како је истакнуто, представља значајан допринос савременој музеологији и историографији, јер омогућава нова тумачења прошлости кроз материјалну културу, повезујући институције и истраживаче широм региона и Европе.
У плану је наставак пројекта и објављивање нових томова, а жеља аутора је да едиција достигне најмање десет књига, чиме би се додатно заокружила прича о заоставштини династије Обреновић.
Т. Д.
