најчитанији портал Севернобанатског округа
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ на огледном пољу „Кинђа“, сутра (четвртак) организује „Дан поља стрних жита“. Ово јe прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, као и да погледају хибриде пшенице, јечма и уљане репице, међу којима има и нових сорти.
Окупљање је заказано за 10 сати, после чега ће бити организован обилазак терена под поменутим културама. Након тога предвиђено је време за дискусију.
Александар Пап, саветодавац ПСС, у оквиру предавања на тему „Регенеративне пољопривреде“, организованим у Пољопривредној стручној служби, окупљенима је представио нови систем у производњи. И овај скуп део је едукације пољопривредника која се организује неколико недеља уназад.
-У регенеративној пољопривреди циљ је да се у што већој мери сачува хумус и да се обнови јер су нове технологије производње довеле до исцрпљивања земљишта и његовог губитка. Идеја је и да се оваквим начином производње веже што више гасова који изазивају ефекат стаклене баште односно да органску материју задржи у земљишту – појаснио је Пап и додао да се у свету свакодневно промовише оваква пракса.
У нашој земљи основан је и Савез регенеративне пољопривреде који нуди одговоре на сва питања.
-У основи, усеви се гаје уз минималну и потпуно без обраде земљишта. Смањење трошкова и повећање биодиверзитета требало би да доведе до тога да оваква производња буде одржива. То би значило и промену свих машина које су се до сада користиле, као и оруђа за рад. Овакав начин узгоја није могућ без измене свести пољопривредника о начину производње – напоменуо је Александар Пап.
Према важећим законима у Србији, земљиште мора да буде обрађено, а регенеративна пољопривреда пропагира супротно. Пап напомиње да се у Европи овакав начин производње максимално промовише, уз значајне субвенције, те се пољопривредници одлучују за ову новину.
У Пољопривредној стручној служби одржана је прва обука за професионалне кориснике за употребу пестицида. Она се реализује у сарадњи са Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, а циљ је да сви који користе средстава за заштиту биља добију сертификат.
На првом предавању било је присутно 25 пољопривредника. Током једнодневне обуке пољопривредници ће, поред упознавања са пестицидима, моћи и да питају све што их занима, навела је Јелена Свирчев, инжењер за заштиту биља ПСС.
-Сви који користе средства за заштиту биља морају да прођу обуку како се понашати са заштитним средствима, како да их користе, да их купе, транспортују, користе, шта треба урадити у случају тровања, како она утичу на њих саме, околину, њихове породице. Након обуке сви су полагали тест што је и услов за добијање најпре потврде надлежне Пољопривредне службе, а потом и сертификата Министарства без ког неће моћи да се купују и користе пестициде – истакла је Јелена Свирчев.
Већина пољопривредника већ је, у великој мери, упозната са оним што им стручњаци предају и ово је прилика да обнове стечено и стекну ново знање. Све је прилагођено произвођачима и ономе што већ раде. Обука обухвата десет тема од којих су осам уско стручне и везане су за заштиту биља, једна је везана за законску регулативу, а једна се односи на механизацију односно уређаје који се користе.
-На територији Кикинде и Новог Кнежевца има више од 5.500 регистрованих пољопривредних газдинстава, а на предавањима ћемо формирати групе од 30 до 40 полазника. Одлазићемо и у села након што се пријави одређени број произвођача. Трудићемо се да обука буде најмање једном недељно – рекао је директор ПСС Младен Ђуран. – Важно је да се приликом уплате не погреши број рачуна и позив на број јер у супротном неће моћи да присуствују предавањима у Кикинди. Захтеви се подносе у Пољопривредној стручној служби, а ми смо, да би олакшали свима, израдили и софтвер који прати све активности везано за обуку.
Сви заинтересовани треба да се обрате Пољопривредној стручној служби, а пријављивање је могуће и путем мејла obukakikinda@gmail.com , лично или позивањем саветодаваца.
Иста обука обухватиће и пољопривреднике у Новом Кнежевцу где ће заинтересовани моћи да се о свему распитају у општини, а саветодавци ће едукације организовати и овом месту.
А.Ђ.
Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.
-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.
Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.
-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.
Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:
-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.
Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.
Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.
А.Ђ.
Предавање на тему „Прецизна пољопривреда: Примена дронова у заштити биља“ др Александра Ивезића одржао организовано је у Пољопривредној стручној служби „Кикинда“. Заинтересовани пољопривредници имали су прилику да чују колико су нове технологије заступљене и на који начин могу да се користе у примарној производњи.
-Дронови стварају нове могућности у заштити биља, тачније за третмане који су неопходни како би усеви били што бољи. Уз помоћ дрона ради се даљинска детекција и утврђује се физиолошко стање усева. Он нам омогућава да добијемо повратне информације о томе шта и како треба да третирамо њиве – казао је Ивезић.
Информације које беспилотне летелице прикупљају на газдинствима се често користе за боље информисање о агрономским одлукама и део су система који се генерално назива „прецизна пољопривреда“.
-И малим и средњим пољопривредним газдинства дронови су доступни. Увек може да се ангажује фирма која ради снимања, али претпостављам да им то није атрактивно због цене. Беспилотне летелице нису толико скупе, колико то делује на први поглед. Коштају око 20.000 евра, што није пуно када узмемо у обзир да прскалица за заштиту биља кошта десет пута више. За коришћење је неопходна кратка обука за управљање која траје до пет дана. Стручњаци са Пољопривредног факултета који се баве обукама и дају сертификате истичу да свако ко је вешт са таблетом и смарт телефоном, зна да управља дроном – наводи наш саговорник.
Александар Ивезић додаје и да је на сличним предавањима најчешће питање колика је ефикасност ове технологије и да ли она миже да конкурише тракторским прскалицама или пак машинама које раде на земљи.
-Тестирао сам дронове у домену заштите биље, првенствено јер ми је то струка, и моји резултати показују да они у потпуности могу да конкуришу механизацији са земље. Моје искуство показује да инсектицидни третман са механизацијом са земље и беспилотном летелицом иде у корист дрона – закључио је Ивезић.
Примера ради дронови прскалице испоручују веома фине апликације за прскање које се могу усмерити на одређена подручја како би се максимизирала ефикасност и уштедели трошкови хемикалија. Овакав дрон представљен је и Дану поља кукуруза и сунцокрета одржаном у нашем граду.
Предавање је организовано у сарадњи са Покрајинским фондом за развој пољопривреде.
А.Ђ.
Пољопривредна стручна служба “Кикинда”, под покровитељством Покрајинског фонда за развој пољопривреде организује предавања за пољопривреднике у четвртак и петак, 9. и 10. октобра.
Предавања су у 11 часова у просторијама Пољопривредне стручне службе у улици Краља Петра Првог број 49. Првог дана о коришћењу дронова у пољопривреди говориће Александар Ивезић. Другог ана Горан Малиџа окупљенима ће представити интегралну заштиту биља и резистентност корова на хербициде.
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ у наредном периоду организоваће предавања за пољопривреднике из свих области. Покровитељ је Покрајински фонд за развој пољопривреде.
Прво је организовано за сточаре у Мокрину. Марко Чавка, саветодавац говорио је о превентивним мерама којим се може спречити болест слинавкa и шап.
-Слинавка и шап је једна од најопаснијих заразних болести папкара, укључујући говеда, свиње, овце и козе. Брзо се шири директним контактом међу животињама, али и преко заражених предмета, хране, воде и људи који су били у контакту са инфицираним животињама. Важно је да сточари препознају болест и правовремено предузму све мере које ће спречити да се зараза рашири. Посебан акценат је на био сигурносним мерама које су и најважније јер вакцинација против ове болести није дозвољена у Европској унији, јер се у том случају губи извозни статус – навео је Чавка.
Болест изазива велике економске губитке и захтева најстроже мере контроле.
-После више од десет година болест се поново појавила и први случај забележен је у Немачкој, 10. јануара ове године. Сточари су дужни да пажљиво прате здравствено стање својих животиња и строго се придржавају свих био сигурносних мера. У случају симптома попут пликова на устима, папцима или вименима, отежаног кретања и обилне пљувачке, обавезно је хитно обавестити надлежног ветеринара. Ветеринарске службе су у обавези да реагују без одлагања и спроведу све неопходне мере у случају сумње на инфекцију – додао је наш саговорник.
Уколико се болест појави спроводи се хитна ликвидација животиња, вакцинација и интензивна дезинфекција на фарми.
У оквиру предавања биће обухваћене теме из ратарства и заштите биља.
А.Ђ.
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ на огледном пољу „Кинђа“, организовала је „Дан поља кукуруза и сунцокрета“.
На једном месту срели су се пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, који су обишли хибриде кукуруза и сунцокрета, међу којима има и нових сорти.
-Стање усева у северном Банату је лоше – навео је Зоран Симић, саветодавац ПСС. –Жетва сунцокрета завршена је на око 30 одсто заснованих површина са приносом мањим до 70 одсто у односу на вишегодишњи просек и принос се креће од 500 до 1.500 килограма по хектару. Надамо се да ће преостали сунцокрет имати нешто бољи принос како би се ублажио дефицит. Временске прилике нису одговарала ни кукурузу, у јуну нисмо имали падавина, а током јула је било 37, 38 литара по квадрату у осам дана. Ефективних падавина није било, а просечна температура била је 24,1 степен. Све поменуто проузроковало је лошу оплодњу и наливање зрна. Сва су очекивања да ће кукуруза бити испод три тоне по хектару ове године.
Пољопривредник Милош Јовић ради 100 хектара своје земље и врло мало аренде јер се протеклих година закуп не исплати. Свега шест јутара је под кукурузом, а остатак је сунцокрет и пшеница.
-Кукуруза ће бити јако мало у траговима, сунцокрет смо почели да косимо и принос је лош. И пшеница је подбацила, имали смо принос испод вишегодишњег просека. Ове године први пут сам на 1,5 јутру засновао сирак. Још га нисам косио, па не могу још увек да кажем да ли је исплатив. Наредне године планирам и парцеле под уљаном репицом. Ове године држава је исплатила повраћај за семе и остаје дилема да ли ће тако бити и наредне године – навео је Јовић.
У газдинству Милана Богојевић из Нових Козараца примарно је сточарство које се такође ослања на ратарске културе.
-Радим петнаестак хектара земље и ова година је изразито сушна. Кукуруз је катастрофалан, а приноси сунцокрета ни најмање не обећавају. Имам 80 оваца расе ил де франс и иако имам у плану ширење, сачекаћу. Услед лошег рода кукуруза, трпиће и сточарство у целини. Догодине морамо размишљати о наводњавању или пак о другим културама – сазнајемо од Богојевића.
Ервин Чикош из Руског Села такође је почео са жетвом сунцокрета.
-Приноси сунцокрета су очајни. Када је реч о кукурузу они којим имају свој комбајн браће га. Ко нема своју механизацију, по мени, боље да нађе јефтиније решење, да заоре остатке. Плаћање бербе увећаће трошкове и минус када говоримо о кукурузу. Још увек се не зна цена пролећних култура и сматрам да сунцокрет не би требао да буде испод 50, 60 динара по килограму. Са друге стране кукуруза нема и ниједна цена не може да покрије губитак – закључио је Чикош.
Дану поља присуствовао је и Золтан Тот, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду који је позвао окупљене произвођаче да конкуришу за средства која се издвајају на конкурсима. И Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсећа да је локална самоуправа додељује субвенције пољопривредницима.
-Имамо 13 мера за које је издвојено више од 13 милиона динара. До сада је поднето 300 захтева и прошле недеље већ смо почели да исплаћујемо средства за она газдинства која су испуњавала услове. Посебно бих истакла меру која се односи на младе пољопривреднике за коју је опредељен највећи максимални износ од 300.000 динара. Од ове године поред младих на селима, могу да конкуришу и произвођачи из града. Циљ свих конкурса је да помогнемо пољопривредницима да унапреде производњу и да им олакшамо тешку годину – истакла је Мирослава Наранчић.
Од септембра прошле године до данас пало је 488 литара кише, док је вишегодишњи просек 533 воденог талога по квадратном метру. И сам распоред падавина био је лош што је и главни узрок лошег рода окопавина. Шећерна репа такође ће имати преполовљен принос.
На огледном пољу поред више од стотину хибрида кукуруза и 67 сунцокрета, било је и двадесетак хибрида соје. Показало се да су каснији рокови сетве бољи јер је избегнута јунска суша.
На територији коју покрива Пољопривредна стручна служба, Кикинду и Нови Кнежевац, кукуруз је и даље доминантан и заузима око 26.000 хектара, док је сунцокрета 17.000 хектара. Пшенице је било на око 22.000 хектара.
А.Ђ.
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ на огледном пољу „Кинђа“, у четвртак организујее „Дан поља кукуруза и сунцокрета“. Ово јe прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, као и да погледају хибриде кукуруза и сунцокрета, међу којима има и нових сорти.
Окупљање је заказано за 10 сати, после чега ће бити организован обилазак терена под поменутим културама. Након тога предвиђено је време за дискусију.
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ делиће 17.400 килограма мамака за сузбијање глодара пољопривредницима са територије града и Новог Кнежевца. Делиће се пољопривредницима у односу на то колико имају пријављене земље на своје газдинство, сазнајемо од директора Младена Ђурана.
-Пољопривредници који имају пријављено да обрађују површине до пет хектара максимално добијају 10 килограма мамака, од пет до 10 хектара, 20 килограма, док они који имају до 100 хектара добијају 110 килограма мамака. Већ сада заинтересовани произвођачи могу да се пријаве у Пољопривредној стручној служби како би узели њихове податке и позвали их да дођу када мамци стигну. Мамци ће се добијати уз извод из пољопривредног регистра, на ком пише колико је хектара одређени пољопривредник пријавио. Они ће добро доћи током зиме за сузбијање глодара – навео је Ђуран.
Мамке је обезбедио Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Реч је о организованој акцији у читавој Војводини.
A.Ђ.
