najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“, sutra (četvrtak) organizuje „Dan polja strnih žita“. Ovo je prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, kao i da pogledaju hibride pšenice, ječma i uljane repice, među kojima ima i novih sorti.
Okupljanje je zakazano za 10 sati, posle čega će biti organizovan obilazak terena pod pomenutim kulturama. Nakon toga predviđeno je vreme za diskusiju.
Aleksandar Pap, savetodavac PSS, u okviru predavanja na temu „Regenerativne poljoprivrede“, organizovanim u Poljoprivrednoj stručnoj službi, okupljenima je predstavio novi sistem u proizvodnji. I ovaj skup deo je edukacije poljoprivrednika koja se organizuje nekoliko nedelja unazad.
-U regenerativnoj poljoprivredi cilj je da se u što većoj meri sačuva humus i da se obnovi jer su nove tehnologije proizvodnje dovele do iscrpljivanja zemljišta i njegovog gubitka. Ideja je i da se ovakvim načinom proizvodnje veže što više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte odnosno da organsku materiju zadrži u zemljištu – pojasnio je Pap i dodao da se u svetu svakodnevno promoviše ovakva praksa.
U našoj zemlji osnovan je i Savez regenerativne poljoprivrede koji nudi odgovore na sva pitanja.
-U osnovi, usevi se gaje uz minimalnu i potpuno bez obrade zemljišta. Smanjenje troškova i povećanje biodiverziteta trebalo bi da dovede do toga da ovakva proizvodnja bude održiva. To bi značilo i promenu svih mašina koje su se do sada koristile, kao i oruđa za rad. Ovakav način uzgoja nije moguć bez izmene svesti poljoprivrednika o načinu proizvodnje – napomenuo je Aleksandar Pap.
Prema važećim zakonima u Srbiji, zemljište mora da bude obrađeno, a regenerativna poljoprivreda propagira suprotno. Pap napominje da se u Evropi ovakav način proizvodnje maksimalno promoviše, uz značajne subvencije, te se poljoprivrednici odlučuju za ovu novinu.
U Poljoprivrednoj stručnoj službi održana je prva obuka za profesionalne korisnike za upotrebu pesticida. Ona se realizuje u saradnji sa Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a cilj je da svi koji koriste sredstava za zaštitu bilja dobiju sertifikat.
Na prvom predavanju bilo je prisutno 25 poljoprivrednika. Tokom jednodnevne obuke poljoprivrednici će, pored upoznavanja sa pesticidima, moći i da pitaju sve što ih zanima, navela je Jelena Svirčev, inženjer za zaštitu bilja PSS.
-Svi koji koriste sredstva za zaštitu bilja moraju da prođu obuku kako se ponašati sa zaštitnim sredstvima, kako da ih koriste, da ih kupe, transportuju, koriste, šta treba uraditi u slučaju trovanja, kako ona utiču na njih same, okolinu, njihove porodice. Nakon obuke svi su polagali test što je i uslov za dobijanje najpre potvrde nadležne Poljoprivredne službe, a potom i sertifikata Ministarstva bez kog neće moći da se kupuju i koriste pesticide – istakla je Jelena Svirčev.
Većina poljoprivrednika već je, u velikoj meri, upoznata sa onim što im stručnjaci predaju i ovo je prilika da obnove stečeno i steknu novo znanje. Sve je prilagođeno proizvođačima i onome što već rade. Obuka obuhvata deset tema od kojih su osam usko stručne i vezane su za zaštitu bilja, jedna je vezana za zakonsku regulativu, a jedna se odnosi na mehanizaciju odnosno uređaje koji se koriste.
-Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca ima više od 5.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a na predavanjima ćemo formirati grupe od 30 do 40 polaznika. Odlazićemo i u sela nakon što se prijavi određeni broj proizvođača. Trudićemo se da obuka bude najmanje jednom nedeljno – rekao je direktor PSS Mladen Đuran. – Važno je da se prilikom uplate ne pogreši broj računa i poziv na broj jer u suprotnom neće moći da prisustvuju predavanjima u Kikindi. Zahtevi se podnose u Poljoprivrednoj stručnoj službi, a mi smo, da bi olakšali svima, izradili i softver koji prati sve aktivnosti vezano za obuku.
Svi zainteresovani treba da se obrate Poljoprivrednoj stručnoj službi, a prijavljivanje je moguće i putem mejla obukakikinda@gmail.com , lično ili pozivanjem savetodavaca.
Ista obuka obuhvatiće i poljoprivrednike u Novom Kneževcu gde će zainteresovani moći da se o svemu raspitaju u opštini, a savetodavci će edukacije organizovati i ovom mestu.
A.Đ.
Predavanje na temu „Prerada voća i povrća na gazdinstvima kao izvor dodatnih prihoda“ organizovano je u Poljoprivrednoj stručnoj službi. O temi je govorila savetodavac Jelena Kljajić koja se osvrnula i na zakonsku regulativu koja se odnosi na takozvana mala poljoprivredna gazdinstva i o tome šta je neophodno da od proizvoda koje prerade ostvare i dodatni prihod.
-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je pravilnik kojim je tačno utvrđeno ko može da prerađuje proizvode na gazdinstvu, koje uslove moraju da ispunjavaju, kako izgleda kontrola kvaliteta, kako da sertifikuju proizvod. Procedura nije komplikovana i podrazumeva registraciju u Agenciji za privredne registre koja može da se odradi elektronskim putem. Upisuju se u centralni registar malih proizvođača poljoprivrednih proizvoda i tako stiču zakonsku mogućnost da prodaju sve što proizvedu – saznajemo od Jelene Kljajić.
Dva je načina prodaje proizvoda iz voćnjaka i povrtnjaka.
-Jedna je prodaja sa kućnog praga. Mahom su to manje količine i reč je o voću i povrću koje višak gazdinstvu koje ga je proizvelo i oni mogu da ga prodaju samo u svojoj sredini. Sa druge strane imamo i proizvođače sa malim proizvodnim kapacitetima koji imaju prostorije za preradu. Njihovi proizvodi mogu da se prodaju u čitavoj zemlji. Inspekcije proveravaju da li je gazdinstvo ispoštovalo proceduru propisanu Zakonom i Pravilnikom – istakla je naša sagovornica.
Kako navodi Jelena Kljajić na teritoriji grada ima dosta sugrađana koji se bave prodajom voća i povrća sa kućnog praga:
-Mali broj njih je registrovan i cilj je da im ukažemo da ne mogu da, na primer, skuvaju pekmez od voća koje im je preostalo i da ga prodaju, a da nisu upisani u APR-u.
Ovo je četvrta godina koja je, usled vremenskih uslova, bila loša za voćare, pogotovo za one koji imaju manje površine. Na teritoriji grada u ekspanziji je proizvodnja lešnika koji je i primarno voće jer zauzima najviše površina. Na drugom mestu je jabuka koja je takođe u organizovanoj proizvodnji. Kod individualnih proizvođača pored leske, koja je takođe dominantna, tu je i šljiva i sve više je zasada po dunjama.
Pokrovitelj predavanja je Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede.
A.Đ.
Predavanje na temu „Precizna poljoprivreda: Primena dronova u zaštiti bilja“ dr Aleksandra Ivezića održao organizovano je u Poljoprivrednoj stručnoj službi „Kikinda“. Zainteresovani poljoprivrednici imali su priliku da čuju koliko su nove tehnologije zastupljene i na koji način mogu da se koriste u primarnoj proizvodnji.
-Dronovi stvaraju nove mogućnosti u zaštiti bilja, tačnije za tretmane koji su neophodni kako bi usevi bili što bolji. Uz pomoć drona radi se daljinska detekcija i utvrđuje se fiziološko stanje useva. On nam omogućava da dobijemo povratne informacije o tome šta i kako treba da tretiramo njive – kazao je Ivezić.
Informacije koje bespilotne letelice prikupljaju na gazdinstvima se često koriste za bolje informisanje o agronomskim odlukama i deo su sistema koji se generalno naziva „precizna poljoprivreda“.
-I malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstva dronovi su dostupni. Uvek može da se angažuje firma koja radi snimanja, ali pretpostavljam da im to nije atraktivno zbog cene. Bespilotne letelice nisu toliko skupe, koliko to deluje na prvi pogled. Koštaju oko 20.000 evra, što nije puno kada uzmemo u obzir da prskalica za zaštitu bilja košta deset puta više. Za korišćenje je neophodna kratka obuka za upravljanje koja traje do pet dana. Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta koji se bave obukama i daju sertifikate ističu da svako ko je vešt sa tabletom i smart telefonom, zna da upravlja dronom – navodi naš sagovornik.
Aleksandar Ivezić dodaje i da je na sličnim predavanjima najčešće pitanje kolika je efikasnost ove tehnologije i da li ona miže da konkuriše traktorskim prskalicama ili pak mašinama koje rade na zemlji.
-Testirao sam dronove u domenu zaštite bilje, prvenstveno jer mi je to struka, i moji rezultati pokazuju da oni u potpunosti mogu da konkurišu mehanizaciji sa zemlje. Moje iskustvo pokazuje da insekticidni tretman sa mehanizacijom sa zemlje i bespilotnom letelicom ide u korist drona – zaključio je Ivezić.
Primera radi dronovi prskalice isporučuju veoma fine aplikacije za prskanje koje se mogu usmeriti na određena područja kako bi se maksimizirala efikasnost i uštedeli troškovi hemikalija. Ovakav dron predstavljen je i Danu polja kukuruza i suncokreta održanom u našem gradu.
Predavanje je organizovano u saradnji sa Pokrajinskim fondom za razvoj poljoprivrede.
A.Đ.
Poljoprivredna stručna služba “Kikinda”, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede organizuje predavanja za poljoprivrednike u četvrtak i petak, 9. i 10. oktobra.
Predavanja su u 11 časova u prostorijama Poljoprivredne stručne službe u ulici Kralja Petra Prvog broj 49. Prvog dana o korišćenju dronova u poljoprivredi govoriće Aleksandar Ivezić. Drugog ana Goran Malidža okupljenima će predstaviti integralnu zaštitu bilja i rezistentnost korova na herbicide.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ u narednom periodu organizovaće predavanja za poljoprivrednike iz svih oblasti. Pokrovitelj je Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede.
Prvo je organizovano za stočare u Mokrinu. Marko Čavka, savetodavac govorio je o preventivnim merama kojim se može sprečiti bolest slinavka i šap.
-Slinavka i šap je jedna od najopasnijih zaraznih bolesti papkara, uključujući goveda, svinje, ovce i koze. Brzo se širi direktnim kontaktom među životinjama, ali i preko zaraženih predmeta, hrane, vode i ljudi koji su bili u kontaktu sa inficiranim životinjama. Važno je da stočari prepoznaju bolest i pravovremeno preduzmu sve mere koje će sprečiti da se zaraza raširi. Poseban akcenat je na bio sigurnosnim merama koje su i najvažnije jer vakcinacija protiv ove bolesti nije dozvoljena u Evropskoj uniji, jer se u tom slučaju gubi izvozni status – naveo je Čavka.
Bolest izaziva velike ekonomske gubitke i zahteva najstrože mere kontrole.
-Posle više od deset godina bolest se ponovo pojavila i prvi slučaj zabeležen je u Nemačkoj, 10. januara ove godine. Stočari su dužni da pažljivo prate zdravstveno stanje svojih životinja i strogo se pridržavaju svih bio sigurnosnih mera. U slučaju simptoma poput plikova na ustima, papcima ili vimenima, otežanog kretanja i obilne pljuvačke, obavezno je hitno obavestiti nadležnog veterinara. Veterinarske službe su u obavezi da reaguju bez odlaganja i sprovedu sve neophodne mere u slučaju sumnje na infekciju – dodao je naš sagovornik.
Ukoliko se bolest pojavi sprovodi se hitna likvidacija životinja, vakcinacija i intenzivna dezinfekcija na farmi.
U okviru predavanja biće obuhvaćene teme iz ratarstva i zaštite bilja.
A.Đ.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“, organizovala je „Dan polja kukuruza i suncokreta“.
Na jednom mestu sreli su se poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, koji su obišli hibride kukuruza i suncokreta, među kojima ima i novih sorti.
-Stanje useva u severnom Banatu je loše – naveo je Zoran Simić, savetodavac PSS. –Žetva suncokreta završena je na oko 30 odsto zasnovanih površina sa prinosom manjim do 70 odsto u odnosu na višegodišnji prosek i prinos se kreće od 500 do 1.500 kilograma po hektaru. Nadamo se da će preostali suncokret imati nešto bolji prinos kako bi se ublažio deficit. Vremenske prilike nisu odgovarala ni kukuruzu, u junu nismo imali padavina, a tokom jula je bilo 37, 38 litara po kvadratu u osam dana. Efektivnih padavina nije bilo, a prosečna temperatura bila je 24,1 stepen. Sve pomenuto prouzrokovalo je lošu oplodnju i nalivanje zrna. Sva su očekivanja da će kukuruza biti ispod tri tone po hektaru ove godine.
Poljoprivrednik Miloš Jović radi 100 hektara svoje zemlje i vrlo malo arende jer se proteklih godina zakup ne isplati. Svega šest jutara je pod kukuruzom, a ostatak je suncokret i pšenica.
-Kukuruza će biti jako malo u tragovima, suncokret smo počeli da kosimo i prinos je loš. I pšenica je podbacila, imali smo prinos ispod višegodišnjeg proseka. Ove godine prvi put sam na 1,5 jutru zasnovao sirak. Još ga nisam kosio, pa ne mogu još uvek da kažem da li je isplativ. Naredne godine planiram i parcele pod uljanom repicom. Ove godine država je isplatila povraćaj za seme i ostaje dilema da li će tako biti i naredne godine – naveo je Jović.
U gazdinstvu Milana Bogojević iz Novih Kozaraca primarno je stočarstvo koje se takođe oslanja na ratarske kulture.
-Radim petnaestak hektara zemlje i ova godina je izrazito sušna. Kukuruz je katastrofalan, a prinosi suncokreta ni najmanje ne obećavaju. Imam 80 ovaca rase il de frans i iako imam u planu širenje, sačekaću. Usled lošeg roda kukuruza, trpiće i stočarstvo u celini. Dogodine moramo razmišljati o navodnjavanju ili pak o drugim kulturama – saznajemo od Bogojevića.
Ervin Čikoš iz Ruskog Sela takođe je počeo sa žetvom suncokreta.
-Prinosi suncokreta su očajni. Kada je reč o kukuruzu oni kojim imaju svoj kombajn braće ga. Ko nema svoju mehanizaciju, po meni, bolje da nađe jeftinije rešenje, da zaore ostatke. Plaćanje berbe uvećaće troškove i minus kada govorimo o kukuruzu. Još uvek se ne zna cena prolećnih kultura i smatram da suncokret ne bi trebao da bude ispod 50, 60 dinara po kilogramu. Sa druge strane kukuruza nema i nijedna cena ne može da pokrije gubitak – zaključio je Čikoš.
Danu polja prisustvovao je i Zoltan Tot, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji je pozvao okupljene proizvođače da konkurišu za sredstva koja se izdvajaju na konkursima. I Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj podseća da je lokalna samouprava dodeljuje subvencije poljoprivrednicima.
-Imamo 13 mera za koje je izdvojeno više od 13 miliona dinara. Do sada je podneto 300 zahteva i prošle nedelje već smo počeli da isplaćujemo sredstva za ona gazdinstva koja su ispunjavala uslove. Posebno bih istakla meru koja se odnosi na mlade poljoprivrednike za koju je opredeljen najveći maksimalni iznos od 300.000 dinara. Od ove godine pored mladih na selima, mogu da konkurišu i proizvođači iz grada. Cilj svih konkursa je da pomognemo poljoprivrednicima da unaprede proizvodnju i da im olakšamo tešku godinu – istakla je Miroslava Narančić.
Od septembra prošle godine do danas palo je 488 litara kiše, dok je višegodišnji prosek 533 vodenog taloga po kvadratnom metru. I sam raspored padavina bio je loš što je i glavni uzrok lošeg roda okopavina. Šećerna repa takođe će imati prepolovljen prinos.
Na oglednom polju pored više od stotinu hibrida kukuruza i 67 suncokreta, bilo je i dvadesetak hibrida soje. Pokazalo se da su kasniji rokovi setve bolji jer je izbegnuta junska suša.
Na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna stručna služba, Kikindu i Novi Kneževac, kukuruz je i dalje dominantan i zauzima oko 26.000 hektara, dok je suncokreta 17.000 hektara. Pšenice je bilo na oko 22.000 hektara.
A.Đ.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“, u četvrtak organizujee „Dan polja kukuruza i suncokreta“. Ovo je prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, kao i da pogledaju hibride kukuruza i suncokreta, među kojima ima i novih sorti.
Okupljanje je zakazano za 10 sati, posle čega će biti organizovan obilazak terena pod pomenutim kulturama. Nakon toga predviđeno je vreme za diskusiju.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ deliće 17.400 kilograma mamaka za suzbijanje glodara poljoprivrednicima sa teritorije grada i Novog Kneževca. Deliće se poljoprivrednicima u odnosu na to koliko imaju prijavljene zemlje na svoje gazdinstvo, saznajemo od direktora Mladena Đurana.
-Poljoprivrednici koji imaju prijavljeno da obrađuju površine do pet hektara maksimalno dobijaju 10 kilograma mamaka, od pet do 10 hektara, 20 kilograma, dok oni koji imaju do 100 hektara dobijaju 110 kilograma mamaka. Već sada zainteresovani proizvođači mogu da se prijave u Poljoprivrednoj stručnoj službi kako bi uzeli njihove podatke i pozvali ih da dođu kada mamci stignu. Mamci će se dobijati uz izvod iz poljoprivrednog registra, na kom piše koliko je hektara određeni poljoprivrednik prijavio. Oni će dobro doći tokom zime za suzbijanje glodara – naveo je Đuran.
Mamke je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Reč je o organizovanoj akciji u čitavoj Vojvodini.
A.Đ.
