пчеле

пцеле-мед

Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство.  Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.

-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.

Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.

-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.

Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.

-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.

Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.

-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.

Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.

-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.

Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.

Т. Д.

Пчеле

Према недавно објављеном билансу у билтену Републичког хидрометеоролошког завода, зима 2023/2024. године била је најтоплија од 1951. године и сушна у већем делу земље. Забележене су рекордно високе вредности температура. У неким местима забележени су и летњи дани, а регистрована су два топлотна таласа. Кикинда се нашла међу три града (поред Крушевца и Краљева) у којима је измерено рекордно дуго сијање сунца током зиме.

Између осталих, последице утицаја ових зимских метеоролошких изненађења, полако своде и пчелари.

– Цела зима и први дани пролећа су нас врло изненадили – каже за Кикиндски портал Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине. – Пчеларством се бавим готово 40 година, али овакве временске прилике нисам запамтио. Ипак, пчеле никад нису биле боље него овог пролећа, али је то релативно јер је све и оживело доста раније. Оно чега се плашимо, што смо имали првих дана пролећа, то је мраз којег је било у целој земљи. Код нас су те најниже температуре биле степен и два испод нуле, што ће се лоше одрадити на цветање воћа. Пчеле су, за сада, накупиле довољно хране, не знамо још шта нас чека, али се надамо добром.

Пчеле су у добром стању у овом тренутку и прилично добро подносе промену климе, тврди Чолак и наводи да је багрем претрпео доста велику штету због мраза.

– Ми у Кикинди немамо багремову пашу, али је репица у фази пред цветање. Обично почиње да цвета 15. априла, али ће ове године то бити бар 20 дана раније. Сунцокрет, који је тек у фази у сетве, понеће исхрану, али само ако не буде тровања, ако ратари и ми будемо на истом задатку, као што смо били неколико година уназад јер једино ће тако бити добро и њима и нама – сигуран је Чолак.

Ако томе додамо и већ познате проблеме са којима се суочавају пчелари: чињенице да је откупна цена сунцокретовог меда ниска – прошле године је била 1,8 евра за килограм, али да откупа готово и да нема, пчеларима остају проблеми стварања залиха јер од куће продају само пет до 10 одсто производње.

Поред тога, како се чуло јесенас на скупу војвођанских пчелара у Кикинди, субвенције су сувише ниске да би биле довољне за опстанак пчелара, посебно оних којима је то једини извор прихода. У Кикинди се пчеларством бави између 250 и 300 суграђана.

С. В. О.