пољопривредници

pcelari-slava-2026-(4)

Удружење пчелара „Кикинда“ обележило је своју славу Лазареву суботу. Освећењу  резању славског колача, поред чланова и гостију свечаном чину присуствовали су и представници града Младен Богдан, градоначелник, Биљана Кикић, заменица и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.

-Кикиндско пчеларско удружење једно је од најстаријих у граду, основано давне 1935. године – подсетио је председник Роберт Горча– Некада смо имали и више од 160 чланова, међутим у протеклих неколико година чланство се осуло јер је бављење овом ниско профитабилном граном пољопривреде постало ризично. Слава је прилика да се окупимо, дружимо, разменимо искуства.

Локална самоуправа труди се да, из године у годину, буде ослонац и партнер пчеларима на којег могу увек да рачунају, рекао је Ђорђе Тешин и додао:

-И ове године они могу да рачунају на подстицаје. Пчелари имају проблем са помором пчела тако да ће моћи да конкуришу за набавку опреме  и за набавку нових пчелињих друштава и матица.

За субвенције пољопривредницима локална самоуправа прошле године издвојила је 13 милиона динара за 13 мера. Од око 400 поднетих захтева, 350 је одобрено. Ове године има 15 мера за које је опредељено 20 милиона динара.

-Свака мера креира се уз договор, а ове године имамо и две нове. Једна је за намењена сточарима за помоћ за услуге ветеринара, лекова и витамина. Друга се односи на суфинансирање опреме за примарну пољопривредну производњу тачније за примарну обраду земљишта за које су неопходне прикључне и радне машине. Уколико је жена носилац пољопривредног газдинства поврат ће бити 60 одсто јер желимо да стимулишемо и суграђанке да се баве производњом. Све оне мере из претходне године, које су дале ефекта, биће на располагању и ове – напоменуо је Тешин.

Две најатрактивније мере су осигурање усева за коју је прошле године било поднето 150 захтева. Највише средстава, 4,6 милиона динара било је одвојено за младе пољопривреднике и мала пољопривредна газдинства. Ове године старосна граница за младе биће 45 уместо прошлогодишњих 40 година. Винари и произвођачи ракија моћи ће да конкуришу за опрему за производњу и опремање дегустационих сала. Повртари и воћари ће имати прилику да аплицирају за подизање пластеника и расадничку производњу, а та све је ту мера система за наводњавање. За удружења која се баве традиционалним занатима биће могуће да опреме сале, док ће чланови удружења имати предности при добијању средстава у односу на остале.

А.Ђ.

 

 

IMG-6245

Поводом блокаде путева од стране пољопривредника огласио се и градоначелник Младен Богдан.

-Блокаде путева, изласци на улице, спречавање кретања и људи, али и добара и услуга нити је циљ, нити је начин да се дође до решења. То није пут којим треба да се иде. Видео сам како то изгледа на блокираним деоницама, велики број аутомобила стајао је у колони, а људи у њима чекали су да оду на лекарски преглед, посао. Онемогућено им је да дођу до здравствене установе или до фирме па је и посао тих људи доведен у питање. Исто тако, захтеви пољопривредника постављени су тако да не могу да буду испуњени и сматрам да је то био циљ.

 

Решење треба тражити за преговарачким столом, изричит је први човек града:

-Пољопривредници који негодују треба да се одазову позиву министра пољопривреде Драгана Гламочића на разговор и да у институцијама потраже решење за своје проблеме. На кључној раскрсници код Башаида, где је била блокада, највише пољопривредника који блокирају пут било је из Новог Милошева. То је тактика јер нико не иде на блокаде путева у својим местима, већ се сакупљају на кључним раскрсницама како би их било више. Када поставе захтеве које је немогуће испунити шаљу политичку поруку и притисак да се тензије не смањују. Забрана увоза одређених пољопривредних производа, коју траже, аутоматски је и забрана извоза. То није реално у либералној тржишној економији. Верујем да постоје одређене ствари у пољопривреди које нису добре, али оне су предмет разговора и договора.

Градоначелник Богдан поставио је и питање исправности млека које су пољопривредници делили људима у колонама.

-Леп је то гест, али да ли је то млеко прегледано и исправно? Пропуштају се, како смо обавештени, грађани који су здравствено угрожени и труднице. Ко је тај који ће донети процену о томе, и да ли то значи да се тражи медицинска документација од људи?

 

obuka-pss-(2)

У Пољопривредној стручној служби одржана је прва обука за професионалне кориснике за употребу пестицида. Она се реализује у сарадњи са Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, а циљ је да сви који користе средстава за заштиту биља добију сертификат.

На првом предавању било је присутно 25 пољопривредника. Током једнодневне обуке пољопривредници ће, поред упознавања са пестицидима, моћи и да питају све што их занима, навела је Јелена Свирчев, инжењер за заштиту биља ПСС.

-Сви који користе средства за заштиту биља морају да прођу обуку како се понашати са заштитним средствима, како да их користе, да их купе, транспортују, користе, шта треба урадити у случају тровања, како она утичу на њих саме, околину, њихове породице. Након обуке сви су полагали тест што је и услов за добијање најпре потврде надлежне Пољопривредне службе, а потом и сертификата Министарства без ког неће моћи да се купују и користе пестициде  – истакла је Јелена Свирчев.

 

Већина пољопривредника већ је, у великој мери, упозната са оним што им стручњаци предају и ово је прилика да обнове стечено и стекну ново знање. Све је прилагођено произвођачима и ономе што већ раде. Обука обухвата десет тема од којих су осам уско стручне и везане су за заштиту биља, једна је везана за законску регулативу, а једна се односи на механизацију односно уређаје који се користе.

-На територији Кикинде и Новог Кнежевца има више од 5.500 регистрованих пољопривредних газдинстава, а на предавањима ћемо формирати групе од 30 до 40 полазника. Одлазићемо и у села након што се пријави одређени број произвођача. Трудићемо се да обука буде најмање једном недељно – рекао је директор ПСС Младен Ђуран. – Важно је да се приликом уплате не погреши број рачуна и позив на број јер у супротном неће моћи да присуствују предавањима у Кикинди. Захтеви се подносе у Пољопривредној стручној служби, а ми смо, да би олакшали свима, израдили и софтвер који прати све активности везано за обуку.

Сви заинтересовани треба да се обрате Пољопривредној стручној служби, а пријављивање је могуће и путем мејла obukakikinda@gmail.com , лично или позивањем саветодаваца.

Иста обука обухватиће и пољопривреднике у Новом Кнежевцу где ће заинтересовани моћи да се о свему распитају у општини, а саветодавци ће едукације организовати и овом месту.

А.Ђ.

 

pss-predavanje-dron-(3)

Предавање на тему „Прецизна пољопривреда: Примена дронова у заштити биља“ др Александра Ивезића одржао организовано је у Пољопривредној стручној служби „Кикинда“. Заинтересовани пољопривредници имали су прилику да чују колико су нове технологије заступљене и на који начин могу да се користе у примарној производњи.

-Дронови стварају нове могућности у заштити биља, тачније за третмане који су неопходни како би усеви били што бољи. Уз помоћ дрона ради се даљинска детекција и утврђује се физиолошко стање усева. Он нам омогућава да добијемо повратне информације о томе шта и како треба да третирамо њиве – казао је Ивезић.

Информације које беспилотне летелице прикупљају на газдинствима се често користе за боље информисање о агрономским одлукама и део су система који се генерално назива „прецизна пољопривреда“.

-И малим и средњим пољопривредним газдинства дронови су доступни. Увек може да се ангажује фирма која ради снимања, али претпостављам да им то није атрактивно због цене. Беспилотне летелице нису толико скупе, колико то делује на први поглед. Коштају око 20.000 евра, што није пуно када узмемо у обзир да прскалица за заштиту биља кошта десет пута више. За коришћење је неопходна кратка обука за управљање која траје до пет дана. Стручњаци са Пољопривредног факултета који се баве обукама и дају сертификате истичу да свако ко је вешт са таблетом и смарт телефоном, зна да управља дроном – наводи наш саговорник.

Александар Ивезић додаје и да је на сличним предавањима најчешће питање колика је ефикасност ове технологије и да ли она миже да конкурише тракторским прскалицама или пак машинама које раде на земљи.

-Тестирао сам дронове у домену заштите биље, првенствено јер ми је то струка, и моји резултати показују да они у потпуности могу да конкуришу механизацији са земље. Моје искуство показује да инсектицидни третман са механизацијом са земље и беспилотном летелицом иде у корист дрона – закључио је Ивезић.

Примера ради дронови прскалице испоручују веома фине апликације за прскање које се могу усмерити на одређена подручја како би се максимизирала ефикасност и уштедели трошкови хемикалија. Овакав дрон представљен је и Дану поља кукуруза и сунцокрета одржаном у нашем граду.

Предавање је организовано у сарадњи са Покрајинским фондом за развој пољопривреде.

А.Ђ.

mladi-poljoprivrednik

Пољопривредна стручна служба “Кикинда”, под покровитељством Покрајинског фонда за развој пољопривреде организује предавања за пољопривреднике у четвртак и петак, 9. и 10. октобра.

Предавања су у 11 часова у просторијама Пољопривредне стручне службе у улици Краља Петра Првог број 49. Првог дана о коришћењу  дронова у пољопривреди говориће Александар Ивезић. Другог ана Горан Малиџа окупљенима ће представити интегралну заштиту биља и резистентност корова на хербициде.

 

racun-za-struju

Председник Србије Александар Вучић у окквиру меру економске подршке – попусте на рачуне за струју, истакао је да ће се односити на најсиромашније грађане, а посебно на пензионере са примањима до 28.000 динара.

Најавио је да ће додатни попусти на рачуне за електричну енергију важити за најсиромашније, борце и пензионере са примањима до 25.000 или 28.000 динара – што ће ускоро бити прецизирано. За ове попусте уведене су нове категорије корисника, укључујући борце прве, друге и треће категорије, као и већи број пензионера и сиромашних домаћинстава, како би им се омогућило плаћање ниже цене електричне енергије.

-Четврта мера, попусти на рачуне за струју, још није коначно дефинисана. Нисам сасвим задовољан овом мером, али ће значити нашим најсиромашнијим суграђанима. И овде се опет поставља питање која нам је то висина пензије, да ли ће бити до 25.000, а борићу се да то буде најмање до 28.000 динара, иако су ми рекли да ће то ЕПС-у да нанесе значајније губитке- рекао је Александар Вучић.

Додао је да ће попусте имати сви пензионери са најнижим примањима, укључујући и пољопривредне пензионере и пензионере из самосталних делатности.

 

povrtari

Од њиве односно пластеника до трпезе дугачак је пут током којег повртари улажу много рада, труда и средстава.

Ђурица Јоргин, бави се производњом поврћа и раног расада. Има 1.500 квадрата пластеничке производње, и на отвореном под повртарским културама јутро и по земље. Асортиман је разноврстан: паприка, парадајз, краставац, купус, карфиол, празилук, патлиџан.

– Ове године задовољни смо приносом паприка. Била су велика улагања, одржавање и постизање приноса је тежак процес. Такође, морате бити присутни 24 сата- каже Јоргин. Овај суграђанин на конкурс града намењен подстицању пољопривредне производње, пријавио се за системе за наводњавање. Прошле године је конкурисао за фолију за пластеник.

Повртар Драган Вукобрат истиче да без наводњавања нема рода. За средства за наводњавање је конкурисао код града, а за панеле код покрајине.

– Соларни панели су за наводњавање и за то највише и користе. То је 2,2 киловата јачине, што је у почетку било довољно али је сад мало, треба појачати на пет киловата да би могле да раде пумпе и да наводњавају. За све што наводњавамо, трошили смо хиљаду литара бензина. Панели раде преко дана – каже Вукобрат.

Градоначелник Младен Богдан који је заједно са чланом Градског већа Ђорђем Тешином посетио повртаре, указује на добру сарадњу са Удружењем „Банатска ленија“.

– Свака помоћ индивидуалним произвођачима добро дође. Са Удружењем „Банатска ленија“ имамо добру сарадњу, желимо да је наставимо и унапредимо. Такође, да помогнемо проширења пласмана и њихово представљање на тржиштима. На терену видимо да оваква производња захтева напоран труд, рад, залагање, као и значајна средства за улагање. Због тога им је значајна подршка града или покрајине и републике, што су нам и потврдили- додаје Богдан.

Никола Филиповић, председник Управног одбора Удружења „Банатска ленија” указује да су суша и временске непогоде редуковале производњу на отвореном.

– Свака година је специфична, једне године је добра паприка и лубеница, а друге купус и целер. Пољопривредници то добро знају и једино што им преостаје је да се прилагођавају ситуацији, ако производњу воде на отвореном пољу. Тржиште одређује шта ће да производе, они имају довољно искуства, али недостају нам количине како бисмо робу могли да пласирамо ван територије Кикинде. Потребне су за то финансије, а не само жеља, воља и рад. Искористио бих прилику и да локалне произвођаче позовем да се јаве на конкурсе који су у току- рекао је Филиповић. Додаје да значајна средства дају република и покрајина, те да ће произвођачи сами проценити шта им је потребно.

ЗА 13 МЕРА 13 МИЛИОНА ДИНАРА

Члан Градског већа задужен за пољопривреду Ђорђе Тешин указује да ослушкују потребе произвођача и са њима интензивно комуницирају како би добили повратне информације којим мерама локална самоуправа да субвенционише произвођаче.

– У току године креирамо мере, предлажемо их ресорном Министарству и онда након добијене сагласности их спроводимо у дело. На терену видимо да мере дају ефекте. Настојимо да определимо што оптималнија средства, ове године је то 13 милиона динара за 13 мера. Највише средстава смо определили – 4,7 милиона за подстицање младих произвођача, као почетна помоћ у формирању газдинства и развој већ постојећих. Истакао бих и важност осигурања усева, ту смо определили милион и 300.000 динара, а свакако значајан подстицај у условима суша и климатских промена је мера за наводњавање. Предвидели смо и различите подстицаје намењене сточарској производњи – истиче Тешин.

Конкурси су отворени до 31. октобра или до утрошка средстава.

ПОТРЕБНА УЛАГАЊА И ПРЕДАН РАД

На питање због чега се млади ретко одлучују да се баве повртарском производњом, Ђурица Јоргин одговара:

– Потребна су почетна улагања од више хиљада евра, опремање пластеника, па расадни материјал. То су прилично велики износи. Немогуће је  кренути од нуле. И треба радити. Данас омладина није навикла да ради, можда су то тешке речи, али у пластеницима је неопходан напоран рад. Ујутру се рано устаје, увече касно легне. Супруга и ја радимо сами, а син је отворио своје газдинство, његово опредељење је сточарство. Конкурисао је и он за средства од локалне самоуправе, како би набавио косачицу- наводи овај повртар.

Никола Филиповић оцењује да би било да имамо средњу пољопривредну школу.

– Тиме бисмо младе више укључили, јер од повртарства може лепо да се живи, али треба времена, знања и труда- оцењује Филиповић.

 

 

 

 

 

 

ambalazni-otpad-(3)

У циљу очувања животне средине и јачања еколошке свести код пољопривредних произвођача, данас је на шест пунктова у Кикинди и у околним селима спроведена акција прикупљања амбалажног отпада од пестицида и хемијских средстава за заштиту биља. Акцију је организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града у сарадњи са Пољопривредном стручном службом Кикинда и Регионалном привредном комором Севернобанатског управног округа.

Један од пунктова био је код некадашње сточне пијаце у Кикинди, где су акцију обишли и градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Ђорђе Тешин, као и представници стручних служби.

– Овакве активности организујемо други пут, с циљем да пољопривреднике информишемо и подстакнемо на правилно одлагање амбалажног отпада. Ова врста отпада је изузетно опасна – период његове разградње је до сто година, а често завршава на њивама, у каналима и на дивљим депонијама. Садржај у оваквом отпаду је у концентрованом саставу и оштећује животну средину и здравље људи и будућих поколења – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка ресорног Секретаријата.

Она је подсетила да се амбалажа правилно одлаже троструким испирањем, бушењем, затим паковањем у џамбо вреће, након чега се, по обавештењу из Секретаријата, предаје овлашћеним оператерима. Пољопривредници за то добијају потврду која постаје део документације у еАграру.

Према речима Младена Ђурана, директора Пољопривредне стручне службе, интересовање расте у односу на претходну годину, али је потребно још едукације и мотивације.

– Ово је важан корак у унапређењу еколошке праксе у пољопривреди. Очекујемо да ће број учесника наставити да расте, а уколико у будућности ова активност постане услов за остваривање субвенција, то ће додатно подстаћи пољопривреднике да се укључе – рекао је Ђуран.

Један од учесника, пољопривредник Орестије Ранков, подржао је иницијативу и указао на њен значај из угла праксе.

– Годинама сам чувао амбалажу јер нисам имао решење за њено безбедно одлагање. Мислим да је ово прави потез. У просеку имамо 4,5 литре оваквог отпада по хектару годишње, а у нашој општини је под културама 40 до 50 хиљада хектара. Значи, ово није занемарљива количина.

Како је наглашено, овакве акције биће настављене и у наредном периоду, уз подршку надлежних институција и у сарадњи са пољопривредницима, ради одговорног управљања отпадом и очувања животне средине.

С. В. О.

poljoprivredni-sajam-2025-(1)

У организацији Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и ове године за пољопривреднике организована је бесплатна посета  Међународном пољопривредном сајму.

Највећу аграрну манифестацију у региону, која се одржава 92. пут, имало је прилику да посети  50 пољопривредника. Циљ посете је упознавање пољопривредника са најновијим техницко технолошким достигнућима у аграру, примени науке у пољопривреди, изложбама пољопривредне механизације, органске хране и новинама у овој области.

Ове године због актуелних животињских болести у региону изостала је Национална изложба стоке. Посебан акценат ове године био је на представљању производа са додатом вредношћу, органских производа, производа са ознакама географског порекла, са ознаком „Српски квалитет” и занатског пива.

Сајам је почео 17. и траје до 22. маја и окупио је више од 1.000 излагача из око 40 земаља, а стратешки партнер сајма је Италија.

А.Ђ.

fond-poljoprivreda-(2)

За пољопривреднике на територији града организована је стручна едукација и презентација кредитних линија Развојног фонда Аутономне Покрајине Војводине, неопходности анализе земљишта, а разговарано је и о програмима мера пољопривреде и руралног развоја града за ову годину.

Дејан Славујевић из Развојног фонда Војводине окупљенима је представио нову кредитну линију, дугорочни кредит за трајна обртна средства у пољопривреди.

-Реч је о четворогодишњем ненаменском кредиту који се узима за набавку репроматеријала, али и све остале неопходне ствари. До сада смо имали краткорочна обртна средства која су пољопривредници морали сваке године да врате, након чега су та средства поново могли да користе. Сада смо све поједноставили. Имамо и 14 кредитних линија отворених читаве године за регистрована пољопривредна газдинства и за правна лица и предузетнике. Од тог броја осам је за пољопривреднике, а шест за правна лица и предузетнике. Дајемо девизне и динарске кредите и најзначајније је да су камате мале, а дајемо их на период до седам година, са грејс периодом од две године. Потрудили смо се да поједноставимо процедуру добијања кредита за регистроване пољопривреднике, тако да они код нас долазе само једном, када потписују уговор. За све информације доступне су им наше колеге које бесплатно раде финансијске анализе и пошто се одлуче за кредит, они их посећују и до одобравања кредита раде са њима – навео је Славујевић.

Младен Ђуран, директор Пољопривредне стручне службе „Кикинда“ подсетио је да произвођачи могу да се пријаве за бесплатне анализе земљишта.

-Агрохемијска анализа је почетна фаза у бављењу пољопривредом. Анализа земљишта показује „крвну“ слику парцеле и на основу ње се планирају све остале агротехничке мере. Прошле године одобрена нам је знатан број анализа што од надлежног Министарства, што од локалне самоуправе. За једно газдинство омогућена су четири бесплатна узорка и позивам пољопривреднике да искористе ову могућност јер сви они који раде државно земљиште у закуп имају обавезу да доставе анализу земљишта. Законодавац, осим тога што даје средства, захтева да се пољопривредном производњом произвођачи баве у складу са струком – додао је Ђуран.

Скуп је, под покровитељством Града, организовао Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој у просторијама Центра за стручно усавршавање.

-Ово је прва у низу стручних едукација које су планиране. Осим наведеног пољопривреднике смо упознали и са новинама које обухватају збрињавање амбалаже од средстава за заштиту биља, као и са мерама подршке пољопривредне политике и руралног развоја локалне самоуправе – истакала је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!