пољопривредна стручна служба кикинда

ambalazni-otpad-(3)

У циљу очувања животне средине и јачања еколошке свести код пољопривредних произвођача, данас је на шест пунктова у Кикинди и у околним селима спроведена акција прикупљања амбалажног отпада од пестицида и хемијских средстава за заштиту биља. Акцију је организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града у сарадњи са Пољопривредном стручном службом Кикинда и Регионалном привредном комором Севернобанатског управног округа.

Један од пунктова био је код некадашње сточне пијаце у Кикинди, где су акцију обишли и градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Ђорђе Тешин, као и представници стручних служби.

– Овакве активности организујемо други пут, с циљем да пољопривреднике информишемо и подстакнемо на правилно одлагање амбалажног отпада. Ова врста отпада је изузетно опасна – период његове разградње је до сто година, а често завршава на њивама, у каналима и на дивљим депонијама. Садржај у оваквом отпаду је у концентрованом саставу и оштећује животну средину и здравље људи и будућих поколења – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка ресорног Секретаријата.

Она је подсетила да се амбалажа правилно одлаже троструким испирањем, бушењем, затим паковањем у џамбо вреће, након чега се, по обавештењу из Секретаријата, предаје овлашћеним оператерима. Пољопривредници за то добијају потврду која постаје део документације у еАграру.

Према речима Младена Ђурана, директора Пољопривредне стручне службе, интересовање расте у односу на претходну годину, али је потребно још едукације и мотивације.

– Ово је важан корак у унапређењу еколошке праксе у пољопривреди. Очекујемо да ће број учесника наставити да расте, а уколико у будућности ова активност постане услов за остваривање субвенција, то ће додатно подстаћи пољопривреднике да се укључе – рекао је Ђуран.

Један од учесника, пољопривредник Орестије Ранков, подржао је иницијативу и указао на њен значај из угла праксе.

– Годинама сам чувао амбалажу јер нисам имао решење за њено безбедно одлагање. Мислим да је ово прави потез. У просеку имамо 4,5 литре оваквог отпада по хектару годишње, а у нашој општини је под културама 40 до 50 хиљада хектара. Значи, ово није занемарљива количина.

Како је наглашено, овакве акције биће настављене и у наредном периоду, уз подршку надлежних институција и у сарадњи са пољопривредницима, ради одговорног управљања отпадом и очувања животне средине.

С. В. О.

PSS-(4)

Поводом обележавања значајног јубилеја, 70 година рада Пољопривредне стручне службе (ПСС) у Кикинди, у свечаној сали Градске куће данас је организована свечана академија.

Раније позната под називом Пољопривредна станица „Агрозавод“, ова стручна служба више пута је мењала назив, али је увек остала на свом задатку саветодавца, рекао је директор ПСС, Младен Ђуран.

– Пољопривредни произвођачи код нас могу да дођу до најновијих информација, не само када су у питању подстицаји, већ им и преносимо знања о новим технологијама. Ми смо спона између њих и пољопривредних факултета и прилагођавамо им и приближавамо нова знања, показујемо им на који начин да их примене. Увек смо остали на свом основном усмерењу – на обезбеђивању пољопривредне производње у ратарству и сточарству, очувању пољопривредних ресурса, животне средине, здравља људи, животиња и биљака, и то су принципи којих смо се држали свих ових 70 година – истакао је Ђуран.

Свечаном скупу присуствовали су и помоћник министра пољопривредe, шумарствa и водопривредe у Сектору за рурални развој Александар Богићевић, и помоћник ресорног покрајинског секретара у Сектору за заштиту, уређење и коришћење пољопривредног земљишта, Петар Самоловац.

– Покрајински секретаријат ради на томе да унапреди рад пољопривредних стручних служби – рекао је Самоловац. – Наредне године ћемо, за узорковање земљишта, обезбедити савремено возило са сондом. За пољопривреднике Покрајина и Република редовно расписују конкурсе, и они, генерално, имају поверења у Пољопривредне стручне службе јер ту добијају објективне савете. Не фаворизују се ни хемијске ни семенске куће и увек су на услузи пољопривредницима. Унапредићемо рад служби савременом опремом и дигитализоваћемо податке јер без тога не можемо да планирамо будућност пољопривреде код нас.

Локалну самоуправу представљали су градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа задужен за пољопривреду и заштиту животне средине, Ђорђе Тешин.

– Имамо веома добру сарадњу са овим саветодавним телом, пре свега у едукацији пољопривредних произвођача и у програму бесплатне анализе земљишта пре сетве за који Град даје подстицајна средства и субвенције, док се, уз помоћ платформе eAgrar, они и укључују у савремене трендове – изјавио је Тешин. – Градска управа и Пољопривредна стручна служба размењују податке у креирању аката од значаја за развој пољопривредне производње без којих се не могу доносити закони и прописи, те им, и на тај начин, олакшавамо правно-формалне процедуре у њиховом пословању.

Поводом прославе јубилеја, уручене су плакете Министарству и Покрајинском секретаријату, Граду Кикинда и Општини Нови Кнежевац, као органима који су највише допринели развоју саветодавства и пољопривредних стручних служби са којима Служба у Кикинди има најчешћу сарадњу.

Уз посебну захвалност, плакета је додељена и бившем дугогодишњем директору и суоснивачу, Ратку Рожићу. Рожић је као агроном у овој служби провео 45 година, читав радни век, а на њеном челу био је 18 година.

– Рад Пољопривредне станице имао је пуно добрих резултата – навео је Рожић. – Оно што нас је посебно одликовало била је изузетна породична атмосфера и,  захваљујући таквом колективном раду, били смо веома успешни. Много ми значи ово признање, посебно јер сам га добио толико година по завршетку мог радног века, остао сам им у лепом сећању и захвалан сам им на томе. Морам да истакнем да је то признање и свима који су допринели да успешно радимо.

Обележавању јубилеја ПСС у Кикинди присуствовали су и представници сарадничких служби, компанија и многобројни гости.

Dan polja 1

На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.

Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.

– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.

Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.

– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.

Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.

– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи –  напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.

И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.

– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.

За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.

error: Content is protected !!