Plava banja

plava-banja

Запослени у ЈП „Кикинда“ протеклих дана покосили су и уредили простор код Плаве бање, како би био чистији, безбеднији и пријатнији за боравак посетилаца.

Како истичу из овог јавног предузећа, редовно одржавање јавних површина наставља се и током наредног периода, са циљем да природне и рекреативне зоне буду доступне и уређене за грађане.

Плава бања, деценијама је била омиљено место за одмор и освежење током летњих месеци. Настала је на месту некадашњег глинокопа фабрике „Тоза Марковић“, где се временом формирало вештачко језеро. Препознатљива је по плавичастој боји воде, по којој је и добила име, а међу старијим генерацијама Кикинђана буди сећања на лета проведена уз купање, дружење и рекреацију.

Фото: ЈП Кикинда

Некада је Плава бања располагала богатим садржајима, укључујући тобогане, педалине, спортске терене и угоститељске објекте, због чега је била једно од најпосећенијих места у граду. Иако данас нема некадашњу инфраструктуру, ово купалиште и даље привлачи бројне суграђане који желе да време проведу у природи. С обзиром на то да је Плава бања неуређено, односно „дивље“ купалиште, посетиоцима се саветује додатни опрез.

Из ЈП „Кикинда“ упутили су апел грађанима да заједнички чувају овај простор, одлажу отпад на предвиђена места и допринесу очувању животне средине.

 

 

plava-banja-(3)

Кикинда има три дивља купалишта Плаву бању, Пескару и Коћ. Најпопуларнија је Плава бања на периферији града и због слатинастог земљишта на дну, подсећа на морску, па је отуд и добила назив Плава бања. Некада је била глинокоп, а ово купалиште било је познато по добро уређеној инфраструктури где су се организовали бројни концерти и мото сусрети. Посетиоцима су у понуди били тобогани и педалине, мокри чворови и тушеви. Данас ово купалиште није ни налик оном старом, све је девастирано и уништено. У Заводу за јавно здравље током лета анализирају воду на поменутим дивљим купалиштима.

Плава бања некада, када је било уређено купалиште

 

-Узорак који смо анализирали у јуну показује да је вода на Плавој бањи микробиолошки исправан. Када је реч о хемијским својствима морам да истакнем да је вода на овом дивљем купалишту јако специфична. Одликује је висока минерализација, електропроводљивост, високе концентрације сулфата што је неуобичајено. Тако да по хемијским својствима не одговара као вода за купање према Уредби о овим водама. Када би се подробније испитала ова вода могла би да послужи у бањске сврхе, али за то треба значајније испитивање – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, начелнице Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље.

И анализе узорака воде са Пескаре и Коћа показују да нису препоручљиве за купање.

-Вода на Пескари је површинска и била је микробиолошки исправна, али је хемијска анализа показала да има доста органских материја које су прилично високе и питање је од чега потичу. Најлошија је вода на Коћу. Према великом броју параметара она се налази у петој класи вода и микробиолошке и хемијске анализе не препоручују је за купање. Суграђанима не саветујем да се купају на овим водама – напомиње др Брусин Белош.

Уколико се ипак оде на дивља купалишта обавезно треба да се тушира након купања.

-Колико сам упозната у вечерњим сатима на Плавој бањи поједини суграђани доводе и животиње што је још једна околност која не препоручује ово купалиште – истакла је др Сања Брусин Белош.

Наша саговорница напомиње да би ситуација била повољнија када би поменута купалишта била уређена и када би постајала могућност туширање пре и након уласка у воду, тада би ситуација била боља.

А.Ђ.

error: Content is protected !!