prinos

зетва-псенице

Жетва пшенице завршена је око 85 одсто од укупних површина под овом културом. Ратари су задовољни приносима, за разлику од ранијих година. Републичка дирекција за робне резерве саопштила је да од понедељка, 7. јула, почео откуп пшенице по 23 динара без ПДВ, посредовањем Продуктне берзе. Жито се откупљује од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава.  Минимална количина меркантилне пшенице која ће се куповати од једног газдинства је десет, а максимална 100 тона.

Зоран Симић, саветодавац ПСС истиче да има мањих осцилација у приносу.

-Род је од 4,5 до седам тона по хектару. Просек је од 5,5 до шест тона што је благи помак у односу на прошлу годину. Квалитет је солидан – навео је наш саговорник.

Под озимим стрнинама ове године је за 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета. У кикиндском атару под пшеницом пшеница је заузимала 17.000 хектара, док је јечма било на око 3.000.

Оно што брине ратаре је кукуруз код ког је штета и ове године велика.

-И ако буде кише у наредних неколико дана кукурузу, на појединим парцелама нема спаса. И код сунцокрета ће бити неких приноса, међутим још увек је рано да се било шта прогнозира. Последња већа количина падавина била 24. маја, што је дуг период без кише, поготово за пролећне усеве – закључио је Симић.

Врло мали проценат земљишта на територији града је под заливним системима. Има их у Банатској Тополи, Банатском Великом Селу и у Кикинди.

А.Ђ.

 

ЛУДАЈЕ-КРНИЦ-1-обр

Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу на јутру земље. Узгојем лудаја бави се безмало 15 година. Ова једногодишња биљка није захтевна за узгој, међутим суша је допринела да род буде десеткован.

-И поред тога што сам редовно заливао, јер на њиви имамо систем кап по кап, род ће бити испод просека. Тамбурице су боље родиле у односу на украсне и „хеловин“ лудаје. Оне нису могле да се оплоде током јула када цветају јер су температуре биле високе. То ће условити и да се раније беру – каже Никола Крнић.

Лудаја је заснована почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Крнић је производњу наследио од оца који је тикву почео да узгаја на мањој парцели да би је са годинама повећавао и улагао у њу.

– Лудаје за колаче увек се траже и била је јако добра. Продајемо и семенке за цепкање јер само у разговору са купцима схватио да је и за њима потражња велика. Иако лудаја воли доста сунца и топлије земљиште ове године имамо екстремно топло време које не одговара ниједној култури. На мојој парцели првенствено песак то јој савршено одговара, када су температуре просечне. Ове године то није предност јер се песак пуно више загреје  – каже Никола Крнић.

Лудаја пошто никне неопходна су два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељ ове биљке је племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести штеточина.

А.Ђ.

error: Content is protected !!