Nakon više od mesec dana proteklog vikenda i početkom nedelje pala je preko potrebna kiša. Palo je, u proseku, između 20 i 25 litara po kvadratnom metru, što je nedovoljno da se nadomesti nedostatak.
-Zalihe vlage su i dalje veoma skromne – kaže savetodavac PSS Zoran Simić. – Deo pšenice zasnovane u našem ataru već pokazuje simptome nedostatka vlage. Kiša koja je pala malo će popraviti situaciju i „ugasila je požar“. Potrebno je najmanje između 50 i litara vodenog taloga da bi ozime strnine bile u dobrom stanju.
Ono što sledi je zaštita pšenice. Prihrana azotnim đubrivima je važna agrohemijska mera, a tu je i zaštita useva od korova i bolesti.
-Tretmani treba da se rade u optimalnim vremenskim uslovima, tu pre svega mislim na spoljnu temperaturu, a zavisiće i od pojave patogena i korova na biljkama. Žita i uljane repice ima više u odnosu na višegodišnji prosek. Repica nije dobro podnela nedostatak vlage i ima parcela na kojima je retka. Na nekim njivama je kasno nikla i sada kasni u porastu i sada su te parcele pod znakom pitanja. Prinos na njima neće biti onakav kakav se očekuje jer reaguju na stresne uslove – dodao je Simić.
Ko nije pripremio teren za predstojeću prolećnu setvu, sada je pravo vreme. Najvažniji posao u ovo doba godine takođe zavisi od povoljnih vremenskih uslova.
-Pošto se zemljište prosuši setva može da počne. Ipak, svedoci smo, bar kada je reč o proteklih nekoliko godina, da je sve relativno. Dobro je što ima dovoljno vlage za nicanje i ne preporučujem da se čeka mesec dana i da se setveni sloj potpuno osuši. Neophodno je pratiti dugoročnu vremensku prognozu. Po biologiji biljaka najpre bi mogla da počne setva suncokreta koji je skromniji sa zahtevima, ali opet postoji opasnost od ptica i štetočina. Kukuruz je osetljiviji i njemu trebaju optimalni uslovi – zaključuje naš sagovornik.
Predviđanja su da će i ove godine poljoprivrednici sejati manje „zlatnog“ zrna. Prošle godine kukuruza je bilo manje u odnosu na višegodišnji prosek, a ove će ga još manje. Naime, u protekle tri godine rod je bio katastrofalan usled izrazito nepovoljnih uslova. Šećerne repe biće u tragovima, jedva stotinak hektara, ali očekuje se više parcela pod sirkom. Optimalni rok za setvu slatkog korena je 20. marta, ali vremenske (ne) prilike su odložile ovaj posao.
A.Đ.
